VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
"MILUTIN MILANKOVIĆ"
ZAVRŠNI RAD
Specifičnosti postoperativne zdravstvene
nege bolesnika sa tumorom mozga
Predmet: Zdravstvena nega u hirurgiji sa ortopedijom
Mentor:
Student:
Mr Lidija Milenović
Anja Radović
br. indeksa: S1/2016
studijski program: strukovna medicinska sestra-tehničar
Beograd, 2019.
1. UVOD
Specifičnosti postoperativne nege ovih bolesnika su brojne intervencije koje medicinska
sestra mora obavljati svakodnevno. Samo neke od njih su procena stanja svesti,
aplikovanje propisane terapije, praćenje vitalnih parametara, kontrolisanje zenica,
praćenje bilansa tečnosti, sprovođenje nege kože i sluzokože i mnoge druge. Jedna od
specifičnosti na koju se posebno obraća pažnja jeste prepoznavanje povećanja
intrakranijalnog pritiska, te i prevencija istog. Bolesnik može biti u velikom riziku
ukoliko medicinska sestra svoje dužnosti ne obavlja savesno i stručno, dakle, ona mora
biti dovoljno edukovana. (17)
Značaj ovog rada odnosi se ne samo na procenu znanja medicinskih sestara, već i na
eventualne nedostatke koje bi trebalo ispraviti. Motivi za pisanje ovog rada jesu
istraživanje i sticanje novih saznanja na polju zdravstvene nege u hirurgiji i to
neurohirurgiji. (17)
Biće reči o samim tumorima mozga, njihovim kliničkim simptomima i znacima,
dijagnostifikovanju i lečenju istih. Ipak, ono na šta se stavlja poseban akcenat jeste
postoperativna zdravstvena nega bolesnika sa tumorom mozga. Značaj medicinske sestre
u postoperativnom oporavku i nezi bolesnika je od velike važnosti, jer nakon svake
operacije, a naročito ovako kritičnih, veoma je bitna postoperativna nega i celokupan
tretman ovakvih bolesnika. Razne komplikacije koje se mogu pojaviti upravo u peridu
nakon operacije mogu se prevenirati, ili ublažiti. S toga, medicinske sestre koje rade sa
ovakvim bolesnicima moraju biti obučene i spremne na sve. (10)
2. TUMORI MOZGA
3
2.1. Pojam i klasifikacija tumora mozga
Tumor mozga je svaka novotvorevina u lobanjskoj duplji koja se razvija na nervnom
tkivu i krvnim sudovima mozga, meningeama, intrakranijalnim delovima moždanih
živaca, embrionalnim defektima, hipofizi, epifizi, unutrašnjoj površini kranijuma, koja
ima progresivni rastući tok i u svojoj evoluciji razara, zamenjuje ili potiskuje moždano
tkivo i ranije ili kasnije dovodi do povećanja intrakranijalnog pritiska. (1)
Ovi, kao i ostali tumori u telu, nastaju zbog mutacija u posebnim genima normalnih
ćelija. Mutacijom neki geni postaju aktivni (proonkogeni postaju onkogeni), a drugi se
inaktiviraju (tumor supresorni geni). Ovo se u organizmu stalno dešava u mnogim
ćelijama, ali imuni sistem prepoznaje ove ćelije i neutrališe ih. Ponekad ove ćelije ne
bivaju neutralisane i, ako nastave da se umnožavaju, formira se od njih tumor. On je u
početku dobroćudan, ali vremenom može mutirati sve veći broj pomenutih gena i tako
tumor može postajati sve maligniji. Razlozi za nastanak ovih promena u genima nisu
uvek poznati. Mutacije mogu biti rezultat delovanja nekih virusa, koji su ranije izazivali
manje infekcije; radioaktivnog zračenja; nekih hemijskih materija (sve češće se dokazuje
da razni pesticidi, ali i dodaci hrani mogu biti kanceregoni). (1)
Intrakranijalni tumori su zasebna i heterogena grupa novotvorevina, čije su osobine, na
više nivoa, različite u odnosu na tumore drugih organskih sistema. Razlika između
dobroćudnih i zloćudnih intrakranijalnih tumora je manje izražena nego kod tumora
drugih sistema, jer mogu dovesti do teškog neurološkog ispada ili smrtnog ishoda. Kod
intrakranijalnih tumora dolazi do porasta pritiska unutar lobanjske duplje zbog rasta
tumorske mase, edema koji zahvata uglavnom belu moždanu masu, ili zbog prepreka u
normalnoj cirkulaciji moždane tečnosti. Upravo je zbog rasta i nemogućnosti širenja
tumora unutar koštanog oklopa lobanjske duplje svaki proces, pa bio on i dobroćudan, po
svome ponašanju zloćudan i zahteva hitnu intervenciju neurohirurga. (2)
Osnovna podela tumora je na primarne i sekundarne. Primarni tumori su oni tumori koji
su nastali od samog moždanog parenhima ili u lobanji, a sekundarni tumori su metastaze,
4
tumori moždanih ovojnica i njima sličnih tkiva (meninegeomi),
tumori porekla krvnih ćelija - limfomi,
tumori porekla germinativnih ćelija,
tumori selarne regije,
metastatski tumori,
ciste ili njima slične ekspanzije. (3)
Bilo da su po histopatoločkom poreklu maligni ili benigni, svi intrakranijalni tumori se
smatraju malignim zbog lokalizacije koja povišava intrakranijalni pritisak. (3)
2.2. Klinička slika i dijagnoza
Simptomatologija intrakranijalnih tumora vezana je za ekspanzivnost i lokalizaciju
tumora, odnosno u kojoj meri tumor izaziva pritisak na okolne moždane strukture i koliko
povišava intrakranijalni pritisak. Kada tumor dostigne značajnu veličinu on vrši okolni
pritisak na mozak, dovodi do njegovog oticanja, remeti krvotok u nervnom tkivu, a može
i da dovede do krvarenja. Mehanizmi kojim tumor oštećuje nervno tkivo su brojni i
između sebe izukrštani. Sve ovo rezultira simptomima bolesti kao što su: glavobolja,
epilepsija, pospanost, razni ispadi u funkciji mozga i živaca glave. (6)
Ispadi funkcije zavise od lokalizacije i veličine tumora. To mogu biti poremećaji: vida,
govora, sluha, mirisa, pokretanja ekstremiteta, ravnoteže, osećaja dodira, psihički
poremećaji. Kod benignih tumora se prvo pojavi jedan ili nekoliko simptoma, a zatim se
mesecima, a često i godinama, iako tumor raste, novi simptomi ne javljaju. Sledeći
simptomi se, zbog sporog rasta, javljaju tek kada tumor značajno poraste. (7)
Opšti simptomi povećanog intrakranijalnog pritiska najčešće prethode pojavi fokalnih
simptoma i javljaju se u 60% bolesnika sa tumorom mozga: glavobolja, edem papile,
povraćanje, epiletički napadi, vrtoglavica, poremećaj frekvence pulsa i krvnog pritiska,
promena frekvence disajnih pokreta, smanjeno lučenje hormona hipofize
6
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
