Špedicija
Pojam špedicije i špeditera
Reč „špedicija“ potiče od latinske reči „expedire“ što u prevodu znači „otpremiti“
ili „urediti“. Dok se u praktičnoj primeni prevodi kao otpremiti ili urediti, u stručnim
delima pojmovi “špredicija” i “špediter” različito su definisani. Široko prihvaćena
definicija glasi: Špedicija predstavlja sprecijalizovanu privrednu delatnost koja se bavi
organizacijom otpreme robe i drugim poslovima koji su s tim u vezi. Špediciju obavlja
špediter, a to je privrednik, pravno ili fizičko lice koje se isključivo bavi organizacijom
otpreme robe svojih komintenata pomoću vozača (transportnih preduzeća) i drugim
poslovima koji su s tim u vezi. Pod pojmom poslovi međunarodne špedicije podrazumevaju
se privredne usluge spoljno – trgovinskog prometa, odnosno poslovi: otpreme robe iz
sopstvene u stranu zemlju (izvozna špredicija), doprema robe iz stranih u sopstvenu zemlju
(prevozna ili tranzitna špredicija) koje obavljaju međunarodni šprediteri, te obavljanje
drugih propisanih ili uobičajnih špedijalnih i sporednih poslova i poslova u vezi s
otpremom, dopremom ili tranzitom robe. Međunarodni špediter je privrednih, pravno ili
fizičko lice registrovano za obavljanje poslova spoljno – trgovinskog prometa koja
isključivo i u obliku stalnog zanimanja zaključuju u svoje ime i za tu račun (kao
komisionar), u tuđe ime i za tuđ račun (kao agent) i u svoje ime i za svoj račun (kao
samostalna kategorija privrednika). Špediter redovno obavlja samo – organizovanje
dopreme komintentove, odnosno nalogodavčeve robe ali ne i sam prevoz.. Špediter je
posrednik između osobe (komintenta, nalogodavca) koja mu poverava svoju robu na
otpremu i vozača koji obavlja sam prevoz. Špediter međutim može u granicama zakonskih
propisa obavljati i sam prevoz robe. Kad špediter sopstvenih prevoznih sredstvima prevozi
kontinentom robu, onda on nastupa u dvostrukoj ulozi i to: kao špediter (kao organizator
otpreme i dopreme robe) i kao vozač. U ovakvom slučaju špediter odgovara ne samo po
propisima koji važe za špeditersku delatnost nego i po propisima koji važe za transportnu
delatnost odnosno transportno preduzeće.Otprema, doprema i tranzit ne sastoje se samo u
prevozu robe u užem smislu te reči, nego oni ujedinjuju brojne faze u ukupnom prevoznom
procesu (skladištenje, utovar, pretovar...). Špediter ne mora organizovati čitav prevozni
proces jer on može obaviti samo neke od faza ukupnog prevoznog procesa. Špediterski
poslovi se mogu podeliti u tri kategorije:
- Pravni (zastupanje komintenta u slučaju havarije ili oštecenja robe)
- Tehnički (skladištenje robe, utovar, istovar i sl.)
- Finansijski poslovi (izdavanje garancija)
Ekonomski zadatak špedicije ogleda se u tome da ona kao organizator otpreme i
dopreme robe pronađe i osigura najbolje ekonomske uslove za otpremu i dopremu robe
kako bi one bile izvršene na najekonomičniji način.
Ugovor o špediciji
Ugovor o špediciji je ugovor na osnovu koga se jedna strana (otpremnik, špediter)
obavezuje da u svoje ime a za račun druge strane (komitenta, nalogodavca domaćeg ili
stranog) otprema ili doprema robu, kao i da izvrši sve potrebne radnje, carinske i druge
formalnosti u vezi prevoza robe, dok se komitent obavezuje da špediteru plati određenu
naknadu (proviziju). Poslove špedicije mogu obavljati privredni subjekti registrovani
u Registru privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre.
Forma ugovora o špediciji
Posebna forma za zaključenje ugovora o špediciji nije propisana, pa se na
zaključivanje ugovora o špediciji primenjuju opšta pravila o zaključenju ugovora o robnom
prometu, što znači da ugovor o špediciji spada u neformalne ugovore. Međutim, zbog
lakšeg dokazivanja i složenosti samog ugovora sigurnije je da se ugovor o špediciji zaključi
u pismenoj formi. Kod ugovora o špediciji ugovorne strane su špediter (otpremnik) i
komitent (nalogodavac). U ulozi komitenta može da se pojavi bilo koje pravno ili fizičko
lice.
Obaveze špeditera
Osnovna obaveza špeditera je da postupa savesno i u skladu sa nalogom komitenta,
štiteći u svemu interese komitenta. Špediter je dužan da se pridržava uputstava komitenta, a
ako ne može u svemu da postupi po njegovim uputstvima dužan je da komitenta o tome
obavesti i od njega zatraži nova uputstva. Ako nema vremena, zbog okolnosti slučaja, da
pribavi nova uputstva od komitenta, špediter je dužan da postupi u skladu sa interesima
komitenta. Pored navedenog, osnovne obaveze špeditera su da:
̵
rimi robu od komitenta (ili trećeg lica) radi otpreme ili dopreme
̵
obu čuva
̵
aključuje potrebne ugovore
̵
postupa po nalogu komitenta
̵
baveštava komitenta
̵
zvrši obračun sa komitentom
Špediter ima obavezu utvrđivanja kvaliteta robe i uzimanja uzoraka samo kada je to
ugovoreno. Posle prijema robe, a pre njene predaje prevozniku, špediter je dužan da robu
čuva s pažnjom dobrog privrednika. Špediter ima obavezu da osigura uskladištenu robu
samo ako za to dobije nalog od komitenta (sa obimom i vrstom osiguranja). Komitent može
da zahteva od špeditera da za robu koja se doprema iz inostranstva sprovede potrebni
carinski postupak i plati carinske dažbine za račun komitenta. S obzirom da radi za račun
komitenta špediter mora štititi njegove interese, pa posebno mora da vodi računa o izboru
lica sa kojima zaključuje pojedine ugovore (prevozilac, osiguravajuće društvo, skladište i
dr.). Takođe, ima obavezu da obezbedi prava svog komitenta prema trećim licima (npr. da
obezbedi verodostojne dokaze o oštećenju robe, da istakne prigovore i reklamacije
prevoziocu i drugim licima, da preduzme potrebne mere i radnje da bi komitentu bili
vraćeni iznosi koji su nepravilno naplaćeni - prevozni troškovi, carinske dažbine i sl.).
Špediter je dužan da komitenta obaveštava o toku posla, o zaključenju pojedinih ugovora,
