SPECIJALNA
FARMAKOLOGIJA
-stomatologija-
Skripta po ispitnim pitanjima
1.
OPŠTI PRINCIPI PRIMENE
ANTIBIOTIKA
Opšti principi:
1. INDIKACIJE
Primena je indikovana samo ako se pouzdano zna
da je u pitanju bakterijska infekcija. Potrebno je
poznavati vrstu bakterije koja je izazivač infekcije jer
ovi lekovi deluju samo na određene vrste bakterija.
Takođe je potrebno ispitati i osetljivost uzročnika na
lekove koji dolaze u obzir za lečenje (pomoću
antibiograma) jer je osetljivost nekih bakterija
promenljiva.
2. IZBOR LEKA
Treba imati u vidu antimikrobnu aktivnost,
farmakokinetiku i toksične osobine leka, kao i samo
stanje bolesnika. Ukoliko bolesnik ne reaguje na
primarni lek, postoje alternativni lekovi. Uspešno
savlađivanje infekcije moguće je samo ako se na
mestu infekcije u organizmu postigne aktivna
koncentracija leka i ona mora da odgovara barem
minimalnoj inhibitornoj koncentraciji.
mikroorganizmom ili za eradikaciju infekcije
neprekidno ili kratko vreme posle njenog
utvrđivanja onda je th često uspešna. Međutim ako
je cilj hemioprofilakse sprečavanje kolonizacije ili
infekcije nekim ili svim mikroorganizmima iz
bolesnikove okoline, ona često završava
neuspehom.
Primeri uspešne profilaktilke primene:
- PENICILIN G – koristi se za sprečavanje infekcija
Streptokokama iz grupe A, gonoreje ili sifilisa
neposredno posle kontakta sa inficiranom
osobom.
- Intermitentna primena KOTRIMOKSAZOLA –
primenjuje se u cilju sprečavanja rezistentne
urinarne infekcije čiji je uzročnik E. Coli
- profilaksa endokarditisa – vrši se kod bolesnika sa
valvularnim i drugim srčanim manama kako bi se
sprečila kolonizacija srčanih lezija Streptokokama
iz usta ili Enterokokama iz GI i urinarnog trakta,
Hemioprofilaksa se sprovodi kad god osoba sa
srčanim lezijama treba da bude izložena nekoj
stomatološkoj proceduri.
- profilaksa postoperativnih infekcija koja je
najčešća ( 1 doza antibiotika), a kod teških
kontaminacija i komplikovanih operacija sa
ugrađivanjem proteza, potrebna je invazivna
profilaksa sa 2 ili 3 antibiotika ( cefalosporini I
generacije )
6. EMPIRIJSKA TERAPIJA
To je terapija protiv uzročnika pre nego što je on
uopšte određen. Razlog za ovakvu th je nada da će
rana intervencija doprineti pozitivnom ishodu
bolesti. Moguće je da bude više štetna nego korisna
jer se dijagnoza donosi na osnovu predpostavke i
iskustva lekara, a moguća je njegova greška.
7. KOMBINOVANJE
Kombinovanje dva antibiotika može imati različite
ishode:
- Indiferentno dejstvo – efekat kombinovanja je
istovetan sa delovanjem aktivnijeg leka u
kombinaciji
- Aditivno – efekat je ravan aritmetičkoj sredini
dejstva oba leka
- Sinergističko – efekat je jači od zbira dejstva
svakog leka pojedinačno
- Antagonističko – gde jedan lek antagonizuje drugi
8. KONCEPT REZERVNIH ANTIBIOTIKA
Izvestan broj lekova čuva se kao rezervni za slučaj
pojave teških intrahospitalnih infekcija koje se ne
mogu više lečiti klasičnim antibioticima npr.
Infekcije multirezistentnim bakterijama
2.
PRIMENA ANTIBIOTIKA KOD DECE
Tokom dojenja je moguć unos dela leka u organizam
odojčeta putem mleka pa se ne preporučuje primena
AMINOGLIKOZIDA, TETRACIKLINA I HINOLONA. Većina
ostalih se može primenjivati jer ne prolaze u mleko ili
prolaze u manjim količinama ili nisu štetni, međutim
uvek postoji mogućnost pojave neželjenih dejstava.
Odojčad i deca ne bi trebala primenjivati TETRACIKLINE
( talože se u zubima i kostima kod dece i izazivaju
usporen rast i deformitete kostiju, te dovode do tamne
prebojenosti zuba i displazije gleđi), dok zabrana za
HINOLONE važi do perioda završetka brzog rasta (16-17.
God)
U pedijatrijskom uzrastu se antibiotici ne doziraju uvek
optimalno jer veličina doze čak i kada se sledi uputstvo
proizvođača nije uvek dovoljna pa se oni doziraju na kg
telesne mase.
