Sportska medicina konja-savremeni trendovi u praćenju treniranosti sportskih konja

FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE

UNIVERZITETA U BEOGRADU

VETERINARSKA KOMORA SRBIJE

Programirano usavršavanje veterinara 2008.

Dragiša R. Trailovi

SPORTSKA MEDICINA KONJA:

SAVREMENI TRENDOVI U PRA

ENJU

TRENIRANOSTI SPORTSKIH KONJA

Beograd, 2008. godine

SPORTSKA MEDICINA KONJA: SAVREMENI TRENDOVI U

PRA

ENJU TRENIRANOSTI SPORTSKIH KONJA

Dragiša R. Trailovi

UVOD

Nakon viševekovnog druženja i zajedni

kog hodanja kroz istoriju,

ovek i

konj su dostigli partnerski odnos koji i jednima i drugima predstavlja
zadovoljstvo. Umesto tradicionalnog iskoriš

avanja za vu

u teških tereta i

druge naporne radove, ili još gore, za klanje i proizvodnju mesa, danas se
konji uglavnom koriste za razli

ite discipline konji

kog sporta, rekreativno

jahanje, neretko kao ku

ni ljubimci. Razli

ite discipline konji

kog sporta i

igre na konjima poznate su od davnina. Želju da se takmi

e ljudi su ispoljili

onog trenutka kada su po

eli da jašu - trkaju

i se sa drugima u po

etku su

želeli da utvrde

ije je grlo najbrže, da bi ubrzo zatim trke na konjima

postale deo zabave za gledaoce. Trke dvokolica u Rimu, po

etkom prvog

veka, li

e na pravi konji

ki sport i neki to smatraju po

etkom istorije

konji

kog sporta, premda se najverovatnije mnogo ranije u Kini i Indiji

igrao polo. Uostalom, trke konja su vi

ene na Olimpijadi još 642. godine

pre nove ere, Ksenofon je veštinu jahanja uzdigao na nivo umetnosti i o
tome pisao knjige, pri

emu su španska i francuska škola jahanja zauzele

zna

ajno mesto u istoriji zapadne civilizacije, u rangu sa naj

uvenijim

obrazovnim i kulturnim institucijama svog vremena.

Ipak, konji

ki sport doživljava najve

u ekspanziju u 20. veku. To se u

prvom redu odnosi na konjske trke, naro

ito galopske, koje se po obimu

kapitala mogu meriti sa vode

im industrijskim granama u svetu, iako za

njima ne zaostaju mnogo ni kasa

ke trke, preponska takmi

enja, daljinsko

jahanje itd. Izuzetno visoke cene sportskih grla i milionske nagrade na
trkama i takmi

enjima motivisali su jedan veliki sektor industrije koji se

bavi proizvodnjom hrane, lekova i opreme za konje i konji

ki sport, zatim

niz paralelnih delatnosti poput kla

enja, što je skupa uslovilo izuzetno

veliku konkurenciju, koja je, opet, nametnula potrebu za neprekidnim
usavršavanjem metoda gajenja, selekcije i treninga sportskih konja.
Zahvaljuju

i tome, danas na ovim poslovima, osim trenera, jaha

a i voza

svoje mesto nalaze stru

njaci razli

itog profila, od veterinara do

informati

ara, agronoma, geneti

ara, biohemi

ara i farmakologa. U situaciji

kada se malo šta sme prepustiti slu

aju, svaki segment rada zahteva

permanentno pra

enje i kontrolu. To se odnosi na trening. Treneri,

primorani na prihvatanje savremenih metoda rada sa kojima

esto nemaju

dovoljno iskustva, ne mogu se više osloniti na svoje i skustvo i instikt ve

od veterinara traže da im pomognu u proceni treniranosti svojih grla. Da bi
izašli u susret ovakvim zahtevima, veterinari su prinu

eni da se

permanentno usvršavaju i svoj rad stalno unapre

uju novim metodama i

tehnikama, koje se iz godine u godnu menjaju. Na taj na

in su svi uvu

eni

u svojevrsnu utakmicu iz koje nema povratka nazad.

NAU

NA OSNOVA TRENINGA SPORTSKIH KONJA

Osnovni princip sportskog treninga se bez sumnje svodi na uporno
ponavljanje unapred koncipiranih fizi

kih vežbi u cilju što bolje fizi

ke i

psihi

ke pripreme za obavljanje odre

enog rada. Redovni treninzi, ustvari,

iniciranjem odgovaraju

ih fizioloških odgovora obezbe

uju adaptaciju

organizma na o

ekivano optere

enje što za posledicu ima lakše izvo

enje

ekivanih sportskih aktivnosti uz manji rizik od povre

ivanja. Velika

fizi

ka naprezanja, naime, dovode do zna

ajnih odstupanja u funkciji

mnogih organa - kardiovaskularnog sistema, krvi, miši

a, tetiva i

ligamenata, kostiju i termoregulacionih mehanizama, pri

emu redovni

trening, zahvaljuju

i specifi

noj adaptaciji organizma - postepenom

navikavanju na pove

ana naprezanja, umanjuje intenzitet odstupanja

izazvanih optere

enjem.

Psihološki i fiziološki zahtevi organizma sportskog konja bez sumnje
zavise od tipa takmi

enja, ili, bolje re

eno, od stepena fizi

kog optere

enja.

Izme

u pojedinih disciplina konji

kog sporta, shodno tome, postoje velike

izvoditi satima zbog

ega se naziva i treningom izdržljivosti. S druge

strane, optere

enja u velikim brzinama na distancama od 200 do 500

metara, koja obi

no traju manje od 30 do 40 sekundi, oslanjaju se

prvenstveno na anaerobnu proizvodnju energije, zbog

ega se ovakav

trening naziva i treningom na brzinu. U praksi se, me

utim, retko nailazi na

optere

enja koja se strogo mogu podeliti na aerobna i anaerobna, zbog

ega

se u gotovo svim tipovima sportskog treninga kombinuju ova dva na

ina

rada kojima se u potrebnoj meri razvija i izdržljvost i brzina.

Mnoge trke kvotera, kasa

a i galopera, na primer, traju izme

u 20 i 200

sekundi. Energija neophodna za rad miši

a pritom delom nastaje iz

anaerobnih a delom iz aerobnih puteva razgradnje energetskih rezervi:
kratke trke (do 1000 m) su prvenstveno anaerobnog karaktera, dok se duže
trke (na 2000 do 3200 metara) uglavnom aerobnog karaktera. Na osnovu
mnogobrojnih istraživanja, na primer, zaklju

eno je da maksimalna

optere

enja u prvih dvadesetak sekundi gotovo isklju

ivo zavise od

postoje

ih rezervi i anaerobne resinteze ATP. U trci na 1000 ili 1200

metara, opet, dve tre

ine energije (ATP) je anaerobnog porekla, dok je

samo jedna tre

ina aerobnog porekla. Sa pove

anjem distance pove

ava se