pitanja

1. Pojam, cilj i zadaci specijalne pedagogije?
2. Pojam defektologije i sistem defektoloških nauka?
3. Pojam oštećenja, invalidnosti i hendikepa?
4. Učenika sa smetnjama u razvoju - definisanje termina?
5. Klasifikacija razvojnih smetnji?
6. Osnovne postavke savremene defektologije?
7. Pedagoške karakteristike dece sa smetnjama u razvoju?
8. Pedagoški tretman dece sa smetnjama u razvoju?
9. Specijalna škola kao resursni centar inkluzivnog obrazovanja?
10. Inkluzivno obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju-osnovne pretpostavke?
11. Individualni obrazovni plan?

OSNOVNI POJMOVI SPECIJALNE PEDAGOGIJE

     Osnivač pedagogije kao posebne nučne discipline je J.f. Herbart (1776 - 1841). Pedagogija je, u
svom   osnovnom   značenju     nauka   o   obrazovanju,   nauke   koja   proučava   razvoj   i   zakonitosti
vaspitno-obrazovnog   procesa.   Specijalna   pedagogija     -     posebna   grana   Opšte   pedagogije.

Specijalna pedagogija se bavi problemima i specifičnostima u procesu vaspitanja,
obrazovanja, habilitacije i rehabilitacije osoba sa smetnjama u psihofunkcionalnom razvoju.

Predmet proučavanja specijalne pedagogije je vaspitanje lica sa smetnjama u razvoju
( specifični problemi obrazovanja, vaspitanja, profesionalnog osposobljavanja lica sa smetnjama).
Ako se pod pojmom vaspitanik podrazumeva lice koje se vaspitava( prvenstveno se misli na dete
kao objekt vaspitnog delovanja) u ovom slučaju možemo reći da je vaspitanik

dete sa smetnjama

u razvoju

. Cilj specijalne pedagogije je rehabilitacija i socijalizacija dece sa smetnjama u razvoju

u društvenu sredinu.

Vaspitanje

deteta sa smetnjama u razvoju je visokostručna, organizovana, usmerena delatnost

određenih obrazovanih i rehabilitacionih ustanova u kojima

defektolozi

(specijalni pedagozi)

određene specijalnosti, u saradnji sa stručnim timom, izvode obrazovno vaspitnu delatnost sa
određenom kategorijom dece dece prema utvrđenom nastavnom planu i programu.Vaspitanje dece
sa smetnjama u razvoju, pored opštepedagoških ciljeva, zadataka i principa, ima svoje posebne
ciljeve,zadatke i principe,i podrazumeva primenu posebnih, specifičnih metoda i postupaka
kojima treba da se koriguju i

kompezuju

smetnje, ali i da se stimulišu latentne snage koje su posle

oštećenja ostale intaktne (neoštećene).

Pored pojma vaspitanja u specijalnoj pedagogiji srećemo i pojam obrazovanja i pojam nastave.

Obrazovanje

je proces usvajanja znanja,veština i navika.To je pedagoški proces i sastavni je

deo vaspitanja.Obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju prolazi kroz nekoliko faza: individualno
obrazovanje, specijalne škole, obrazovanje u redovnom sistemu kroz integraciju i inkluziju.

Nastava

predstavlja jedinstven vaspitno-obrazovni proces koji se odvija prema posebno

utvrđenom nastavnom planu i nastavnim programima, pod rukovodstvom nastavnika sa
određenom grupom učenika.To je organizovan,planski, sistematskli i dugoročan oblik obrazovanja
i vaspitanja. Proces nastave uključuje delatnost nastavnika(nastava,poučavanje) i delatnost
učenika (učenje).Tri su bitna faktora nastave: nastavni sadržaji; učenik-ometeno dete određene
kategorije(hendikepa) i nastavnik - defektolog.

Nastavni sadržaj je određen dokumentom koji se naziva nastavni plan i program, a koji je
odobrila država. On može biti:

redovan;adaptiran i specijalan.

