ŠPEDICIJA JE USLUŽNA PRIVREDNA DELATNOST, KOJA SE BAVI
ORGANIZACIJOM PROCESA KRETANJA ROBE U PROSTORU I VREMENU
ŠPEDITER ORGANIZUJE LOGISTIČKI LANAC I POVEZUJE NJEGOVE
UČESNIK
KOJA SE BAVI ORGANIZACIJOM PROCESA KRETANJA
ROBE U PROSTORUI VREMENU
Špedicija je specijalizovana privredna delatnost koja se bavi fizičkim prometom roba
i poslovima koji su sa njim u vezi.
Cilj špedicije je oslobađanje nalogodavca brige i napora u vezi sa kretanjem robe.
Ekonomska funkcija špedicije je da bude spona proizvodnje sa trgovinom i
potrošnjom. Zato kažemo da je špedicija deo spoljne trgovine i ujedno viši oblik
prometa.
Treba naglasiti da sa padom mnogih barijera u međunarodnoj trgovini i nestankom
državnih granica , uloga špeditera menja- špedicije postaju logistički servisi, koji
pružaju najširi spektar usluga privredi. Na ovaj način klasična špedicija prelazi u
kvalitativno viši nivo usluge.
ŠPEDITER JE ARHITEKTA TRGOVINE
Zadaci i uloga špedicije u spoljnotrgovinskom sistemu
Pronalaženje i osiguravanje najboljih uslova za otpremu, dopremu,
prevoz.
Funkcija pomoćnika trgovine, sprega između proizvodnje i potrošnje
FUNKCIJE ŠPEDICIJE
PROSTORNA FUNKCIJA
Prostorna uloga špedicije se ogleda u aktivnoj ulozi u savladavanju udaljenosti
između mesta proizvodnje i potrošnje(organizacija manipulacija i transporta).
VREMENSKA FUNKCIJA
Savlađivanje vremenske razlike proizvodnje i potrošnje, tesno povezano sa
prostornom funkcijom.
Cilj je racionalno premošćavanje ove razlike.U tu svrhu špediter koordinira,
savetuje,organizuje i fizički odreduje niz radnji.
KVANTITATIVNA I KVALITATIVNA FUNKCIJA
Aktivno učešće u organizaciji (prevezene količine robe) sa optimalnim korišćenjem
resursa, zarad organizacije (odnos vremena i novca).
KREDITNA FUNKCIJA
Medunarodna špedicija nije saobraéajna delatnost.Ona se ne bavi prevozom
robe, nego organizacijom. Ako medunarodna špedicija obavlja prevoz
sopstvenim sredstvima, u tom delu preuzima odgovornosti prevoznika.
Kao organizator transporta, medunarodna špedicija se prema transportu javlja u
ulozi komitenta, korisnika usluge prevoza.
Svi prevoznici iz svih vidova transporta su zainteresovani za saradnju sa
špedicijama, jer na taj načinnajbolje upošljavaju svoje kapacitete. U tom cilju
oni obifno daju bolje uslove prevoza i bolje tarife špedicijama.
UVOZNA-IZVOZNA DOKUMENTA
U carinskom postupku, kako u fazi carinskog nadzora, tako i u fazi
carinjenja, stanje robe se utvrđuje dokumentarno: na osnovu carinskih,
komercijalnih, prevoznih i ostalih dokumenata, dok se pregledom utvrđuje da li
podaci u dokumentima odgovaraju stvarnom stanju robe.
Komercijalne i transportne isprave, koje se podnose iz JCI u carinskom postupku,
sadrže podatke o carinskoj robi, koji se upisuju u taj carinski dokument:
FAKTURA
— osnovni komercijalni dokument o robi. Ona sadrži broj pod kojim je
izdata ili referentni broj, podatke o prodavcu i kupcu, komercijalnoj vrsti robe,
količini, ceni po jedinici mere i ukupnoj vrednosti u ugovorenoj valuti, datum
izdavanja i potpis ovlašćenog lica, ugovoreni paritet, razne popuste itd.
POLISA OSIGURANJA
— podnosi se radi utvrdivanja iznosa plaćene premije
osiguranja, koji se uračunava u carinsku osnovicu. Ako je uvoznik ne poseduje
podnosi se izjava o visini troškova osiguranja za predmetnu robu.
