Spoljnotrgovinsko poslovanje
1. U cemu se sastoji specidicnost spoljnotrgovisnkog posla?
Spoljnotrgovinski poslovi su poslovi medjunarodnog prometa robe, usluga i intelektualne svojine, stranog direktnog investiranja, zakljuceni izmedju pravnih lica sa sedistem u razlicitim
zemljama. Osnovi spoljnotrgovinskog posla cini izvozni, odnosno, uvozni posao.
Nosilac izvoznog posla je izvoznik. On je pravno lice, registrovano na teritoriji jedne drzave, koje ima obavezu da isporuci robu, kupcu rezidentu druge drzave i pravo da naplati ugovorenu
vrednost isporucene robe.
Nosilac uvoznog posla je uvoznik. One je takodje pravno lice, registrovano na teritoriji jedne drzave, koje ima obavezu da plati robu, prodavcu, rezidentu druge drzave i pravo na isporuku
placene vrednosti ugovorene robe.
Osnovna obaveza izvoznika je isporuka ugovorene robe u roku, i u skladu sa ugovorenim uslovima, a osnovna obaveza uvoznika je placanje ugovorene robe u roku i po ugovorenim
uslovima placanja.
Osnovno pravo izvoznika je naplata isporucene robe prema ugovorenim uslovima i rokovima, a osnovno pravo uvoznika je pravo na isporuku robe u roku i u skladu sa dogovorenim
uslovima.
Poslovima izvoza i uvoza, kao i brojnim drugim spoljnotrgovinskim poslovima mogu da se bave firme-pravna lica, koje su registrovane za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova kod
privrednih ili trgovackih sudova ili ovlascenih drzavnih agencija za registraciju. U vecini zemalja, pa i kod nas, na snazi je normativni rezim registracije firmi za obavljanje spoljnotrgovinske
delatnosti, sto podrazumeva autonomsku registraciju firmi po ispunjenju zakonskih odredbi, koje regulisu oblast spoljnotrgovisnkog poslovanja. Zahvaljujuci liberalizovanom rezimu
registracije gotovo sva pravna lica se mogu registrovati za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova.
Pravna lica, ucesnici u spoljnotrgovinskom poslu, rezidenti razlicitih zemalja, medjusobno se mogu poznavati, ali se u vecini slucajeva, desava da se poslovni partneri po prvi put srecu i da
jedan o drugom imaju malo informacija, sa obzirom da seu prostorno udaljeni i da deluju u razlicitim privrednism sistemima i u okviru razlicitih nacionalnih pravnih sistema. To samo znaci
da postupak dobijanja i sticanja informacija u cilju medjusobnog upoznavanja partnera u spoljnotrgovisnkom poslu, zahteva duzi period vremena od standardnog u okvirima unutrasnje
trgovine.
Iz ovoga se moze zakljuciti da je spoljnotrgovinski posao, kao oblik trgovinskog posla, vrlo specifican i da njegova specificnost odredjuje i nacin njegovog odvijanja.
2. Posredni ucesnici u spoljnotrgovinskom poslu i njihova uloga.
Posredni ucesnici u spoljnotrgovisnkom poslu su firme koje predstavljaju neophodnu kariku u lancu realizacije spoljnotrgovinskog posla. Ovi ucesnici nisu registrovani za obavljanje
spoljnotrgovinskih poslova, ali bez ucesca mnogih od njih tesko da bi se ostvarila uspesna realizacija izvozo-uvoznih poslova. Zajedno sa neposrednim ucesnicima ovi akteri grade
spoljnotrgovisnku rmezu zemlje u sirem smislu.
U posredne ucesnike u spoljnotrgovinskim transakcijama spadaju:
1. Nezavisni ucesnici i firme, koji nisu registrovani za obavljanje spoljnotrgovinske delatnosti, ali vrse odredjene poslove, tokom realizacije spoljnotrgoviskog posla i predstavljaju logisticku
podrsku neposrednim ucesnicima (izvoznicima i uvoznicima). Svaki od ovih ucesnika ima svoje mesto i ulogu u odredjenoj fazi spoljnotrgovisnkog posla. Tu spadaju:
Medjunarodne spediterske firme koje imaju zadatak da se brinu o otpremi i dopremi robe, kao i da brinu o robi tokom procesa isporuke.
