РEПУБЛИКA СРПСКA
УНИВEРЗИTET СИНEРГИJA БИJEЉИНA
ФАКУЛТЕТ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И ЗАШТИТУ
Бања Лука
СEМИНAРСКИ РAД
ИЗ ПРEДМETA
: «ПРИВАТНА БЕЗБЈЕДНОСТ»
НAЗИВ СEМИНAРСКOГ РAДA:
СПЕЦИФИЧНОСТИ ПОСЛОВНЕ ШПИЈУНАЖЕ
Мeнтoр: Студeнт:
Доц. др. Милан Даничић
Брoj индeксa:
648/08
Бања Лука, Децембар 2009. гoдинe
Приватна безбједност
САДРЖАЈ:
УВОД.......................................................................................................................
.................3
1.
ПОЈАМ
И
ЦИЉ
ПОСЛОВНЕ
ШПИЈУНАЖЕ.............................................................. 4
2.
ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ПОСЛОВНИХ
ИНФОРМАЦИЈА.................................................6
3.
МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ ПРИКУПЉАЊА ПОСЛОВНИХ
ИНФОРМАЦИЈА..........9
4. КРИВИЧНОПРАВНИ ВИДОВИ ЗАШТИТЕ ОД ПОСЛОВНЕ
ШПИЈУНАЖЕ...12
4.1.
Одавање и неовлешћено пибављање пословне
тајне......................................................
12
4.2
.
Одавање и коришћење безранске
тајне.............................................................................
12
4.3
.
Неовлашћена употреба туђе фирме, узорка или
модела..............................................
13
4.4.
Неовлашћена употреба туђег
проналаска
...............................................................
13
5.
ЗАШТИТА ПОСЛОВНИХ ПОДАТАКА И
ДОКУМЕНАТА....................................13
6. ПОСЛОВНА
ТАЈНА
ПРЕДУЗЕЋА................................................................................16
7. РИМЈЕР
ОДЛУКЕ
О
ПОСЛОВНОЈ
ТАЈНИ................................................................17
2
Приватна безбједност
УВОД
Пословна шпијунажа води поријекло из војне шпијунаже, тако да је
шпијунирање забиљежено још 1500 године пре н.е. када је Мојсије одабрао
12 шпијуна и послао их у другу земљу са задатком да разгледају земљу,
народ да ли је јак или слаб, колико их има, да ли су добри или зли, какви су
градови да ли су утврђени или не (по Старом завету, Библија).
Доласком Хитлера на власт и стварањем нацистичке Њемачке, почиње
велики успон ратне а самим тим и индустријске шпијунаже. Примјењује се
начело «тоталне шпијунаже» које гласи: Нема податка који није важан, нема
мјеста које није интересантно и за шпијуна су способни сви деца, одрасли,
војници, сељаци, интелектуалци.
После другог светског рата долази до усавршавања индустријске шпијунаже.
У илегалном истраживању конкурентских активности на мети су високе
технологије, индустрија наоружања, електроника, информационе
технологије, фармацеутика, свемирски програми, аутомобилска индустрија
итд..
У време велике конкуренције и сталних иновација, посједовање праве
информације у право време осигурава компанији водећи положај на
тржишту и ствара одрживу конкурентску предност. Отвара се и могућност
стварања велике базе података са циљем одржавања и повећавања
тржишног учешћа, као и профита. Битно је у право време открити шта
конкуренти раде и шта намеравају радити. У ту сврху прибегава се
економској (индустријској) шпијунажи. Разлог је једноставан. Пословна
шпијунажа изискује много мање трошкове него што је потребно за улагање у
сектор истраживања и развоја, штеди на ангажовању специјализованих
стручних кадрова и смањује технолошки јаз у односу на конкуренцију.
Прикупљање информација је корисна дјелатност у многим областима
пословања. У сваком случају оно је од виталног значаја за процесе успјешног
доношења одлука. Може се спроводити сакупљањем информација
различитим методама и из различитих извора. Методе и извори се, као и
сакупљање података, разматрају заједно са процесима реализовања
послевне шпијунаже. Осим тога, од значаја је и познавање врста и метода
конкурентске шпијунаже.
4
Приватна безбједност
1. ПОЈАМ И ЦИЉ ПОСЛОВНЕ ШПИЈУНАЖЕ
Пословна шпијунажа представља скуп добро планираних и веома стручно
изведених активности у циљу прибављања поверљивих економских
информација, које су од користи за пословне пројекте фирме или заштиту
економских интереса своје државе.
У суштини економска или пословна шпијунажа значи нелегално
прикупљање економских (индустријских) података и информација, које
конкурентске фирме чувају у тајности. У ту сврху користе се средства као што
су запошљавање својих људи у конкурентским компанијама, ангажовање
специјализованих агенција, коришћење дипломатских представника у
иностраним земљама где компанија има пословне интересе итд.
Крајњи циљ фирме која креће у економску шпијунажу јесте доћи до пословне
тајне. Пословна тајна се може дефинисати као скуп докумената и података
чије саопштавање трећем лицу може нанети штету пословним интересима и
пословном угледу компаније. Пословна тајна се одређује општим актима и
одређеним прописима предузећа, и са собом носи кривичну одговорност у
случају одавања.
У пракси, најчешће се као пословне тајне срећу оригинални производни
поступци, нове технологије, састојци специфичних производа, пословни
уговори са клијентима и њихов садржај, know-how, састав и квалитет
менаџмента. Значајан вид пословне тајне је производна тајна. Производна
тајна подразумијева сваку шему, формулу, изум или информацију која се
примјењује
у пословању и тиме стиче конкурентска предност над
компанијама из истих или сличних дјелатности које их не знају и не
примјењују.
5
Приватна безбједност
- адреса пребивалишта;
- брачна невјерства;
- проблеми измедју родитеља и деце.
Мотив са којим одређена компанија креће у индустријску шпијунажу је доћи
до било које информације (информација је моћ) која ће помоћи компанији да
оствари зацртане циљеве.
Циљ може бити освајање новог производа или имитација, развој нове
технологије, повећање тржишног учешћа, повећање конкурентске предности
итд. Компаније иду до те мере да смишљено улазе у базу података
конкурентске компаније са циљем да јој нанесу одређену штету у пословању.
Места на којима се могу наћи информације интересантне пословним
шпијунима су следећа:
- Формални документи (стратегијски планови, извештаји, спецификације
производа и производних процеса, радни папири, техничка документација)
- Скице (Сматра се да је после израде формалног документа скица неважна и
безвредна. Међутим, информације које се налазе на скицама су од значаја и
то економски шпијуни знају)
- Неважни комадићи папира (рачуни, путне карте, салвете и сл. наизглед
делују неважно и безазлено али ипак могу помоћи у одређивању даљег тока
акције конкурената)
- Интерна кореспонденција (записници са састанка, одлуке, решења, билтени
и сл. препуни су детаља о пословању компаније и будућим намерама)
- Државне установе (Заводи за статистику, Заводи за патенте, пословна
удружења и друго, сакупљају од предузећа разне информације које могу
бити интересантне економским шпијунима)
- Јавни сервиси (велики извори информација су дневне и недељне новине,
специјализовани часописи, Интернет)
- Формални састанци (компаније у одређеним периодима организују
састанке са својим запосленима, где осим дневног реда има и других
материјала који могу доћи до конкурената)
7
