СПЕЦИЈАЛНА ПЕДАГОГИЈА – ШКОЛСКА 2016/17.

ВАСПИТАЧ У ПРЕДШКОЛСКИМ УСТАНОВАМА

Дефиниција специјалне едукације и рехабилитације (дефектологија)

Специјална едукација и рехабилитација (дефектологија) проучава узроке и законитости
настанка инвалидитета или ометености у развоју, као и промене које се јављају у
телесној, психичкој и социјалној сфери живота особе са инвалидитетом или са
развојним поремећајем. Она истражује и одабира методе превенције, рехабилитације,
социјалне интеграције, васпитања и образовања особа са хендикепом.

Поступци у раду са децом са сметњама у раду

Специјална едукација и рехабилитација (дефектологија) одабира посебне методе и
могућности превенције, дијагнозе, рехабилитације, реедукације, социјалне
интеграције/инклузије лица – деце са сметњама у развоју.

Превенција

  Представља   отклањање   узрока   или   ублажавање   последица   поремећаја.   Примарна
превенција   обухвата   поступке   информисања   јавности   о   штетном   утицају   појединих
чинилаца,   као   што   су   алкохол,   дрога,   поједини   медикаменти,   рентгенска   и   друга
зрачења, о етиологији наследних болести и сл. Она делујеје преко средстава јавног
информисања, трибина, саветовалишта за адолесценте, предбрачна саветовалишта за
труднице, саветовалишта за адолесценте и др. Секундарна превенција обухвата рано
откривање   поремећаја   и   предузимање   лечења   на   најранијем   узрасту.   Терцијарна
превенција   има   за   циљ   спречавање   појаве   рецидива.   Уопштено   превенција   у   свим
видовима подразумева целовит приступ особи са инвалидитетом и њеној породици.

Дијагностика

има за циљ утврђивање врсте, обима и порекла оштећења и давање могуће прогнозе.
При томе је важно третирати особу – дете са сметњама у развоју као личност, а не само
поремећај који има.

Компензација

Водећа метода у специјалној едукацији и рехабилитацији (дефектологије), за коју се
залагао још Переира у 18 веку, подразумева заобилажење оштећених система и органа и
оспособљавање оних система и органа који су очувани да преузму њихову функцију.

Реедукација психомоторике

Психомоторика

подразумева структуре које чини спрег психомоторике и функције које

се   тим   спрегом   врше.   Активност   психомоторике   је   увек   вољна,   организована   и
усмерена.   Врши   се   екстремитетима,   телом,   деловима   тела,   говорном   и   мимичном
мускулатуром. Кроз њу сагледавамо намере, осећања, ставове способности, па и ниво
информисаности   субјекта   који   ту   активност   врши.   Кроз   њу   процењујемо   квалитете
личности   која   је   пред   нама,   а   та   личност,   опет   са   своје   стране,   активношћу
психомоторике процењује квалитетете света у којем се нашла и погодности просторних
и социјалних услова и њене властите потребе.

Реедукација

(лат. re-опет, ponovo; еducatio – васпитање) психомоторике

подразумева превежбавање искуства детета или адолесцената, па и одраслог у неким
случајевима,   која   су   настала   услед   дисхармоничног   развоја   структура   психомторног
спрега.   Под   психомоторним   спрегом   подразумева   се   област   психичких
функција(осећања,   интелигенција);   област   централног   нервног   система   ЦНС   (кора
мозга, мали мозак, екстрапирамидални пут, ретикуларни систем, ћелије предњих рогова
кичмене мождине); структура мишића (мишићна плоча, мишићно вретено, мишићна
влакна). Ток и ритам развоја ових структура није исти за сву децу. Нека деца проговоре
касније,   нака   проходају   касније   или   показују   различите   облике   неуклопљености   и
прихватања средине. Неке структуре и функције могу бити успорене у развоју или су на
нешто нижем нивоу. Из оваквих структура психомоторног спрега јавиће се проблеми у
области односа и искуства о себи, другима, о простору, времену, проблеми у области
математичког   мишљења,   у   области   односа   искуства   о   себи,   другима,   о
диференцираности осећања и друго. Због тога смо у ситуацији да вршимо реедукацију,
превежбавање   животних   искустава   која   су   довела   до   дискалкулије,   до   недозрелог
понашања, до неурастеничних тегоба.

Реедукација психомоторике је и скуп педагошких поступака којима се побољшава и
у границама датих могућности усавршава способност рада у области оштећене
функције.

Рехабилитација

По   дефиницији   Светске   здравствене   организације   рехабилитација   је   комбинована   и
координирарана   примена,   медицинских,   социјалних,   педагошких   и   професионалних
мера   ради   оспособљавања   јединки   да   постигну   највећи   ниво   функционалне
способности.   То   говори   о   мултидисциплинарном   приступу   у   рехабилитацији   ,   што
подразумева тимски рад стручњака различитих профила.

Најнижи облик социјализације је

социјална заштита (азил),

јер се ради о потпуно

несамосталним особама. То су особе на пример лица са тешком интелектуалном
ометеношћу.

