Садржај:
I Увод _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 3
1. Теоријски приступ- АИМ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 4
1.1 Фактори ризика _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 4
1.2 Клиничка слика _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 4
1.3 Дијагностика _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 5
1.3.1 Коронарографија _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 5
1.4 Компликације АИМ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 6
1.5 Лечење АИМ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 6
1.5.1 Сестринске интервенције при пријему _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 7
1.5.2 Сестринске интервенције у лечењу болесника са АИМ _ _ _ 7
2. Приказ случаја са акутним инфарктом миокарда _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 8
2.1 План здравствене неге _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 11
III Закључак _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 14
IV Литература _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 15
2
I Увод
Кардиоваскуларне болести представљају велики социјално-медицински проблем у
највећем броју развијених земаља света. Представљају један од водећих узрока смрти у
Србији, али и у свету. Према досадашњим истраживањима и сазнањима наука фактори
ризика за обољења срца и крвних судова су бројни и мултипног карактера.
Акутни инфаркт миокарда се сматра обољењем савременог човека што је у вези са брзим
током живљења, седентарним и стресним начином живота.
Према подацима СЗО просечно годишње у свету оболи шест милиона људи од акутног
инфаркта миокарда од чега се 25% случајева заврши летално.
У Србији је 2011. године оболело 18 050 људи од АИМ с тим да су већином погођене
особе мушког пола и то до 4 пута више од женског. Просечно болест се јавља између 50 и
60 година старости али има тенденцију све већег померања ка млађим добним групама.
Односно, данас оболева радно активна популација и то за 15 година раније него њихови
преци, што се доводи у везу са савременим начином живота и бројним факторима ризика.
Великим напретком у кардиоваскуларној хирургији и интервентној кардиологији сманјена
је смртност али не и проценат обољевања од АИМ. У циљу смањења обољевања потребно
је радити на превенцији кардиоваскуларних болести обухватајући све популационе групе и
вршити едукацију о здравом начину живота, здравој средини и препознавању фактора
ризика.
4
Најзначајнији симптом је ангиозни бол у виду притиска, стезања који траје дуже од 30
минута а праћен је јаким знојењем, малаксалошћу и страхом.
Поуздан знак да се развија АИМ је учестало јављање ангиозних напада који све дуже
трају без обзира на примену коронарних дилататора и нитроглицерола. Бол најчешће
не остаје локализован у предсрчаној регији већ се шири ка вилици, левом рамену и
левој руци. Особа је бледа, уплашена, хладне коже и орошана знојем. Ако је инфаркт
захватио већи део леве коморе долази до пада крвног притиска отежаног и површног
дисања. Пулс је неправилан, амплитуда се смањује, некада је тешко опипљив. Када је
некроза израженија јавља се повећање температуре после 24 сата од АИМ.
1.3 Дијагностика
Дијагноза се потврђује на основу анамнезе, лабораторијских налаза,
електрокардиографије, ехокардиограма и селективне коронарографије.
АИМ праћен је леукоцитозом, убрзањем седиментације еритроцита и
хипергликемијом, порастом трансеминаза, креатинкиназе и изоензима
лактикодехидрогеназе (ЛДХ). Од највећег значаја је пораст креатин фосфокиназе (ЦК)
у крви а посебно миокардијалне фракције (ЦК-МБ) са максималним порастом око 24
сата од настанка АИМ и најчешће се нормализује до 72 сата од настанка АИМ.
Серумска глутамин-оксал трансеминаза (СГОТ) повећава се до 48 сати а пада на
нормалне вредности у току 7 до 14 дана.
У болничким условима ЕКГ се стално прати (ЕКГ мониторинг). Акутна фаза инфаркта
миокарда подразумева патоанатомске промене некрозу, лезију и исхемију.
1.3.1 Коронарографија
Коронарографија представља инвазивну дијагностичку процедуру којом се стиче увид
у стање крвних судова срца, потврђује или искључује постојање обољења коронарних
артерија. Коронарографијом се анатомски лоцирају стенозе или оклузије коронарних
артерија и њихових грана.
Процедура се састоји у увођењу посебно дизајнираног катетера, најчешће преко
феморалне (бутне) или друге веће артерије, ретроградно до самог ушћа коронарних
артерија. Под радиолошком контролом, убацује се контрасно средство које испуни
артерију и приказује евентуална сужења и зачепљења. За време процедуре лекар прати
крвни притисак мерен преко катетера директно интраконорарно јер његов пад може да
доведе до нестабилности пацијента и тешких аритмија. За сваку коронарну артерију
врши се више снимања из разних перспектива. Обично се снима 5 до 6 секвенци из
разних смерова за леву, те се мења катетер и уводи се други и снимају се 2 до 3
секвенце за десну коронарну артерију.