PAKING LISTA
— sadrži podatke o vrsti pakovanja, njihovom broju,
oznakama, registarskom broju prevoznog sredstva koje robu prevozi itd. Ovi
podaci su važni kako primaocu, da bi znao koja je njegova roba i u kom pakovanju u
zbirnoj pošiljci, tako i carinskim organima, koji po vrsti i broju pakovanja
identifikuju robu radi njenog pregleda, stavljanja pod carinski nadzor ili
carinjenja.
TRANSPORTNE ISPRAVE
—
sadrže podatke o prevoznom sredstvu
(registarskom
broju
kamiona,
broju
vagona, nazivu broda i sl.), pošiljaocu, primaocu, bruto težini robe,
eventualnim prethodnim
prevoznim troškovima koji se uračunavaju u
carinsku osnovicu, kao i bitne podatke za identifikaciju robe koja se prevozi.
KAMIONSKI TOVARNI LIST – CMR
— izdaje se samo za jedno prevozno sredstvo
i robu u njemu, a vrlo retko za više kamiona koji u okviru jednog ugovora o prevozu
prevoze robu jednom kupcu (konvoj).
ŽELEZNIČKI TOVARNI LIST – CIM
— je prevozna isprava za vagon i robu u
njemu. Na poledini se upisuje obračun prevoznih troškova prema železničkim
tarifama od uputne do prijemne železničke stanice, ili ako se radi o prevozu preko
teritorija više država, upisuje se obračun prevoznih troškova za svaku državu
posebno. Ako se radi o maršutnim vozovima, izdaje se tovarni list za ceo voz, kojim
se vrši prijavljivanje carinskim organima, dok se u svakom vagonu nalazi poseban
tovarni list za taj vagon
.
AVIONSKI TOVARNI LIST – AWB
— izdaje se za svaku pošiljku koja se prevozi
jednim avionom. U ovom tovarnom listu često se navode i plaćeni iznosi osiguranja
za pošiljku.
BRODSTA TERETNICA
(Biff of fending)
— predstavlja ne samo prevoznu
ispravu, već i ispravu o vlasništvu nad robom koja se prevozi brodom, čiji original
se predaje samo onom licu koje poseduje tačno odredenu kopiju, kojom se
legitimiše kao njen vlasnik. Izdaje se za svaku pojedinačnu pošiljku, koja se nalazi
u brodu.
USLOVI ZA OBAVLJANJE POSLOVA UVOZA I IZVOZA
ROBE
Vršenje poslova uvoza i izvoza podrazumeva veći broj radnji vezanih za realizaciju
spoljnotrgovinskog prometa u zemlji i inostranstvu.
Pored poznavanja domaćih propisa, vršenje poslova spoljnotrgovinskog prometa
zahteva i poznavanje inostranih propisa kojima je promet robe i usluga regulisan.
ekonomske odnose Srbije i Crne Gore — Zavod za standardizaciju ili
organizacija koju taj zavod ovlasti;
brojem 4) označena je roba za čiji je uvoz potrebno pribaviti
ispravu o homologaciji koju izdaje Ministarstvo za unutrašnje
ekonomske odnose Srbije i Crne Gore — Zavod za standardizaciju.
Opojne droge i psihotropne supstance za koje Ministarstvo zdravlja
izdaje dozvole za izvoz i uvoz navedene su u Spisku opojnih droga
i psihotropnih supstanci, koji je odštampan uz ovu odluku i čini
njen sastavni deo.
Za izvoz, odnosno uvoz naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke
namene, koji se vrše u skladu sa Zakonom o spoljnoj trgovini
naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene potrebno je
pribaviti dozvolu Ministarstva za međunarodne ekonomske odnose Srbije
i Crne Gore.
PRAVILA O POREKLU ROBE
Osnovne odredbe o poreklu robe sadržane su u članovima 36-44 Carinskog
zakona. Ove odredbe razlikuju 2 vrste porekla robe:
1) Nepreferancijalno poreklo robe;
2) Preferencijalno poreklo robe.
Nepreferancijalno poreklo robe
Kod nepreferencijalnom poreklu robe, razlikujemo 2 situacije kada je roba
proizvedena u jednoj državi
- roba je u celini proizvedena u jednoj državi.
Ovakvi slučajevi, u smislu utvrđivanja porekla nisu sporni. Najčešće je
reč o primarnim proizvodima, koji su celini prerađeni u finalne proizvode
u toj državi
- Roba koja je u dovoljnoj meri prerađena u jednoj državi.
Roba u čiju je proizvodnju uključeno više od jedne države, smatraće se poreklom iz
države u kojoj je prošla poslednju bitnu, ekonomski opravdanu obradu ili preradu,
