Srbija za vreme Ustavobranitelja

ТЕМА: СРБИЈА ЗА ВРЕМЕ УСТАВОБРАНИТЕЉА

Београд 2010.

ученик

Михајло Станојловић 4/1

професор

Милан Чоловић

Општа гимназија “ Милутин Миланковић “

Српски отпор Отоманској доминацији, дуго година латентан, нарочито је узео маха почетком 19.
века, букнувши у Првом и Другом српском устанку 1804. и 1815. године. Турска се у то време већ
налазила у стању дубоке кризе без перспективе на опоравак, што се посебно тешко одражавало
на хришћанске народе који су у њој живели.
Срби су подигли не само националну него и социјалну револуцију, након које је Србија почела да
хвата корак са осталим европским државама, прихвативши вредности грађанског друштва. Као
резултат ових устанака и

потоњих

ратова против Отоманске империје, формирана је независна

Кнежевина Србија

, која је била међународно призната 1878. године.

ЈЕЗГРО УСТАНИЧКЕ СРБИЈЕ

.1.

Станоје Главаш

, истакнути учесник Првог

српског устанка, рођен је око 1760. године у
селу Глибовац код Смедеревске Паланке. Био
је учесник знаменитог скупа који је одржан 15.
фебруара 1804. године у Марићевића јарузи у
Орашцу када је донета одлука о подизању
устанка и о избору Ђорђа Петровића за
врховног вожда. Иако му је претходно било
понуђено, Станоје Главаш одлучно је одбио
понуду да он буде предводник устаника.

Хајдук Вељко

Вељко Петровић

је рођен у Леновцу, Црна

Река.. У младости је Вељко Петровић био
чобан и слуга. Са својих 22 година, као
младић је реаговао када су два Турчина
напала његову сестру. На мах их је убио и
одмах се одметнуо у хајдуке. Прво је ишао
у Видин код великог одметника, бившег

јаничара

Пазваноглуа. Међутим и ту

долази до изражаја његова прека нарав
када убија два Пазванџијина момка и бежи.
Од 1803. године био је хајдук у чети Станоја
Главаша. Од 1804 учествовао је у устанку у
чети са Главашем. Године 1807. постао је
буљубаша.

. 3.

УЧЕСНИЦИ ЗБОРА У ОРАШЦУ 1804.

Поред Карађорђа, на Орашачком збору од главних људи
били:прота Атанасије Антонијевић, Станоје Главаш, Хадук
Вељко, Вуле Илић Коларац, Милосав Лаповац, Ђорђиц из
Вишевца, Јован Крстовић из Буковика, Алекса Дукић из
Бање, Арсеније Ломо, Танаско Рајић, Јанићије Ђурић,
кнез орашачки Марко Савић, трговац Теодосије
Марићевић, Алекса Јакобљевић, кнез из Кораћице
Вићентије Петровић, кнез тополски Матија Јовичић,
Михаило Баџак из Јагњила, Матија Каратошић из
Копљара, Милутин Савић из Гараша, Марко Катић из
Рогача и многи други. Процењује се да је збору укупно
присуствовало око 600 људи.

ВЕЛИКЕ БИТКЕ УСТАНКА

Добро организовани и вођени, устаници су после више сукоба и бојева, брзо и успешно уништили
власт дахија у већем делу Београдског пашалука и опсели Београд. Успеси устаника су приморали
турску владу и султана да у лето 1805. упуте на њих војску под командом Хафиз-паше. У боју на
Иванковцу, на Морави код Ћуприје, Срби су славили победу.Пошто су већ у пролеће 1806. устаници
дубоко продрли и ван граница Београдског пашалука, дошло је до великих бојева код утврђених
шанчева Мишара у Мачви, и Делиграда, на нишком правцу, где су Срби, у лето исте године
постигле две најзначајније победе. Почетком 1807. заузета је Београдска тврђава, уз велики ратни
плен, пошто је варош бeоградска поседнута у децембру 1806. године.У време опште турске најезде
на Србију 1813. херојски отпор, иако неуспешан, пружио је хајдук Вељко код Неготина, а многе
друге старешине и српски јунаци на Делиграду и Засавици (Равњу) у Мачви.

Устаничку војску чинио је народ.
Прикупљање војске је вршено по
територијалном принципу, уз
повремену војну обуку. Важан део
војске чинили су бивши хајдуци,
фрајкори и пребеглице из
суседних области под турском
влашћу..

ОРГАНИЗАЦИЈА ВОЈСКЕ

Оно што

Мишарску битку

чини јединственом у

војевању Срба, јесте мали број жртава. По
прорачуну одмах након битке, било је свега
четири пала и једанаест рањених бораца.
Савременик бележи да никада није видео Црнога
Ђорђа боље расположеног

ОСВАЈАЊЕ БЕОГРАД

. 4.