Укључивање деце са сметњама у развоју у редовне облике рада са децом (основни
принципи инклузивног програма усмерених на дете, успостављање партнерског односа
са породицама, прилагођавање вртића деци са сметњама у развоју, израда
индивидуализованих планова)

Програми инклузије деце са сметњама у развоју у редовне вртиће имају

следећа полазишта

•

деца су, без обзира на то какве су им способности, међусобно више слична него
различита,

•

деца су део својих породица и шире друштвене зајединце,

•

деца најбоље уче једна од других у заједницама које им пружају максималне
прилике да доживе нормална животна искуства,

•

деца напредују у окружењима у којима се

њихове

потребе уважавају и

задовољавају на индивидуализован начин.

Историјат интересовања за децу са сметњама у развоју

•

Интересовање за децу са посебним потребама потиче из 17. и 18. века. Велики
доприност у овој области дали су:

•

Ж.М Каспар-Итар

својим животним делом-вишегодишњим радом на

реедукацији и социјализацији Виктора (дивљег дечака из Авејрона);

•

Переире

– у 18.веку у Паризу је дефинисао основни реедукативни метод –

могућност заобилажења оштећених чула и остваривање комуникације другим
сензо-моторним спрегама;

•

Оснивач реедукације психомоторике је Р.Сеген

који је свој радни век провео у

болници   „Бисетр“   у   Паризу.   Заговарао   је   индивидуализовану   наставу,
прилагођену   деци  са   сметњама   у   развоју   насупрот  фронталном  приступу.   По
њему је у раду са овом децом потребно обратити пажњу моторици и држању
тела приликом кретања, како би се лица са хендикепом што стабилније осећала у
својој стајној тачки, а тиме и што јасније у свом начину постојања у свету. После
обраде постуралности и телесности, приступао би обради чула и то најпре вида
и слуха  („вид је активно, а слух пасивно чуло интелигенције“). Ово значи да је
Сеген  још   у   19.веку  предвидео   улогу   сензомоторне   организације,   на  којој   ће
инсистирати Пијаже стотину година касније.

Крајем 19.века психијатар Бурневиј

је први у Паризу дефинисао идеју медицинско-

педагошких одељења и остварио је у болници Бисетр. Ова болница је била намењена
деци и омладини са интелектуалном ометеношћу. Ипак, се сматра да је прва специјална
школа отворена у Швајцарској у Клапареду, 1898.

Марија   Монтесори     је   покренула   систем   алтернативних   школа,   насупрот
традиционалним, и нагласак је давала психмоторици, а процес сазнања градила је на
сензомоторним активностима и искуствима. Она је креатор педагогије „са дететом у
центру пажње“са акцентом на пасивном запамћивању и активном учењу (главни мото
„урадим и запамтим“), што наставника у извесној мери уклања из центра едукативног
процеса.
Значајан је и оснивач Катедре за психологију  у Паризу Ејера, у раду са олигофреном
децом,   а   педесетих   година   прошлог   века   Ажигуеиру,   који   је   у   Психолошкој
лабараторији   при   болници   „Св.Ана“   у   Паризу,   доградио   је   метод   реедукације
психомоторике.

Проф. Светомир Бојанин је предмет Реедукација психомоторике са неуропсихологијом
увео на основне студије Дефектолошког факултета у Београду 1997/98.г.

Инклузивно образовање и васпитање

•

Педагошки профил детета/ученика

•

Индивидуални образовни план (ИОП)

•

Правилник о ближим упутствима за утврђивање права на ИОП, његову примену
и вредновање.

Рана интервенција

Последње године двадесетог века(Андрејевић,2005) донеле су велике промене у односу
према особама са инвалидитетом које имају неко од делимичних или трајних оштећења.
У   овом   веку   у   економски   богатим   земљама   рехабилитација   показује   изванредне
резултате   видљиве   на   сваком   кораку.   Анлизе   експерата   УН   указују   на   нове   методе,
технике и технологије као и начине у решавању многобројих проблема, у третману,
едукацији и рехабилитацији особа са посебним потребама које чине око 10% светског
становништва. Нове идеје, сугестије и искуства истакнутих стручњака из Европе говоре
о   заједничким   и   новим   програмима   за   даље   решавање   битних   питања   превенције,
дијагностике, рехабилитације и заштите ове деце.Законом о образовању у Србији не
дефинише   се   адекватан   приступ   према   особама   са   посебним   сметњама   у   развоју   у
систему образовања од предшколског до високог образовања. Социјална изолација ове
деце је резултат сегрегације и негативних ставова средине и локалне заједнице.

•

спречавање настанка даљих оштећања односно проблема које је могуће избећи –
рано пружање подршке и неге може смањити проблеме детета односно спречити
настанак нових.

Стимулација наглашава важност мера које се предузимају код детета од тренутка када је
откривено   оштећење.   Циљ   је   подстицање   физичког,   менталног   и  социјалног   развоја
детета коме треба помоћи што је раније могуће с обзиром на утицај који мере предузете
током   првих   година   живота   имају   на   развој   детета.Сврха   стимулације   је   стварање
могућности за најбољи могући развој путем предузимања медицинских, образовних и
социјалних   мера   од   тренутка   када   је   оштећење   примећено,   очекивано   или   постоји
очигледни ризик за његову појаву.

Класификација поремећаја којима се бави неуропсихологија развојног доба (Бојанин)

Практо-гностички
поремећаји

Поремећаји

из

развојне
неуролингвистике

Поремећаји
психомоторике у
ужем смислу

Поремећаји услег
општег развојног
несклада

Неразвијеност
интелигениције и
рани поремећаји
осећања

Општа развојна
дисгнозија

-------------

--------------

Развојна дисхронија