Висока школа струковних студија за образовање

васпитача и тренера у Суботици

СЕМИНАРСКИ

РАД

Тема : Спортске повреде у

фудбалу

СПОРТСКА МЕДИЦИНА

Професор - ментор:

Студент:

Проф.др Момчило Павловић Кристијан Влаховић
Ас.др Жељко Стојановић

Суботица 20.02..2016. год.

САДРЖАЈ

1. УВОД

...................................................................................................................................3

2. ЦИЉ

....................................................................................................................................3

3. МЕТОДОЛОГИЈА

........................................................................................................3

4. ДИСКУСИЈА

...................................................................................................................4

4.1.Спортске повреде

.................................................................................................4-5

4.2. Врсте повреда у фудбалу

............................................................................. 5- 6

4.2.1. Директне повреде..............................................................................................6
4.2.2. Индиректне повреде..........................................................................................6

4.3. Повреде зглоба колена

.....................................................................................7-8

4.3.1 Механизми повређивања колена..................................................................8-9
4.3.2 Повреда лигамената колена........................................................................9-10

4.4. Повреде стопала и скочног зглоба

...............................................................11

4.4.1. Врсте повреда..............................................................................................11-
12
4.4.2. Лечење повређеног скочног зглоба..........................................................12-13

4.5. Повреде мишића

..............................................................................................13-15

4.6. Превенција спортских повреда

.................................................................16-17

4.7. Основни принципи збрињавања акутних спортских повреда

....18-19

4.8. Физиотерапијске и рехабилитационе методе код повреде
спортиста

........................................................................................................................19-20

5. ЗАКЉУЧАК

...................................................................................................................21

6. ЛИТЕРАТУРА

..............................................................................................................22

7. ПРИЛОГ

.....................................................................................................................23-24

4. Дискусија

4.1 Спортске повреде

                       Како је такмичарски спорт усмерен ка постизању бољих резултата, тако
спортисти, а и људи који их воде ка постизању врхунских резултата, покушавају да
пронађу нове методе у технологији спортског тренинга. Све већи обим и интензитет
тренинга,   захтеви   за   постизањем   што   веће   брзине   кретања,   брзине   појединачне
реакције, захтеви за генерисањем што веће силе у појединим спортовима, само су неки
од   фактора   који   доводе   до   стања   која   превазилазе   зону   максималне   адаптације
организма,   и   уз   садејство   других   фактора   (замора,   недовољне   физичке
припремљености,   лоше   организованог   тренинга,   неадекватног   или   недовољног
загревања, недостатка концетрације), повећавају могућност настајања повреда.

                       Спортске повреде представљају  повреде настале као последица спортске
активности. У ширем смислу то су све повреде настале током спортске активности
(потрес   мозга,   прелом   носа...).   У   ужем   смислу   представљају   повреде   локомоторног
система, тј. система за кретање (мишићи, тетиве, лигаменти, зглобови, кости ). Како су
у   професионалном,   као   и   у   рекреативном   спорту,   доминатне   повреде   система   за
кретање, под спортским повредама подразумевамо повреде локомоторног система.

Оне се деле на акутна и хроничне.Следећа подела је на ендогене и егзогене.
Ендогене- анатомске и физиолошке промене ткива услед премора и пренапрезања.
Егзогене- настају деловањем спољних сила или агенаса.

Такође, постоји подела и на директне и индиректне, по начину деловања повређујуће
силе.

Код директних повреда, повреда настаје директним и искључивим дејством

повређујуће силе, а код индиректних, повређујућа сила доводи нпр. до пада, а тај пад
доведе до повреде.

             Акутне повреде настају као последица тренутног дејства снажне силе (покрет
или контакт),  која  превазилази компензаторне способности нашег тела  и доводи до
механичког оштећења ткива. Мека ткива (мишићи, лигаменти, тетиве) локомоторног
система   дају   потпору   нашим   зглобовима   и   спречавају   настанак   повреде.   Они   се
супротстављају сили која делује на наше тело до одређене границе, после чега долази
до нарушавања структуре   меких ткива (истегнућа, парцијално или потпуно кидање
структура).

Хроничне повреде још се називају и повреде преоптерећења. Оне су последица

понављаног,   учесталог   дејства   силе,   при   понављаним   стереотипним   покретима
карактеристичним за одређену врсту спорта.  Повреде пренапрезања погађају претежно
ткива која у спорту трпе због понављаних покрета и накупљања механичког стреса:
тетиве,   припоји   тетива   за   кост,   места   на   којима   је   изражено   механичко   трење   и
притисак, делови кости на којима се пресецају силе оптерећења.

Медвед, Р. И сарадници: “ Спортска медицина 2” , факултета за физичку културу Свеучилишта у

Загребу , Загреб, 1987., стр. 56.