Nastava se ne organizuje samo u

ustanovama (predškolskim, osnovnoškolskim, srednjoškolskim, fakultetima) već na svim onim
mestima gde postoji lična i društvena potreba za usvajanjem i prenošenjem znanja pojedincima ili
grupama ( u dnevnim boravcima, kod kuće, u bolnicama

i sl.)

Specijalna pedagogija pripada području defektološke teorije i prakse. Ovaj termin

SPECIJALNA   PEDAGOGIJA   se   najčešće   upotrebljava   u   zemljama   engleskog   govornog
područja, Francuskoj i Nemačkoj.U tim zemljama ovim pojmom se označava vaspitanje osoba
koje   u   fizičkom,   mentalnom,   emocionalnom   i   socijalnom   pogledu   odstupaju   od   relativno
homogenih grupa učenika u redovnom sistemu vaspitanja i obrazovanja i to toliko da su nužni
posebni   postupci   radi   zadovoljenja   njihovih   specijalnih   potreba.Cilj   specijalne   pedagogije   i
specijalnog vaspitanja je da u granicama individualnih potencijala osigura  maksimalni razvoj dece
sa smetnjama u razvoju.

         Termin DEFEKTOLOGIJA se   je ruski termin, i označava područje nauke koja se bavi
proučavanjem specifičnosti razvoja dece sa fizičkim i psihičkim nedostacima,kao i problemima
njihovog   vaspitanja,   obrazovanja   i   profesionalnog   osposobljavanja.   Prema   ruskom   učenju
defektologija   obihvata   specijalnu   pedagogiju,koja   sadrži   sve   grane   nauke   o   vaspitanju   i
obrazovanju atipične dece, specijalnu psihologiju koja se bavi proučavanjem ove atipične dece,
definiše   ciljeve,sadržaje,principe,metode,organizaciju   vaspitanja   i   obrazovanja   u   specijalnim
školama.Ovaj termin je uveden posle Drugog svetskog rata,dosta se koristi iako ima pežorativni
prizvuk   i   neprikladan   je   za   ljudsko   biće   i   više   je   adekvatan   industriskoj   proizvodnji   i
označava ,,škart,, (gumni - defekt; pokvareni deo mašine koji ne funkcioniše pa je mašina u defekti
itd). Roditelji nerado vole da čuju da im je dete defektno i traže neki manje uvredljiv izraz za svoje
dete.Izraz   defektan   se   u   medicini   ne   upotrebljava.   Prema   mišljenju   naučnika   sa   Zapada
defektologija,defektolog, defektan je staromodan,zastareo izraz, koji je izbačen iz upotrebe i
pledira   se   na   izraz   koji   će   javnosti   biti   prihvatljiviji,   a   invalidnim   licima   biti   stimulus   za
život.Danas se u svetu umesto izraza „defektologija“ uvode drugi termini kao što su:

specijalna

pedagogija, pedagogija ometenih, pedagoška rehabilitacija, kurativna pedagogija, specijalna
edukacija i rehabilitacija i td.

Evidentna je činjenica da se u tretmanu hendikepiranih lica od prapočetka susretale dve
osnovne nauke medicina, koja je još uvek htela da nešto leči iako je kod ovih osova patološki
proces već završen i druga pedagogija koja je prihvatila ove „ispuštene slučajeve“ i nastojala da
specifičnim metodama vaspitnog tretmana ovu decu vaspita i obrazuje koristeći pri tom
sekundarne fiziološke intaktne puteve saznajnog procesa. Naš termin defektologija podrazumeva

zajednice. ,,Suština ovog termina jeste naglašavanje manjkavosti u mnogim organizovanim
aktivnostima društva, na primer u informisanju, komunikaciji, obrazovanju takvih osoba, čime se
onemogućuje ravnopravna saradnja lica sa invaliditetom“ (Savić 2002: 41).To znači da oštećenje
iste težine u sredini sa negativnim stavovima prema osobama sa razvojnim smetnjama može
izazvati veoma teške i dugotrajne posledice i na dete i na porodicu.U sredini u kojoj su uslovi za
razvoj deteta znatno povoljniji dete će se uspešnije razvijati, a posledice oštećenja i za dete i za
porodicu biće znatno blaži

Primeri 1: Jedan šesnaestogodišnji dečak je doživeo saobraćajni udes i noga mu je

amputirana iznad kolena.

