VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
LESKOVAC
SEMINARSKI RAD
Tema: Specijalni spoljnotrgovinski posovi
Predmet: Spoljnotrgovinsko poslovanje
Mentor:
Student:
Mr. Saša Sarić
Katarina Živković
Br. Indeksa: 11582
Leskovac, 2014
SADRŽAJ
UVOD
1. KOMPENZACIONI POSLOVI
1.1.
Direktan kompenzacioni posao
1.2.
Prošireni kompenzacioni posao
1.3.
Triangularni kompenzacioni posao
2. VEZANI POSLOVI
2.1.
Konstrukcija i postupak izvršenja vezanih poslova
3. REEKSPORTNI POSLOVI
4. POSLOVI DORADE, PRERADE I POPRAVKE
5. TRANZITNI POSLOVI
5.1.
Direktan tranzitni posao
5.2.
Lomljeni tranzitni posao
5.3.
Tranzitni posredovanje
6. SWITCH – POSLOVI
6.1.
Uvozni svič posao
6.2.
Izvozni svič posao
LITERATURA
poslovi koji bi omogućavali neposredni, najkraći put robe i finansijske likvidacije između
ugovornih stranaka. Širina mogućnosti za njihovu primenu u raznim zemljama je različita.
Specijalni spoljnotrgovinski poslovi, prema tome, obuhvataju brojne modalitete koje
susrećemo u svakodnevnoj praksi. Među njima su najvažniji: kompenzacioni poslovi, vezani
poslovi, reeksportni poslovi, poslovi prepravnog prometa (dorada, prerada, obrada, popravke),
tranzitni poslovi i svič-poslovi.
1. KOMPENZACIONI POSLOVI
Izvoz određenih proizvoda ili usluga, vezan za uvoz robe ili usluga, najčešće odgovarajuće
protivvrednosti, bez upotrebe klirinških slobodnih ili bilo kojih drugih inostranih sredstava
plaćanja, naziva se kompenzacioni posao. To je, u osnovi, razmena robe za robu (trampa)
izvršena pod ugovorenim uslovima i na određeni način. Izuzetno se, neizbežni viškovi
isporuke u jednom pravcu za veličinu nastale razlike izravnavaju plaćanjem, upotrebom
deviznih sredstava u drugom pravcu. Od osoblja koje ih konceptira, zaključuje i izvršava,
zahteva se izvanredna poslovna rutina, iskustvo i opreznost u radu. I pored toga, ovaj tip
spoljnotrgovinskih poslova, po svojoj suštini, predstavlja najniži vid razmene, koji se i u
savremenim uslovima primenjuje. Zbog svega toga, izvršenje ovakvog posla podleže
prethodnom odobrenju nadležnog organa, koji plasman i nabavku robe ovim putem odobrava
samo u slučaju kada se ovo delimično ili u celini ne može obaviti putem redovne robne
razmene. Pored toga, takav posao treba da obezbeđuje zadovoljavajuće uslove kupoprodaje u
odnosu na one koji se redovno postižu; zatim, da se radi o robi iz uvoza koja treba da
zadovolji posebno važne potrebe u proizvodnji i širokoj potrošnji; i najzad, da se i tim putem
unapređuju poslovne veze sa tržištima i zemljama sa kojima još ne postoje redovni trgovinski
odnosi.
Komplikovanost konstrukcije ovakvih poslova proizlazi iz niza raznovrsnih faktora, koji se po
dejstvu i vremenski moraju uskladiti da bi uopšte došlo do posla. U pitanju je, pre svega, roba
za koju će inostrani partner biti zainteresovan da kupi i jednovremeno da proda. Dalje, da li će
se naći roba i partneri, u dve različite zemlje, koji će biti direktno zainteresovani za robu koju
kupuju i prodaju ili će u taj lanac morati uvoditi nove učesnike zainteresovane za uvezenu
robu. Od kombinacije sticaja ovih faktora zavisi vid konstrukcije kompenzacionog posla, od
kojih se najčešće primenjuju u praksi spoljnotrgovinskog poslovanja sledeća tri: direktan,
proširen i triangularni vid kompenzacionog posla.
1.1.
Direktan kompenzacioni posao
Postoji kad poslovni partneri u različitim zemljama uvoze robu za koju imaju neposredni
interes. U izvršenju posla učestvuju samo dva partnera, koja su u isto vreme izvoznici za robu
koju prodaju, a uvoznici za robu koju kupuju. U meri isporuke robe s jedne strane isporučuje
se odgovarajuća količina robe po vrednosti s druge strane. Između učesnika u razmeri stoji,
kao lice od obostranog poverenja -poverenik (banka, špediterska organizacija, osiguravajući
zavod, ili firma od obostranog poverenja). Roba se neopozivo stavlja povereniku na
raspolaganje sa nalogom da je uruči ugovornom partneru čim od njega, pod istim uslovima,
primi robu odgovarajuće ugovorene vrednosti. Ugovorne strane snose sve troškove u vezi sa
