Mentor: dr _____________________
Predsednik komisije : dr _____________________
Članovi komisije: dr _____________________
Datum polaganja
-------------------------------
Ocena
----------------------------
2
1. Uvodna razmatranja
Transport
–
je specijalizovana delatnost koja se bavi transportom, prevozom,
premeštanjem, prenosom, prevoženjem predmeta s jednog mesta na drugo
.
Transport je usluga za koju je
karakteristično da je ona nevidljiva, neopipljiva, ne
može se skladištiti, nastaje i nestaje u procesu proizvodnje transportnih proizvoda i
usluga
.
Transport je uži pojam od prometa:
promet
= transport + operacije + komunikacije.
Znači – promet je širi pojam od transporta, jer obuhvata i radnje koje možemo opisati
rečima (prenosan, prevozan, premeštanjem robe, putnika i energije) kao i komunikacije.
Operacije (manipulacije) u vezi transporta – radi se 30-tak operacija (pakovanje,
merenje, brojanje, palatalizacija, punjenje i pražnjenje kontejnera, signiranje, sortiranje,
tramakanje, ukrcaj, iskrcaj i prekrcaj, utovar, istovar i pretovar robe, dezinsekcija,
deratizacija…..itd.). Operacije često čine (iznose) 40-50% ukupnih troškova. U području
operacija – dolazi do rizika, uskih grla, oštećenja, krađe, posebnih troškova (npr. brod se ne
može natovariti zbog problema u luci i mora ostati 1 dan što košta mnogo).
Pt = t/p + o/t + k 100% = 40-50% (direktni transportni troškovi)
40-50% (troškovi manipulacija ili operacija)
Ne može se proizvoditi promet bez komunikacija – prenos podataka informacija,
zvukova, znakova putem različitih medija.
Važni elementi
proizvodnje prometnih usluga tj. bilo kojeg prometa su:
1) sredstva za rad,
2) predmeti rada i proizvod
3) intelektualni kapital.
Elementi proizvodnje tržišnih usluga jesu:
1.
Tržišna infrastruktura
– to su objekti, uređaji, različita sredstva za rad koji su
stalno pričvršćeni za određeno mesto a omogavaju proizvodnju prometnih usluga,
regulisanje i sigurnost prometa (putne saobraćajnice, tuneli, nadvožnjaci,
podvožnjaci, signalizacija, terminali, poslovne zgrade).
2.
Tržišna suprastruktura
– to su objekti, uređaji i sredstva za rad koja su mobilna
(pokretna), a služe za proizvodnju i promet usluga, regulisanju i sigurnosti prometa.
Tu spadaju:
sve vrste prevoznih sredstva
sredstva mehanizacije (utovar, istovar)
3.
Predmet transporta
– su: teret, roba, stvari, žive životinje, putnici, podatak,
informacija, zvuk, znak, slika i el. energija.
4
4.
Radna snaga ili intelektualni kapital
– samo ona usluga koja se proda na tržištu,
onda je ona element prometa.
Sve značajniju ulogu u procesu prometnog planiranja i odlučivanja, a time i u izboru
optimalnog prometnog pravca, imaju mnogobrojni kriterijumi koji naglašavaju svu posebnost
korisnikovih zahteva, raznih standarda i zahteva zajednice.
Kao organizatori prevoznog poduhvata i savetnici svojih nalogodavaca, donosioci
odluke (međunarodni otpremnici-špediteri, logistički operatori,) pri izboru optimalnog
prometnog pravca preuzimaju potpunu odgovornost za integralni transportni lanac, prilikom
čega korišćenje povezane multimodalne usluge nije više korisnikov izbor, već posao onih
koji, kao posrednici svojih nalogodavaca, osiguravaju logističke teretne usluge.
U toj ulozi dolazi do izražaja odgovornost spomenutih posrednika pri izboru
optimalnog prometnog pravca za određenu vrstu tereta, odnosno prometnog pravca koji je u
odnosu na određene kriterijume (u skladu sa zahtevima i potrebama korisnika) bolji od
alternativnih prometnih pravaca, a time i konkurentniji na tržištu prometnih usluga. Navedena
odgovornost za posrednika predstavlja složen zadatak koji od njega zahteva poznavanje
brojnih prometnih elemenata i fenomena.
5
Konvencija Ujedinjenih naroda o međunarodnom multimodalnom transportu koja je
prihvaćena na Diplomatskoj konferenciji u Ženevi 1980. godine.
U smislu Konvencije UN, značajne karakteristike za MMT su:
1) da su u MMT operatori multimodalnog transporta i primaoci robe u dve različite
zemlje,
2) da se prevoz robe u MMT obavlja s najmanje dva različita prevozna sredstva,
odnosno da u takvom transportnom procesu učestvuju najmanje dve različite transportne
grane,
3) da se celokupni poduhvat MMT temelji samo na jednom sklopljenom ugovoru o
prevozu,
4) da se celokupni poduhvat MMT ispostavlja ili pribavlja samo jedan dokument o
prevozu robe i
5) da celokupni proces MMT organizuje samo jedan transportni operator, odnosno
operator muultimodalnog transporta (MTO).
Ispostavlja se samo jedan dokument o prevozu stvari. U svetu se izdaju najviše dva
dokumenta i to:
- FIATA (FBL) B/L – FIATA – FIATA je međunarodni savez špediterskog udruženja,
izdao je 1992. godine FIATA teretnicu za MMT, koristi se 65% u svetu.
- BINCO – Baltička konferencija pomorskih brodara i agenata 1995. godine izdala je
MULTIDOC B/L teretnicu. Teretnica za multimodalni transport, koriste je brodari i pomorski
agenti (a ne špediteri), koristi se u 35% slučajeva.
Multimodalni transporti operater (MTO) – po pravilu je pravna osoba, najčešće
međunarodni špediter, a može biti i pomorski agent ili pomorski brodar. Uvek obavlja poslove
u Multimodalnom transportu (skalpa ugovor o multimodalnom transportu) u svoje ime i za
svoj račun, tj. u vlastito ime i za vlastiti račun ( deluje kao nalogodavatelj, a ne kao agent). U
praksi se MTO javljaju kao mega i niša operatori u multimodalnom transportu. MTO
odgovara za izbor i rad svih osoba koje je angažirao u pothvatu multimodalnog transporta.
Takvih osoba može biti i 30-tak. Uvek odgovara od trenutka kada je pošiljku primio do
trenutka kada je pošiljku predao (isporučio) primatelju, prema uslovima konkretnog ugovora,
odnosno dokumenta o mulimodalnom prevozu.
Odgovornost MTO je izuzetno velika, on može svoju odgovornost ograničiti
(umanjiti), tako da osigura svoju odgovornost. On može prebaciti deo odgovornost
podugovorima na osobe koje angažuje u transportnom procesu (npr. špediter angažuje
putničkog prevoznika – može eksplicitno prebaciti odgovornost špeditera ili angažovati javno
skladište, brodara).
Prema Konvenciji UN u MMT – odgovornost MMO temelji se po načelu
pretpostavljene krivnje. Ukoliko se želi osloboditi odgovornosti, treba dokazati da nije kriv u
slučaju gubitka, oštećenja ili zakašnjenja u predaji robe.
7
