0
САДРЖАЈ
1. УВОД.............................................................................................................................2
2. МАЛАРИЈА..................................................................................................................3
2.1.
Епидемиологија
маларије......................................................................................3
2.2.
Животни циклус паразита рода
Plasmodium........................................................5
2.3.
Клиничке карактеристике
маларије......................................................................6
2.4.
Лабораторијска дијагностика
маларије................................................................9
2.4.1. Микроскопија..............................................................................................9
2.4.2. Узорковање, бојење и микроскопија густих капи и размаза
периферне крви.........................................................................................11
2.4.3. Брзи антигенски тестови..........................................................................13
2.4.4. Серологија.................................................................................................13
2.5.
Mолекуларна дијагностика
маларије..................................................................14
2.6.
Поступак са оболелим, контактима и непосредном
околином........................16
2.7.
Противепидемијске
мере.....................................................................................18
2.8.
Хемиопрофилса
маларије....................................................................................18
3. СТОПА ИНЦИДЕНЦИЈЕ МАЛАРИЈЕ У ПЕРИОДУ ОД 2013.-2017. ГОДИНЕ
ПРЕМА ИЗВЕШТАЈИМА ИЗЈЗ „МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ“.....................20
3.1.
Стопа инциденције маларије у 2013.
години.....................................................20
3.2.
Стопа инциденције маларије у 2014.
години.....................................................21
3.3.
Стопа инциденције маларије у 2015.
години.....................................................23
1
3.4.
Стопа инциденције маларије у 2016.
години.....................................................25
3.5.
Стопа инциденције у 2017.
години.....................................................................26
4. ЗАКЉУЧАК................................................................................................................29
ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................30
1. УВОД
Маларија је најучесталија тропска болест, са високим морбидитетом и
морталитетом и следственим огромним економским и социјалним значајем. Процењује
се да је у свету око 3,2 милијарде људи у ризику од оболевања од ове болести. Према
подацима Светске здравствене организације у 2015. години је било 214 милиона нових
случајева маларије са 438.000 смртних исхода и трансмисијом у 95 земаља.
Иако је у последњих 50 година значајно смањена географска територија захваћена
маларијом, контрола је све тежа. Поновно јављање маларије је све учесталије у
регионима из којих је паразит раније ерадикован или у којима је инциденција била
значајно смањена. Разлози су многобројни и укључују глобалне климатске промене,
еколошке промене под утицајем човека које фаворизују одржавање и ширење
популације комараца, мултирезистенцију паразитских врста, као и масовне миграције,
изазване конфликтима или порастом туристичких и пословних путовања из и у
маларична подручја.
Маларија је излечива болест ако се на време препозна и дијагностикује. Са аспекта
спречавања поновног успостављања трансмисије, поуздана и правовремена
дијагностика представља значајну карику у ланцу превенције.
3
P
.
vivax
има глобалну дистрибуцију, јер је сем тропских и субтропских подручја
значајно заступљен и у умереним климатским подручјима. Дуга инкубација (и до 8–10
месеци) објашњава зашто ова врста може бити ендемска и у подручјима са дугом,
хладном зимом. Процена је да годишње од маларије изазване овом врстом оболи 90– 120
милиона људи. Тренутно највећа експанзија
P
.
vivax
маларије бележи се у Северној
Кореји, са ризиком да се прошири на Кину и Јужну Кореју.
Врста
P. ovale
заступљена је у већини земаља подсахарске Африке, југоисточне
Азије и Индијског подконтинента, са преваленцијом од чак 15% у руралним деловима
Нигерије и Папуа Нове Гвинеје.
P. malariae
има ниску преваленцију али глобалну дистрибуцију, која се поклапа са
дистрибуцијом
P. falciparum.
Раширен је широм подсахарске Африке, југоисточне Азије,
Индонезије и острва у западном Пацифику, а у Јужној Америци у подручју Амазона.
P. knowlesi
је први пут описан 1931. код дугорепих макаки мајмуна у Сингапуру, а
прве инфекције људи забележене су 1965. и 1971. године у Малезији, указујући на његов
зоонотски капацитет. Вулнерабилно подручје за трансмисију ове врсте проширило се из
Малезије на шире подручје југоисточне Азије и поклапа се са дистрибуцијом вектора.
Дистрибуција
P. knowlesi
у шумским појасевима условила је импортовање ове врсте
преко туриста у западну Европу.
Интензивна пословна и туристичка комуникација са ендемским регионима, као и
прилив имиграната, условљавају бројност импортованих случајева маларије, нарочито у
земљама западне Европе. Битан аспект импортоване маларије је не само број оболелих и
умрлих, већ и могућност поновног уношења у земље из којих је искорењена али у којима
су и даље присутни вектори.
