ЈУ СШЦ „Алекса Шантић“ Школска година:
Невесиње 2015/2016 .
Матурски рад из предмета:
Историја
МЕНТОР: КАНДИДАТ:
Свјетлана Кардум Синиша Граховац
Невесиње, мај 2016. године
ТЕМА:
„СРБИЈА И РУСИЈА У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ“
Србија и Русија у Првом свјетском рату
2
1. УЗРОЦИ, САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ И ПОЧЕТАК ПРВОГ
СВЈЕТСКОГ РАТА
Гаврило Принцип
Српске побједе у Балканским ратовима имале су далекосежне посљедице на
непосредну будућност, због којих је избијање Првог свјетског рата била неминовност.
Њемци су били крајње потиштени, јер мисле да је после Турске на реду Хабзбуршка
држава. Једне бечке новине писале су: “међу мртвима у Балканском рату је и Аустрија“.
Шеф генералштаба Конрад Фон Хецендорф обнавља у јулу 1913. године планове о
неминовности војног обрачуна са Србијом. Крајем маја 1914. године разрађен је план
економске мобилизације за случај рата, који се предвиђа у јесен 1914. године. Поприште
би било у Албанији, па су због тога јадранске луке оспособљаване за велике транспорте
војске и опреме. У Бечу су вјеровали да би трећи Балкански рат отворио нови сукоб са
Србија и Русија у Првом свјетском рату
3
Србијом. Британски посланик у Бечу је још 13. фебруара 1914. послао извјештај својој
влади: “у овом моменту у Бечу постоји стање приличне напетости са Русијом“. У тој
атмосфери, хабзбуршки генералштаб оцјењује да руска политика на Балкану штети
интересима подунавске монархије и њен утицај на цијелом простору умањује.
Први свјетски рат је избио кад је група српских омладинаца извршила успјешан
атентат на хабзбуршког пријестолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву, на
српски национални празник Видовдан 28. јуна 1914
. Сарајевски атентат 1914. године у
научној литератури углавном се сматра дијелом националног покрета. Дио историјске
науке, нарочито подунавских земаља, покушавао је да атентат прикаже као дјело српске
владе, иза које је стајала Русија. Сва релевантна документа говоре супротно. Влада је била
у сукобу са групом официра око тајног удружења, “Црна рука“, а група атентатора је била
повезана са добровољачким покретом у два балканска рата.
За избијање Првог свјетског рата, као и сваког другог догађаја, постоје поводи и узроци,
које треба разликовати. Убиство у Сарајеву од стране једног седамнестогодишњака је
повод рату. Узроке је сумирао њемачки историчар Фриц Фишер, са цијелом научном
школом иза себе, закључивши
да је
Њемачка тежња да постане свјетска сила био
дубински разлог, и основни и главни узрок рата.
“Новом курсу“ Виљема II 1892. да се
економски контролише Европа, са Србијом и Бугарском, тежи и Њемачка водећа елита
желећи да постане „хегемон хегемона“ и да преко средње Европе контролише Европу, а да
она контролише цијели свијет. Хабзбуршка влада је одговорност за атентат пребацила на
српску владу, па је ултиматум од десет тачака предат 23. јула 1914., са истеком 25. јула
навече. Чак су и Њемачке дипломате оцјењивале да је ултиматум састављен на начин какав
ниједна влада не би могла прихватити, посебно да хабзбуршка полиција испитује
припремање атентата.
Њемачка је дала до знања да ће у случају рата стајати иза
Аустроугарске, а Русија је то исто учинила са Србијом
. Улазак њемачке војске на
белгијски, неутрални простор ову кризу од 5. августа претворио је у највећи рат који је
свијет до тада видио. Црна Гора је службено обавјештена о ултиматуму 24. јула, а краљ
Никола је одмах одговорио да ће са Србијом дјелити „добро и зло“.
Србија и Русија у Првом свјетском рату
5
којој је већина, не гледајући на опасност од Њемачке, била за помоћ Србији и ту сврху
тражила општу мобилизацију.
Руски цар је 31. јула објавио наредбу о општој
мобилизацији.
Улазећи у рат 1914. Србија је укупно имала 4.500.000 људи и била је у стању да мобилише
армију од 707.000 војника, од чега је на ратишту избацила само 250.000. Хабзбуршка
монархија је главнину својих снага, Пету и Шесту армију концентрисала у Босни, а непуну
Другу армију у Срему.
Српска војска је била подијељена у три армије, а уз њих још и
Ужичка војска и Одбрана Београда
.
На челу су командант принц Александар
Карађорђевић, начелник врховног штаба Радомир Путник и замјеник Живојин Мишић
Живојин Мишић и Степа Степановић
Први аустријски напад преко Дрине је био заустављен у значајној бици од 16. до 20.
августа на падинама Цера. Успjеле су српске јединице да одбаце ту војску назад у Босну.
Врховна команда је главни непријатељски удар очекивала са сјевера преко Саве и Дунава,
па је тако распоредила своје снаге. Међутим, командант аустроугарске балканске војске
Оскар Поћорек
је потцјењујући снагу српске армије, одлучио да главни напад изведе са
запада, преко Дрине. Тако је августа 1914. започела прва већа битка у Првом свјетском
рату -
Церска битка
. Продирући преко Дрине, аустроугарска војска је свој главни удар
усмјерила према Ваљеву. Продор бројнијег непријатеља је у жестоким борбама успорила