Trasportne firme koje obavljaju medjunarodni prevoz robe.
Osiguravajuce kompanije obezbedjuju smanjenje rizika gubitka dobara tokom njihovog transporta.
Poslovne banke spoljnotrgovinskih firmi preko kojih se vrse sva njihova placanja i naplate prema inostranstvu.
Razne usluzne firme koje se bave npr. Marketingom, istrazivanjem trzista….
Firme koje se bave skladistenim poslovima ciji je zadatak cuvanje robe.
Mnogi instituti i istrazivacki centri za atestiranje ovlaceni su za ispitivanje pojedinih vrsta dobara koja cirkulisu u medjunarodnom prometu. To su razni instituti za kontrolu
materijala, instituti za kontrolu kvaliteta robe i laboratorije koje kontrolisu pogodnost proizvoda za odredjenu upotrebu.
2. Drzavne institucije od znacaja za spoljnu trgovinu od kojih najveci znacaj ima carina i ministarstvo nadlezno za pracenje spoljne trgovine.
3. Razne nedrzavne institucije kao sto su privredna udruzenja.
3. Neposredni i posredni ucesnici u spoljnotrgovinskom poslovanju, nacrtati semu!
SEMA JE OGROMNA TAKO CE MO DA PRECRTAMO U VEZBANKE!!!!!
5. Trgovacka dokumenta u spoljnoj trgovini, koja su i objasniti njihovu ulogu.
Izvoznik i uvoznik tokom realizacije spoljnotrgovinskog posla kontakt sa robom ostvrajuju iskljucivo posredstvom dokumenata, za koje ujedno imaju obavezu izdavanja i pribavljanja. Iz
dokumenata se vidi kada je roba otpremljena, kada je ocarinjena, kako je osigurana, ko je vlasnik nad robom, da li je isporucena na ugovoreni nacin i sa ugovorenim kvalitetom itd.
U grupu trgovackih dokumenata spadaju:
1.
Faktura
2.
Izvozna lista pakovanja
3.
zapisnik o kvanitativnom i kvalitativnom prijemu
4.
uverenje o krajnjem korisniku
5.
uverenje o kvalitetu i ispravnosti robe
6.
atest proizvodjaca
1. Faktura(račun) - Svaka faktura mora da sadrži: broj, datum, adresa prodavca, adresa kupca, naziv robe sa ukupnom cenom. Postoji 5 vrsti faktura:
1.
Trgovačka faktura(konačna) u njoj je formirana cena, bitna je za carinu, osnov za plaćanje carinskih dadžbina
1.
Proforma- sadrži sve kao i trgovačka samo nema konačnu cenu, izdaje se na zahtev kupca, zbog kredita i plaćanja.
1.
Privremena(prethodna)- ima sve kao i konačna ali je cena privremena, izdaj se kada kupac hoće da se roba prvo pregleda, i od nje zavisi da li će se roba dodatno cariniti
1.
Gratis- roba nema komercijalnu vrednost ali se mora proknjižiti
1.
Konzularna - kada kupac zahteva da u konzulatu kupca prodavac potvrdi da je roba proizvedena u zemlji iz koje se izvozi. Danas postoji dokument koji zamenjuje ovu fakturu.
2. Izvozna lista pakovanja - roba se pakuje, postoji registarki broj vozila.
4. Uverenje o krajnjem korisniku – izdaje se na zahtev izvoznika koji zeli da se osigura od reeksporta prodate robe.
3. Zapisnik o kvantitetu i kvalitetu – poslednji prevoznik, neutralna inspekcija, predstavnici
5. Uverenje o ispravnosti - mora da ima sertifikat sanitarni(hrana, živa stoka)
6. Atest proizvodjaca – izdaje proizvodjac kojim potvrdjuje da je roba proizvedena u njegovim pogonima, uspesno testirana i zadovoljava zahtevane standarde.