Импортовани случајеви маларије у условима глобалног загревања обавезују на
будност и превенцију. Високе температуре стварају погодне услове за преживљавање
вектора и комплетирање спорогоничног циклуса у њима преузимањем гаметоцита
плазмодијума. Случајеви спорадичне аутохтоне трансмисије маларије забележени су у
појединим деловима Европе, нпр. у Италији, на Корзици и у Шпанији, док је у Грчкој
поново успостављено епидемијско јављање. Наиме, након ерадикације 1974. године
годишње је бележено по 20–50 импортованих случајева. Од 1991. почело је
4
пријављивање ретких аутохтоних случајева, а од 2009. године успостављена је
трансмисија
P. vivax
у Лаконији, подручју са доста водних канала, па је у периоду од
2009. до 2012. забележено укупно 73 случаја (2009. – 7, 2010. – 4, 2011. – 42, 2012. – 20
случајева). Локални вектори преузели су
P. vivax
гаметоците од имиграната из Пакистана
и Авганистана који су обављали пољопривредне радове током лета.
У регионима света где је маларија ендемска, појединци могу имати веома ниске
нивое паразитемије. Особе које живе у подручјима ендемским за маларију континуирано
су изложене инфекцији, тако да након поновљених инфекција могу развити стање
преимуниције које се карактерише имунским одговором способним да контролише
паразитемију.
Овај имунитет међутим не може да елиминише све паразите из циркулације, тако да
ове особе постају асимптоматски резервоари и омогућавају заражавање вектора и
одржавање трансмисије. Ако овакве особе дођу у подручја где маларије нема,
представљају опасност и за успостављање трансмисије у овим регионима уколико
домаћи вектори преузму гаметоците крвним оброком, као и ризик за здравствене
раднике (убод контаминираном иглом), за преношења инфекције трансфузијом крви,
конгенитално или трансплантацијом органа.
У бившој Југославији маларија је искорењена 1964. године, што је и Светска
здравствена организација (СЗО) званично потврдила 1974. Од тада, у Србији се бележе
само импортовани случајеви. Због присуства импортоване маларије, потенцијалних
вектора и великих водних простора у приобаљу Саве и Дунава погодних за одржавање
Anopheles
spp., СЗО је ово подручје прогласила пријемчивим за маларију.
2.2.Животни циклус паразита рода
Plasmodium
Познато је преко 250 врста рода
Plasmodium
које могу паразитирати код различитих
животиња, укључујући примате, глодаре, птице и гмизавце. Узрочници маларије човека
су
P. falciparum, P. malariae, P. vivax, P. ovale,
а од недавно је и зоонотска врста
P.
knowlesi
, због појава епидемија у ЈИ Азији, призната као пети изазивач маларије човека.
Животни циклус рода
Plasmodium
састоји се од сексуалне и асексуалне фазе.
Сексуална фаза, оплођење и спорогонија, одвија се у вектору, женки анофеличног
комарца и траје 10 до 18 дана. Женка полаже јаја на 2 до 3 дана за шта јој је неопходан
6
Клиничка слика маларије и фармаколошка ефикасност антималарика повезани су са
врстом рода
Plasmodium
и комплексним животним циклусом у организму човека.
Инкубација обухвата време од убода комарца до почетка испољавања болести и
варира од 7 до 30 дана, али и знатно дуже. Најкраћа инкубација, са ретким изузецима,
везује се за
P. falciparum
, док
P. malariae
може имати дугу инкубацију, мерену и
деценијама.
Маларични напад представља скуп пароксизама између којих се јављају краћи или
дужи афебрилни интервали. Пароксизми су последица истовременог прскања великог
броја Ер и ослобађања мерозоита у крв. Класичан пароксизам обухвата „хладни”
стадијум (траје 15–60 минута, манифестује се осећајем хладноће, језе и дрхтавице),
„врели” стадијум (траје два до три сата, манифестује се скоком температуре и преко
40°C, главобољом, повраћањем), и стадијум знојења, када се профузним знојењем
температура нагло враћа на нормалу. Следи општа малаксалост и потреба за сном након
чега се оболели осећа добро.
Симптоми су последица ослобођених паразитских токсина који индукују макрофаге
на продукцију цитокина. Симптоматологија маларије је на почетку инфекције
неспецифична и уобичајено се испољава симптомима сличним инфлуенци што отежава
клиничко препознавање. У почетку руптура инфицираних Ер није синхронизована, али
се после неколико дана успоставља синхронизација што се манифестује интермитентном
фебрилношћу на 24, 48 или 72 сата, зависно од врсте.
P. vivax
и
P
.
ovale
паразитирају
само у младим Ер, чије је учешће у популацији Ер 2%, те је теоријски максимум нивоа
паразитемије 2%.
P. malariae
паразитира у старим Ер којих има 1–2% те је и код ове врсте
максимални ниво паразитемије 2%, али најчешће испод тога, уобичајено до 5000
паразита/µL (пар/ µL) крви. Најмалигнија врста,
P. falciparum,
паразитира у свим
стадијумима Ер, те паразитемија може достићи и до 40–50%. Циклус асексуалног
умножавања
P. knowlesi
траје свега 24 сата што за последицу има високу паразитемију.
Највећи број случајева маларије се класификује као умерена или некомпликована
маларија. Међутим, маларија може довести до анемије, спленомегалије,
тромбоцитопеније, благе жутице, увећане јетре, убрзаног дисања али и тежих
компликација и смртног исхода.
