UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA
Sport i društvo
Seminarski rad
Student:
Profesor:
Sadržaj
1.0 UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
2.0 Sport i društvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
3.0 Društveni sistem i sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
4.0 Društvene grupe i sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6
5.0 Sport i društvene institucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
6.0 Društvo i sportske manifestacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
7.0 Društvena uloga sporta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
8.0 Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
9.0 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
2.0 Sport i društvo
Sport se ne može posmatrati izolovano od društvenog stanja i konteksta. Svako
društvo predstavlja izvesnu organizaciju proizvodnje, društvenih delatnosti i društvenih
odnosa; to je samodovoljan sistem akcije koji je sposoban da postoji duže nego što je
životni vek pojedinca. Društvo se sastoji iz mnoštva grupa i slojeva; društvena podela
rada stvara uslove i nameće da se pojedine grupe bave specijalizovanim delatnostima
(privrednim i vanprivrednim), i tako su upućene jedna na drugu.
Društvene grupe se uvek javljaju zbog određenih aktivnosti i zadovoljavanja
specifičnih potreba. One se najčešće i dele po funkciji koju ljudi grupno vrše:
ekonomske, porodično-srodničke, vaspitno-obrazovne, kulturne, religiozne, političke,
rekreacijske, sportske itd.
1. Društvo je u tesnoj vezi sa svim manifestacionim oblicima sporta; jedino se
postavlja pitanje funckionisanja njegovih institucionalnih oblika;
2. Društvo obezbeđuje odgovarajuću podelu uloga, između ostalih i sportskih; ono
priprema mlade ljude da preuzmu neku od tih postojećih uloga;
3. Društvo, putem sporta, svojim članovima pruža mogućnost intarikcije i posebne
vrste komuniciranja;
4. Društvo svojim članovima obezbeđuje određena iskustva, saznanja i vrednosne
orijentacije i na području sporta;
5. Postojanje društva pretpostavlja određena normativna pravila o sredstvima i
ciljevima, pa i onima u sportu; s obzirom da su za sport karakteristična pravila, on
može biti svojevrsni obrazac za afirmisanje društvenih pravila;
6. Društvo socijalizuje svoje članove, a sport je značajan agens te socijalizacije;
7. Svako društvo stvara određene kanale za afektivno izražavanje i pražnjenje
agresivnih sklonosti, a sport u tome ima posebno značajnu ulogu.
2
Za neka društva je karakteristično prekomerno verovanje u sport i njegove
funkcije, dok je za druga sport nešto sekundarno i marginalno. Preterano verovanje u
sport void do njegove mitologizacije, jer se na sport gleda kao na neku novu vrstu religije
koja treba da omogući ostvarenje vodećih ideala. Šta-više, sport se, danas, u kriznim
vremenima počinje posmatrati kao spasonosna formula za društventi prohodnost
(pokretljivost).
Ima mišljenja da se može napraviti poređenje između magije, kao vere čoveka u
sopstvene snage i sporta, za koji se smatra da može biti u funkciji preobražaja pojedinca i
društva. Sportu se ponekad pripisuje moć koju ne poseduje bar kad je u pitanju društvo.
Ustvari, sport je samo slika i izraz određenog društva; on reprodukuje (obnavlja) društvo
u sažetom obliku. Sport je zdrav kad je i društvo zdravo i kvari se zajedno sa krizom
društva. Ako u društvu ima poroka i kriminala, oni vrlo lako nalaze svoj put do sporta.
Zato svaka reforma sporta traži i prethodnu promenu i reformu društva.
Da bi se to postiglo, moraju se otkriti i uzroci bolesti od kojih društvo pati.
Važnost istraživanja sporta je evidentna, jer on pripada našoj civilizaciji, sastavni je deo
civilizacijskih i kulturnih tokova. Prateći tok i razvoj sporta u raznovrsnim društvima,
može se zaključiti sledeće: Sport nije pod "staklenim zvonom", već deli sudbinu društva
kojem pripada i kome se svakodnevno manifestuje. Konkretnije rečeno, sport je izraz
određenog društva, njegovih obrazaca i svih protivrečnosti koje ono nosi sa sobom. Sport
je podsistem, područje društva, Što znači da pripada globalnijem poretku i široj
društvenoj celini. Društvo ima različite podsisteme (ekononomija, politika, kultura,
nauka, sport itd.), koji imaju svoju relativnu autonomiju. Sport se smatra marginalnom
društvenom aktivnošću mada, danas, sve češće sa periferije društvenog života dolazi u
centar društvenih zbivanja. Istraživaci sporta smatraju da on ipak ostaje marginalna
aktivnost, bar iz dva razloga: prvo, manje je važan u odnosu na centralne ('žarišne')
delatnosti kao što su privreda, obrazovanje, nauka itd; drugo, sport ostaje marginalna
delatnost zbog načina na koji se tretira, statusa koji mu se pripisuje od zvaničnih nosilaca
društvene moći.
3