Telesno oštećenje

: gubitak noge

Funkcionalno oštećenje

: bitno otežano kretanje

Hendikep

: smanjena mogućnost sudelovanja u aktivnostima vršnjaka,sužen izbor

zanimanja,otežani kontakti i smanjena mogućnost izbora u odnosima sa suprotnim
polom,osećanje manje vrednosti, depresivne reakcije

Primeri 2:Na sistematskom pregledu pri polasku u školu kod jedne šestogodišnje devojčice
utvrđeno je smanjenje intelektualnih sposobnosti izazvano nestimulativom porodičnom sredinom.

Organsko oštećenje

: slabiji razvoj nervnih struktura zbog nedovoljne stimulacije

Funkcionalno oštećenje

: sporije napredovanje u intelektualnom razvoju

Hendikep

: slabiji uspeh u školi.Povećana emocionalna razdražljivost.izbegavanje

vršnjaka.Neprihvaćenost od strane vršnjaka. Sužen izbor zanimanja

UČENIK SA SMETNJAMA U RAZVOJU

Uvidom u dostupnu literaturu možemo zaključiti da postoji veliki broj tetrmina koji se koriste
kako bi se označila ova kategorija dece i koji imaju isti ili slični sadržaj;

ometeno dete, dete sa

psihifizičkim poremećajima; invalidno, dete sa posebnim potrebama, dete sa posebnim potrebama
za pedagoškom potporom

. Analizirajući sadržaj termina koji se koriste u literaturi pojedinih

zemalja, dolazimo do zaključka da oni često imaju široko značenje, a da je na osnovu njih moguće
proceniti i koncepciski pristup koji se primenjuje u zadovoljavanju posebnih potreba ove dece. Na
engleskom govornom području koristi se izraz

izuzetno dete

(ehceptional child) - čime se ukazuje

na potrebu da se škola i njeni programi kreiraju i realizuju tako de se omogući zadovoljenje potreba
kako dece koja su ispod proseka, tako i dece koja su natprosečnih sposobnosti. U Francuskoj se
koristi termin

neadaptirano hendikepirano dete

(enfant handicape inadapte) kojim se označava

dete kome je zbog intelektualnog ili fizičkog deficita, ili emocionalnih smetnji, potrebna specijalno
organizovana nastava. U Nemačkoj se koristi termin

ometeno

dete

oštećeno dete

(behinderte

Kind i geschadigte Kind). U određenoj literaturi, a posebno anglosaksonskoj, za dete sa teškoćama
u razvoju koristi se i izraz

netipično dete

(Zovko,1996; Hrnjica,

1997).

Učenici sa smetnjama u razvoju

su deca koja u fizičkom, emocionalnom,govornom,

socijalnom,intelektualnom ili nekom drugom razvojnom područiju tako izrazito odstupaju od
onoga što smatramo ,,standardnim“ rastom i razvojem da im je u procesu obrazovanja i
vaspitanja neophodna specifična stručna pomoć radi maksimalnog razvoja njihovih potencijala

U sadržaju Reforma obrazovanja učenika sa posebnim potrebama u Republici Srbiji,
nailazimo na termin „

deca ometena u razvoju

“ pod kojim se podrazumevaju ona deca čiji su

telesni, mentalni,   govorni, emocionalni razvoj, rašćenje i sazrevanje na duže vremena toliko
usporeni da im je neophodno   obezbediti specijalni program koji je modifikovan po sadržini,
metodi nastave i očekivanju brzine napredovanja, tako da daje optimalne obrazovne mogućnosti
za ovu kategoriju dece (Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije,   Prosvetni pregled,
Beograd, 2004

Postoji jedna potreba i stalna težnja da u cilju smanjenja stigmatizacije ove dece traga za
adekvatnim terminima, tako da danas koristimo termin

deca sa posebnim potrebama.