6. Kada i zasto proizvodjac obavlja sam, bez komisionara, poslove uzvoza ili izvoza?
Kada proizvodna firma svoj proizvod sama plasira na inostrano trziste (vrsi izvoz) i kada sama uvozi repromaterijal i sklopove za potrebe sopstvene proizvodnje kazemo da se
spoljnotrgovinske operacije obavljaju direktno. Proizvodna firma u ovom slucaju izvozi i uvozi u svoje ime i za svoj racun. Ona u celini preuzima rizik realizacije medjunarodne kupoprodaje.
Odluka da proizvodjac sam uvozi ili izvozi ili da taj posao prepusti posrednicima zavisi od same prirode robe.
Proizvodna firma izvozi i uvozi u svoje ime i za svoj racun direktno kada:
Kada troskovi angazovanja posrednika (uvoznika/izvoznika) u velikoj meri prevazilaze troskove organizovanja sopstvenog spoljnotrgovinskog aparata.
Ako se u buducnosti ocekuje veliki izvozno/uvozni poslovi. Ovo je povezano sa razvojem firme i njenim planovima i strategijom osvajanja inostranih trzista.
Ukoliko firma proizvodi visokosofisticiran proizvod, nestandardan i koji zahteva angazovanje njenih strucnjaka u svim fazama ukljucujuci i fazu prodaje, prezentacije, montaze,
obuke kadrova i slicno.
Ukoliko firma moze da se obezbedi u zemlji prodaje svoje predstavnistvo koje ce organizovati servis, skladiste rezevnih delova, svoje prodavce.
Kada priroda proizvoda zahteva neposredan kontakt proizvodjaca sa trzistem.
Spoljnotrg. Firma nece vrsiti direktan izvoz ako proizvodi standardan proizvod,izvozi na kredit,ako su troskovi angazovnja posrednika manji od troskova organizovanja direktnog uvoza.
1. UGOVOR O KOMISIONU – čije su stranke Komisionar i Komitent I
2. UGOVOR O KUPOPRODAJI – čije su stranke Komisionar i Kupac u inostranstvu.
Zaključuju se tri poslovna odnosa i to: Komitent-Komisionar,Komisionar-Kupac i Kupac- Proizvođač.
UVOZNI KOMISION
Proizvodna firma će se odlučiti za uvoz potrebnih dobara iz više razloga :
1. Komisionar –uvoznik je u prilici da obezbjedi povoljniju nabavku zbog poznavanja trž.
2. Komisionar je specijalizovan za uvoz sa određenih tržišta,i određenih vrsta dobara,
3. Kupovinom za više nalogodavaca,ostvaruje veče popuste na cijeni zbog količine,
4. Komisiona provizija niža u odnosu na direktan uvoz,
5. Kreditiranje komitenta u stabilnim privrednim situacijama.
Ovo rezultira zaključenjem dva ugovora:Ugovor o komisionom poslu uvoza (firma-komitent,
komisionar je uvoznik dobra) i Ugovor o kupoprodaji ( uvozu).( komisionar- uvoznik
Prodavac - komitent )Tri poslovna odnosa: Proizvođač-Komisionar, Komisionar – Inoproda
vaci Proizvođač- Inoprodavac.
9. Ttansnacionalne kompanije u spoljnoj trgovini, pojam i nacina rada.
U savremenim uslovima na spoljnu trgovinu ali i na medjunarodnu trgovinu ogroman uticaj imaju transnacionalne kompanije. Njuhov uticaj je dvojak.One uticu na jedan nacin na spoljnu
tgovinu maticne zemlje , a na drugi nacin na spoljnu trgovinu zemlje domacina. Mnoge zemlje su istovremeno i zemlje domacini i maticne zemlje za transnacionalne kompanije.
