TRGOVINSKA POLITIKA
Predstavlja skup mera kojima se ostvaruju ciljevi spoljne trovine i privredne saradnje sa svetom.
CIljevi:
Pozitivan uticaj na proizvodnju i zaposlenost
Smirivanje cena
Pozitivan platni bilans
Konvertibilnost nacionalne valute
OBLICI ZASTITE DOMAĆEG TRZISTA
MERE KOJE DIREKTNO UTIČU NA POVEĆANJE ILI SMANJENJE CENA
su carine. Carina je obaveza uvoznika da u
momentu prelaska nacionalne granice plati određenu sumu novca u korist države. Čini je carinska osnovica,
carinska stopa i carinska tarifa.
MERE KOJE DIREKTNO UTIVU NA KOLICINE
o
Vancarinska zastita
o
Kontigenti - predstavlja količinu ili vrednost koja se može uvesti tokom određenog perioda
o
Kvote određuje carinska uprava
o
Dozvole (za umetnine..)
o
Zabrane
OSTALE MERE
o
Monopol
o
Damping – prodaja robe na stranom tržištu po nižoj ceni od proizvodne da bi se pobedila
konkurencija na stranom tržištu
o
Prelemani – posebna taksa za poljoprivredne proizvode. To je razlika između više domaće i niže
uvozne cene koju mora da plati uvoznik
ARGUMENTI ZA ZAŠTITU DOMAĆEG TRŽIŠTA
ZAŠTITA DOMAĆE PROIZVODNJE
– mlada industrija nije u stanju da izdrži rivalstva već postojećih industrija
pa je treba zaštititi od strane konkurencije. To se čini uvođenjem zaštitnih carina. Neophodno je štititi samo
one proizvode koji imaju šanse da uspeju na tržištu.
ZAŠTITA ZAPOSLENOSTI DOMAĆEG STANOVNIŠTVA
– primenjuje se kada jeftina radna snaga iz inostranstva
konkuriše domaćoj i smanjuje mogućnost zapošljavanja kao i zarade zaposlenih.
DOPUNA DRŽAVNOG BUDŽETA
– osnovni argument potrebe uvođenja carine je popuna državnog budžeta.
Tome su posebno sluilee carine na robu koja se ne proizvodi u zemlji,tranzitne carine,izvozne, uvozne i akcize
BORBA PROTIV DAMPINGA
– damping je štetan jer neopravdano favorizuje strane proizvođače na štetu
domaćih.
RECIPROČNE MERE
– osvetne carine primenjuju se prema zemljama koje pre toga postupe nefer sa nama
IZBEGAVANJE ZABRANA
u spoljnoj trgovini i kompenzacija stranih subvencija.
MERE ZA STIMULACIJU IZVOZA
IZVOZNI KREDITI I OSIGURANJE IZVOZNIH POSLOVA
koji su postali instrument povećanja domaće
konkurentnosti na stranim tržištima. Zbog toga većina zemalja pored redovnih banaka poseduje specijalne
banke za osiguranje izvoznih poslova
FINASIRANJE OD STRANE DRŽAVE
izvozne aktivnosti radi nastupa na stranim tržištima, npr.
organizovanja sajmova.
DELOVANJE AMBASADA I PREDSTAVNISTAVA PREVREDNIH KOMORA
u inostranstvu za prodor domaće
privrede na strana tržišta.
DIREKTNE PREMI
JE za poljoprivredne proizvode.
INDIREKTNE PREMIJE (SUBVENCIJE
) – finansiranje naučnih radova, ulaganje države u ekologiju.
OSNOVNI PRINCIPI
Principi predstavljaju određena ponašanja subjekata koji obavljaju spoljnotrgovinske poslove
Poslovni proizvodni standardi
Ekonomski interes
Sigurnost posla
Čuvanje ugleda I poverenja
Zaštita poslovne tajne
Izbegavanje nelojalne konkurencije I monopolističkog ponašanja
Ukoliko ih budemo poštovali onda će imati pozitivne efekte i ostvarićemo profit u suprotnom efekti će biti negativni.
POSLOVNI I PROIZVODNI STANDARDI
U te standarde spadaju:
Kvalitet
Asortiman I dizajn proizvoda
Nacin poslovanja I
Cene
Rokovi isporuke
STANDARD JE NIVO KVALITETA KOJE SMATRA PRIHVATLJIVIM.
Nadležni instituti daju potvrde – ateste da određeni proizvodi ispunjavaju standard I da mogu da budu predmet
međunarodne trgovine.
Vrste standarda:
ISO 9000 – standardi kvaliteta proizvoda
ISO 14000 – standardi ispravnosti proizvoda
HASSP – ispravnost prehrambenih proizvoda
EKONOMSKI INTERES
Sticanje profita
Izbegavanje gubitka
Spoljno trgovniska preduzeća teže da imaju veću produktivnost rada I niže troškove kako bi smanjila cenu I postigla
konkurentnost u spoljnoj trgovini. Pri ostvarivanju ovog principa mora se voditi računa o ravnoteži interesa oba
partnera.
SIGURNOST POSLA
Spoljna trgovina je više izložena rizicima nego unutrašnja trgovina. Ona je posebno izložena promenama kamatne
stope I deviznog kursa koji utiču na spoljnotrgovinsku kalkulaciju. Zato je princip da se spoljnotrgovinski poslovni
obavezno osiguraju kod odgovarajućih organizacija.
Rizici u spoljnoj trgovini se dele na:
Komercijalne (ugovaranje kvaliteta, cene)
Ređe se osiguravaju I uvek uz visoku premiju osiguranja.
Nekomercijalne (poplava, požar, državni udar, zabrana transfera deviza u inostranstvu)
ČUVANJE UGLEDA I POVERENJA
Spoljno trgovinska preduzeća ne obavljaju spoljno trgovinske poslove već od njih trajno zive. Da bi uspešno trajno
poslovala preduzeća moraju držati do svog imena, čuvati ugled I poverenje, uredno ispunjavati svoje obaveze,
dosledno sprovoditi zakone I klauzule spoljnotrgovinskih ugovora. Od stečenog ugleda I međusobnog poverenja u
spoljnoj trgovini zavisi da li će uopšte doći do sklapanja spoljnotrgovinskog posla. Spoljnotrgovinske firme eleminišu
nelojalne partnere iz procesa, a tokom saradnje sa novim partnerima proveravaju njihov bonitet.
ZAŠTITA POSLOVNE TAJNE