Naime, još

je u Deklaraciji o pravima deteta

, u članu 5. istaknuto da ,,dete koje je zaostalo fizički, mentalno i

socijalno, treba da uživa specijalni postupak, vaspitanje i brigu koju traže njegovi posebni uslovi“.
Upravo tada je prvi put, pre više od pedeset godina, upotrebljen izraz ,,

dete koje zahteva posebne

uslove“,

ali je zvanično termin

dete sa posebnim potrebama

(Children with special needs), koji je

vremenom postao sastavni deo mnogih zakonodavnih i školskih dokumenata, zaživeo nakon
Međunarodnog savetovanja o obrazovanju dece s posebnim potrebama u Salamanki, održanog
1994. godine na kome je usvojen ,,

Izveštaj o načelima, politici i praksi vaspitanja i obrazovanja

lica sa posebnim potreba“

, kao i ,,

Okvirni plan akcije“

Definicija pojma posebnih potreba, koju je predložila Svetska zdravstvena organizacija
razlikuje: oštećenje koje je objektivno prisutno; smanjenu sposobnost koja predstavlja vrednosnu
procenu koju ističe društvo i posebnu potrebu koju treba shvatiti kao subjektivno doživljavanje
vlastite individualnosti i odnosa društva prema njoj.

Baveći se problemom terminološkog određenja i definisanja ove kategorije učenika
Kovačević, J., naglašava da ,,su

deca sa posebnim potrebama ona deca kojoj je potrebna

posebna društvena podrška kako bi dostigla, ili održala odgovarajući nivo fizičkog,
intelektualnog, emocionalnog i socijalnog razvoja“

(Kovačević, 2010: 22) Posebne obrazovne

potrebe imaju sva ona deca i omladina koja ima teškoće kod učenja, a mogu biti posledica
ometenosti ili nekih drugih nepovoljnih okolnosti pa im je potrebna posebna podrška i pomoć
tokom obrazovanja. Time specijalno vaspitanje obezbeđuje onaj stepen obrazovanja koji odgovara
njihovom uzrastu, sa naglaskom na razvijanje očuvanih sposobnosti,ublažavanje poremećaja i
nepravilnosti ,kao i posledica koje iz njh mogu da proisteknu.

Polazna osnova u procesu obrazovanja i vaspitanja dece koja odstupaju od tzv. ,,očekivanog“
razvoja, na koju ukazuje Vigotski, je u uočavanju i stimulisanju očuvanih kapaciteta
deteta. ,,

Specifičnost razvoja ometenog deteta ne ogleda se u činjenici da ono ne poseduje mnoge

funkcije koje poseduju deca sa urednim razvojem, već u činjenici da je poremećena ravnoteža

Poseban doprinos normalnijem i demokratičnijem odnosu prema deci sa smetnjama u razvoju učinile su Ujedinjene Nacije 1959.

godine usvajanjem poznate ,,Deklaracije o pravima deteta” u kojoj se ističe da ,,obrazovanje treba da se usmeri ka razvoju dečije
ličnosti, talenta i mentalnih i fizičkih sposobnosti do njihovih punih mogućnosti”.

habilituje,ogluveleo se rehabilituje

). Ovi termini podrazumevaju kombinovanu i koordiniranu

primenu medicinskih, socijalnih, pedagoških i profesionalnih mera radi osposobljavanja.

