EKONOMSKI ODNOSI SRBIJE SA INOSTRANSTVOM
SEMINARSKI RAD
TEMA
: Spoljni dug Srbije
Student: Broj indeksa:
Mentor:
BEOGRAD, novembar 2012
SADRŽAJ :
Uvod...............................................................................3
1. Javni dug....................................................................4
1.1. Fiskalni deficit i javni dug...................................5
1.2. Rikardovska jednačina- osnovna ideja................5
2. Institucioni okvir- Srbija............................................6
3. Javni dug Srbije- očekivane tendencije......................7
4. Zaduženost Jugoslavije i način razduživanja.............7
5. Odnosi Republike Srbije s MMF-om.........................9
5.1. Regulisanje članstva...........................................9
6. Trenutno stanje države..............................................10
Zaključak.......................................................................11
Literatura.......................................................................12
UVOD
2
Stalno prisustvo i stalni rast, apsolutno i relativno, nije posledica samo finansijskih teškoća ili
vandrednih potreba države, već i promena karaktera ovog vanrednog izvor javnog prihoda. U
finansijskoj teoriji se pravi razlika između javnog duga i javnog zajma.
Danas bi se mogla praviti razlika između javnog duga i javnog zajma uglavnom u odnosu na
subjekte koji ga opisuju. Javni dug se obično formira kod Centralne banke ili u inostranstvu, dok se
javni zajam formira uglavnom na sredstvima subjekata, nosilaca dohotka u privredi. Ovde se pre
svega, imaju u vidu sredstva preduzeća, stanovništva, poslovnih banaka i drugo.
Na drugim elementima teško je danas praviti razliku (osim na sistemu otplate), tako da se najčešće
ta dva pojma sve više identifikuju u finansijskoj teoriji i politici, mada ne mora da postoji uvijek
znak jednakosti između javnog duga i javnog zajma.
Javni zajam najčešće nastaje u posebnim uslovima kada su državi odmah, ili u kratkom roku
potrebna sredstva za određene, najčešće vanredne rashoda, koje ne može da osigura redovnim
prihodima. Javni zajam je metod kojim se to postiže. Raspisujući javni zajam, u odnosu na nosioce
dohotka u zemlji ili uzimanjem zajmova u inostranstvu, država dolazi do potrebnih sredstava.
Javni zajam država vraća postepeno u dužem vremenskom periodu, obično kroz anuitete (otplate i
kamate) – koristeći pri tome svoje redovne prihode (poreze i drugo). Ovo je posebno slučaj kad
naglo porastu javni rashodi (ratno stanje), kada je nemoguće daljom poreskom presijom osigurati
potrebne redovne prihode. Državni zajmovi su metod ili sredstvo kojim se, tokom dužeg ili kraćeg
vremena teret vanrednih rashoda raspoređuje na više generacija bez osetnijeg poreskog opterećenja
generacije koja je trenutno poreski obveznik.
Spoljni dug
, (takođe,
Eksterni dug
), nastaje kada se javi deficit
platnog bilansa
kao rezultat
platnobilansne i deviznobilansne neravnoteže u poslovanju sa inostranstvom, to se finansijski
pokriva kreditnim zaduženjima u inostranstvu u visini platnog deficita. Tako nastaje eksterna
zaduženost tj. dug date zemlje prema inostranstvu.
1.1. Fiskalni deficit i javni dug
Većina savremenih država ostvaruje fiskalni deficit, iz različitih razloga, kao što su npr.:
– povećanja državnih rashoda (antirecesiona politika, krupni infrastrukturni projekti,
širenje socijalnih prava i dr.)
– smanjenja poreza (stvaranje podsticajnih uslova za privatne investicije)
Svi faktori koji utiču na rast javnih rashoda i smanjenje javnih prihoda utiču na rast fiskalnog
deficita.Fiskalni deficit utiče na rast kamatnih stopa, smanjenje investicija, aprecijaciju domaće
4
