У В О Д
Веза између спорта и економије није никад озбиљно доведена у питање, мада
се карактер те везе мењао.
Данас романтичарски звучи слоган да је новац нешто саможиво и прљаво, што
разара здраво и племенито ткиво спорта. Раније се желело представити да су свет новца
и свет спорта суште супротности. Крај ХХ века означио је дефинитивно здруживање
спорта и новца који су почели да братиме немогућности. Пре тога спорт и новац,
речено метафорички, били су ,,тек верени“. Држава, локална друштва и спортски
покрет, на добровољној основи преузимају руковођење спортом; с друге стране,
трговци производе и продају спортске реквизите, чија је економска вредност још увек
ниска. У друштву, у коме све више влада економска логика, спорт је, још
увек,љубоморно чувао поље игре. Данас је спорт постао златни кавез изниса. Прожет
новцем, понекад се срозава до моралног банкрота; упрегнут у политичке пројекте,
зауздан разлозима државног престижа, са муком брани игру као свој темељ. Зато
савремени савез између спорта и новца не би смео да се претвори у највулгарнији
вашарски комерцијализам. Међути, често се не прави елементарна разлика између
спорта, с једне стране, и циркуског вашаришта с друге, које фаворизује, пре свега,
спортове са високим степеном ризика по живот.
Данас, на крају једног века ,,спортизације“ наговештен је менаџер модерног
доба; економија се домогла спорта, али је спорт, с друге стране, прокрчио пут
економији. На делу је логика профита у свом чистом облику која постаје основ
регулисања односа у спорту. Наступило је време ,,специјалиста“ који се професионално
баве ,,прављењем пара“ у спорту. Спорт тако постаје веома уносан посао, који
појединцима, клубовима и фирмама доноси огромну добит.
Бизнис све више постаје начин живота и стила понашања. Процес
култивисања бизниса и спонзорства у спорту одвија се убрзано, јер је видљеива
атрактивност спорта који постаје све више примеран живот савременог човека.
Сви наведени процеси су утицали да се веза између спорта и бизниса чвршће и
утемељује. Као што је већ запажено, спорт је крчио пут, а тек много касније новац ће
обезбедити одговарајуће институције за себе, међу којима је најзначајнији
Међународни монетарни фонд ( ММФ, основан још 1944. године).
2
Финансијска мотивација у спорту није далеко од мотивисаности за славу. Када
се оствари слава у спорту, веома је лако доћи до пара. Новац и финансијска добит
постају моћни покретачи. Инвестирање у спорт и појединачне спортске приредбе, носи
са собом велики степен ризика. Инвеститори и спонзори не морају обавезно да извуку
уложени новац, нити да зараде на пројекту, али сам чин учествовања за неке има
неизвесност коцкања. Спорт се све више удружује са онима који немају публицитет,
али имају одговарајућу финансијску моћ. Он постаје извор огромних прихода, а
спортисти савремени гладијатори у служби бизниса. Модерни мото спорта, као
тржишне активности, је да инвестирани новац треба вратити и зарадити на њену;
тзв. ,,поштени професионализам“ се проституисо са новцем.
ИНВЕСТИРАЊЕ НОВЦА У СПОРТ
Данас јачају незасити апетити за инвестирањем новца у спорт. Процеси
улагања одвијају се сасвим отворено и то само по себи није спорно. Трансформација
друштва и својине, улагање новца у спорт, изазива мање моралисање. Приватни и јавни
интереси не сусрећу се више индиректним путем лукавог посредника, већ директно.
Спорт служи као простор многим предузећима да се интегришу са својом околином,
како би осигурала неопходан легитимитет за свој развој. Она се укључују у подручја
спорта као економски независним областима, са високим технологијама у неким
гранама.
Велике мултинационалне компаније су тодобро схватиле и за њих је скоро
обавеза да учествују као спонзори на међународним такмичењима. Већ се уочава да је
све веће учешће спонзора додатни извор држави да се повуче из сектора који јој је
традиционално припадо.
Спорт ју је дуго времена било лагодно у крилу државе. За то су били криви
сами спортски радници и спортска бирократија навикли да преживљавају – а неки
добро живе од дотација и доприносе која је дала држава. Спортске институције и
клубови су дуго били миљеници власти. Када је дошло време решавања и
преживљавања, када је угрожена и сама егзистенција, нису помогла ни саопштења и
бесплатан сервис масовних медија. Држава се почела држати резервисано. То је био
сигнал спорту да се окреће агресивној пропаганди, промоцији и маркетунг концепту.
4
Зашто се велике светске компаније везују за спортске клубове и спортисте?
Спорт је пре свега образац здравља, младалачког стила живљења, лепоте; цењен је
производ, а спортисти су његови промотери. На овом подручју где влада мотив
постигнућа, рекорд, остварени резултати су егзактни, успеси видљиви, уложени
капитал мерљив. Огромна количина светског новца у бизнису, а овај је окренут спорту.
СПОРТСКО ТРЖИШТЕ
Податак да спортски аудиторијум данас чини петину укупног становништва
планете свакако вам неће бити фасцинантан. Уколико направите компарацију између
ове глобалне чињенице и свог ширег окружења, увериће те се у њену веродостојност.
Поклоници спорта су сада једна мешовита, циљна група, различитог пола, година и
образовања, уједињена љубављу према спортском духу и такмичењу, према свим
племенитим и узбудљивим чиниоцима спорта.
Међутим, није одувек било тако. Прошло је много времена од појаве спорта у
најједноставнијем формату до откривања потенцијала спортског тржишта. А они се
нису ни назирали до почетка 20-ог века. У септембру 1920. године емитован је први
спортски радио-пренос у свету. Америчка радио станица је преносила боксерски меч
између Џека Демпсија и Билија Мајска. Девет година после тога, 7.4.1929., на
иницијативу тадашњег уредника ,,Политике", Боре Јовановића, и Радио Београд
успешно реализује први спортски радио-пренос на нашим просторима, фудбалску
утакмицу БСК- Југославија.