Metode reedukacija

(re-opet,natrag,edukacija-vaspitanje)-je skup specijalnih postupaka kojima

se poboljšava i u granicama datih mogućnosti usavršava sposobnost rada u oblasti oštećene
funkcije. Reedukacione metode su usmerene direktno na oštećenu funkciju.Sistematskim
specijalno vaspitnim delovanjem prilikom samog toka reedukacije razvija se ona funkcija koja je
bila nerazvijena,dok se funkcija koja je bila ograničena ili smanjena usavršava.

Ako kod nagluvog deteta vežbamo ili usavršavamo njegovu sposobnost čuvenja,onda radimo
reedukaciju slauha,ili kod slabovido deteta usavršavamo njegovu sposobnost viđenja,radi se o
reedukaciji viđenja.Kod deteta koje ima izražene smetnje u govoru(mucanje,tepanje,,)vežbajući
njegov   govor   radimo   reedukaciju   funkcije   govora.Delujući   na   psihičke   funkcije   mentalno
zaostalih   lica   kroz   primenu   različitih   reedukativnih   metoda   delujemo   na   njihovu   kognitivnu
uspešnost.

Reedukacijom funkcije,tj.poboljšanjem aktivnosti deluje se ujedno i na psihu čoveka ometenog
u razvoju.Formirani pozitivni stav prema vlastitom oštećenju i prema sredini utiču i na onu
funkciju koja je postala predmet vaspitnog postupka.

Metoda kompezacije

(latinska reč

compensation

- izjednačenje, odnosno nadoknađivanje,

zamenjivanje oštećene funkcije nekom drugom). Skup specijalnih (pedagoških) postupaka kojima
se usavršava i poboljšava rad drugih funkcija, a ne onih koje su oštećene. Metode kompezacije se
ne usmeravaju na poremećaj one aktivnosti koja je uzrok oštećenja,nego na ostale funkcije.
Kompezacija

predstavlja svesni ili nesvesni proces kojim se prevazilazi ili ublažava organski,

psihički ili socijalni nedostatak. U defektološkom smislu kompezacija podrazumeva mogućnost da
se jedan nedostatak u psihofizičkoj sveri ličnosti nadoknadi, kompezuje, na taj način što će se
razvijati sposobnosti koje su očuvane i koje mogu da ostvare socijalizaciju ličnosti.

Na primer osobe sa oštećenjem vida mogu da razviju muzičke ili govorne sposobnosti, a one sa
oštećenjem sluha-slikarske, kao i aktivnosti u kojima dominira čulo vida.U oblasti oštećenje
motorike biraju se oni oblici spretnosti za koje je dete sposobno i primarno zainteresovano kako bi
se njihovim uvežbavanjem mogla ostvariti razmena interesovanja sa okolinom.

           Slepa osoba se u prostoru orjentiše pooštrenjem slušnog,taktilnog,vibracionog i drugog
opažanja.Ipak   osnovno   polje   kompezacije   je   korišćenje   društvenog   iskustva,razvoj
govora,opštenje s onima koji vide.Zahvaljujući govoru i mišljenju slepa osoba se približava
tipičnoj populaciji.

      Psihološka teorija Alfreda Adlera zasniva se na ideji o prirodnoj potrebi čoveka da ono što
smatra svojim nedostatkom kompezuje nečim srodnim. Na primer, ako smatra da je nespretan,
razvija   svoju   govorljivost;   ako   oseća   da   ga   drugi   ne   poštuju,ne   cene   ističe   svoju
duhovnost,sposobnost u sportu, intezivno uči kako bi doživeo priznanje i pohvalu sredine.Ponekad
se ostvari i nadkompezacija-kada se određenim kompezacionim angažovanjem postignu visoki
uspesi koji često prevazilaze date mogućnosti ovih osoba. Potrebu ličnosti za kompezacijom
otkriva i Vigotski. On smatra da ličnost sa dobro organizovanim saznajnim funkcijama često mogu
same   da   prepoznaju   svoje   sposobnosri/nesposobnosti   i   da   prema   tome   organizuju   svoje