С обзиром да у спорту постоји велики број потенцијалних акутних повреда, у овом
раду ћемо се ограничити на најчешће:



Фрактуре

– тешка али ипак доста ретка повреда која означава лом кости;



Ишчашење

– исто ретка повреда, а означава помак једне кости у односу на другу на

нивоу зглоба без могућности спонтаног враћања у почетни положај;



Истегнуће

– може бити на лигаменту или мишићу, и далеко је најчешћа акутна

спортска повреда;



Угануће

– или сублуксација је заправо краткотрајна луксација, уз спонтани

повратак две, зглобом повезане кости у више-мање почетни положај. Наиме, након
уганућа, због истегнућа меких структура зглоба (тетиве, лигамент и мишићи), у
зглобу заостаје нестабилност;



Контузија

– натученост мишића без пуцања мишићних влакана, али са оштећењем

крвних жила, након чега настаје хематом;



Лацерација

– Пуцање мањег броја мишићних влакана уз углавном одржану

функцију мишића за функционисање у нормалним активностима живота који не
укључују спорт;



Руптура

– пукнуће великог броја мишићних влакана, уз често оком видљиву

„рупу“ на мишићу (парцијална руптура). Ако је дошло до пуцања мишића целом
ширином, говоримо о тоталној руптури.

Од специфичних органских система и акутних повреда, у спорту су релативно

честе и повреде ока, повреде зуба, повреде меникса (меко-ткивне структуре које
повезују натколеницу и потколеницу), те повреде унутрашњих органа.

Медвед, Р. и сарадници: “ Спортска медицина 2” , Факултета za физичку културу Свеучилишта у

Загребу, Загреб, 1987., стр. 136.

4.3 Повреде зглоба колена (

прилог

Слика 1.

)

Зглоб колена је највећи и најсложенији зглоб људског тела. Због своје вишеструке

функције, колено је и анатомски комплексно грађено, па су менискуси унутар колена,
само   један   сегмент   целе   структуре  зглоба   колена.  Повреде   менискуса   у   већини
случајева  нису   засебне,  већ   се   повређују   често  у   комбинацији,  са   неком   колену
припадајућом   лигаментарном   везом.  Зглоб   колена   омогућава   покрете   прегибања
(flexio), опружања (extensio) и ограничене покрете спољашњег и унутрашњег обртања
(rotatio). Чине га три кости са својим зглобним површинама:



бутна кост (femur),



голењача (tibia) и



чашица (patella).

Зглобне површине ове три кости обухваћене су чврстом везивном опном, тзв.
зглобном чауром (capsula articularis) која даје чврстину зглобу колена, а истовремено
дозвољава и покрете унутар нормалних граница за овај зглоб.

Једна од најчешћих повреда колена је повреда менискуса. Повреда лигамената

колена је, у последње време код спортиста у порасту. Често можемо чути да се повреде
колена називају и спортско колено. У чак 80% случајева руптура је резултат
неконтактне повреде. Чести су случајеви да спортиста само падне у сред утакмице и ако
око њега нема никога од противничких играча. Механизам повреде је најчешће тзв.
валгус-спољашња ротација када стопало остане фиксирано за подлогу, а истовремено
дође до прекомерне ротације у зглобу колена. У ређим случајевима до повреде овог
лигамента може доћи услед форсиране хиперекстензије колена. Руптура може бити
парцијална или потпуна, а нажалост, веома често је удружена са повредама других
лигамената , капсуле, хрскавице или менискуса.

При повређивању, можемо чути звучни феномен као да нешто пукне у колену,

звук подсећа на онај када пукне штапић. Широк је спектар тегоба које спортиста
наводи. Бол у колену може бити благ или оштар, може бити стално присутан или
повремен. Обим покрета у зглобу колена може бити смањене или повећане амплитуде,
Може се јавити осећај нестабилности колена.

Симптоми који се јављају код повреде колена могу бити:



бол

– обично се јавља при одређеним покретима и често има јасну локализацију.

Бол удружен са појавом отока колена указује на вероватно оштећење менискуса
или хрскавице у зглобу колена. Препоручује се преглед лекара специјалисте који
се бави лечењем коленог зглоба;



оток

– Повреде и промене у зглобу колена често су праћене појавом отока у

коленом зглобу. Постоје два типа отока колена. Први је излив крви у коленом
зглобу (hemartros) а други упала зглобне капсуле (синовитис). Хенартеос се
јавља неколико сати након повреде и обично је колено тада јаче натечено.
Присуство крви у колену је последица озбиљније повреде неке од анатомских

Јеркан, Милорад: „Спортска медицина у пракси“, Ниш, 2005., стр. 231.