1
VISOKA ŠKOLA
“AKADEMIJA ZA POSLOVNU EKONOMIJU”
ČAČAK
Seminarski rad
Tema:
Specificnosti poreske politike Evropske Unije
Mentor:
Prof. dr Miljana Barjaktarovic
Student: Aleksandra Mašulović
Broj indexa: 033/12
Čačak, 2016. Godine
2
VISOKA ŠKOLA
“AKADEMIJA ZA POSLOVNU EKONOMIJU”
ČAČAK
Seminarski rad
Tema:
Specificnosti poreske politike Evropske Unije
Predmet:
Javne finansije
Mentor:
Student:
Prof. dr Miljana Barjaktarovic
Aleksandra Mašulović
Broj indexa: 033/12
Čačak, 2016. godine
4
Uvod
Kod država u tranziciji imanentan je nedostatak sredstva za ubrzavanje orivrednig rasta.
Kako bi se privukaostrani kapital preduslov je stabilan i konkurentan poreski sitem,
funkcionisanje i stabilnost pravnog sistema, postojanje neyavisnih i efikasnih državnih
institucija, uređeno zakonodavstvo (na principima slobodne tržisne ekonomije), razvijena
infrastruktura, itd. Konkurentnost poreskog sistema predstavlja samo jedan od elemenata
ukupnog privrednog ambijenta koji utiče na priliv investicija i privredni rast.
Poslednjih godina, evropska unija ulaže veliki napor da spreči štetne poreske
konkurencij. Harmonizacija poreskih oblika u evropskoj uniji izvršena je u oblastiindirektnih
poreza (PDV i akcize), dok je oblast direktnih poreza praktično ostala neharmonizovana osim u
pokušajima poreza praktično ostala neharmonizovana, ali je pokušan kod poreza na dobit
preduzeća. Ovo je urađeno zbog shvatanjada je za EU značajnijeharmonizovati indirektne poreze
zbog stvaranja zajedniškog tržišta a amim tim i eliminacija poreskih prepreka slobodnom
kreiranju rada, proizvoda, usluga i kapitala.
Fiskalni sistem, odnosno javne finansije, uvek su ležale na granici političkog i
ekonomskog aspekta bilo koje države i/ili integracije. Fiskalni sistem EU ima važnu ulogu u
završnici tržišne integracije EU i omogućava potreban nivo kohezije za održanje postojećeg
stepena ekonomske i političke integracije EU.
Fiskalni sistem EU ne može se u potpunosti posmatrati i izgrađivati u skladu sa
optimalnom teorijom javnih finansija. Osnovni instrument koji EU stoji na raspolaganju u
provođenju svojih politika je regulacija, umesto zajedničke (jedinstvene) politike i/ili pozitivne
integracije. Takav okvir političke intervencije ograničava razvoj klasičnog sistema javnih
finansija, te uključuje teoriju javnog izbora u analizi i izgradnji fiskalnog sistema EU.
5
Porez i poreski sistem
U budzetima većine zemalja porezi čine više od 90% ukupnih javnih prihoda. Osnovni
cilj oporezivanja je obezbeđivanje dovoljno sredtava iz javnih prihoda kako bi mogli da se
isfinansiraju javni rashodi.
Fiskalni ciljevi oporezivanja
obezbeđuju državi finansijska sredstva neophodan za
ostvarivanje opštekorisnoh potreba tj pokrivanje javnih rashoda.
Ekonomski ciljevi oporezivanja
obezbeđuju da se porezima utiče na ekonomsku snagu
obveznika primenom pojedinog ili svih poreskih oblika. Uz posredstvo poreza može se izvršiti
korekcija tržišnih aktivnosti, promena privredne structure, preraspodela nacionalnog dohotka,
stabilizacija privrede I slilčno.
Socijalni ciljevi oporezivanja
su usmereni na smanjenje razlika u položaju poreskih
obveznika, kako materijalno tako I socijalnom. Ova vrsta oporezivanja može da omogući
povlašćen položaj porodicama sa više dece ili poveća teret oporezivanja kod neudatih I
neoženjenih i time podstakne sklapanje brakova I povećanje nataliteta.
Poreski sistem je skup poreza, taksi, naknada, doprinosa i drugih javnih dažbina koje
suuvedene u jednoj zemlji i povezani u celinu a kojima se mogu ostvariti ciljevi poreske politike.
Ostvarenjem ciljeva poreske politike teži se u sklopi finansijske, odnosno šire ekonomske
politike. U mnogim zemljama se oporezivanje obavlja primenom različitih poreskih
instrumenata.
