Visoka medicinska škola strukovnih studija
“Milutin Milanković”
Beograd
SEMINARSKI RAD
predmet: Anatomija
Srce,
mentor
Prof. dr sc. med Ljubomir P
medicinska škola strukovnih studija
SEMINARSKI RAD
Anatomija
Srce, arterije i vene srca, inervacija
srca, srčana kesa
student
Panajotović
Jelena
Br. indeksa
Beograd, 2010 godin
arterije i vene srca, inervacija
student
Jelena Kurbalija
Br. indeksa S 73/20
Anatomija
Srce ,arterije i vene srca,
inervacija srca, srčana kesa
2
1.Uvod
Srce (grč. καρδία - kardia, lat cor) je autonomna pumpa malo veća od stisnute
šake, čiji delovi rade sinhrono kako bi izbacivali krv u sve delove tela. Kod odraslih ljudi
srce je dugačko oko 12 cm, široko 8-9 cm u najširem delu, te debljine oko 6 cm. Težina
kod muškaraca varira 280-340 grama, a kod žena 230-280 grama. Srce se povećava
težinom i veličinom tokom života, negde do zrele dobi, a to povećanje je izraženije kod
muškaraca nego kod žena.
Srce je mišić. Predstavlja sistem sastavljen od dve serijski povezane pumpe, jedna
pumpa krv kroz pluća dok druga pumpa krv u sva druga tkiva. Srce (miokard) je spolja
obavijeno tankom fibroznom membranom, srčanom kesom (perikard) dok je iznutra
obloženo
slojem
endotelnih
ćelija
koje
čine
unutrašnjost
(endokard).
U funkcionalnom smislu ima levu i desnu komoru (ventrikul), a svakoj komori je
pridodata po jedna pojačivačka pumpa, leva i desna pretkomora (atrijum). Atrijumi se
kontrahuju pre ventrikula. Provodni sistem srca čine sinoatrijalni SA čvor, internodalni
putevi atrioventrikularni AV čvor i Hisov snop.
Prosečan
broj
otkucaja srca u toku
dana je oko 100.000
puta. Za to vreme
ispumpa oko 7.500
litara krvi. Srce je
lokalizovano
u
sredini
grudnog
koša, između pluća,
iza i nešto ulevo od
grudne
kosti.
Obavija ga srčana
kesa (pericardium),
membrana koja se
sastoji iz dva sloja.
Spoljašnji
sloj
obavija koren velikih krvnih sudova srca i pripaja se delom za kičmeni stub, dijafragmu
i druga tkiva u okolini. Unutrašnji sloj je vezan za srčani mišić. Tanak sloj tečnosti
razdvaja ova dva sloja i omogućava srcu da se pomera, iako je vezano za telo.
Anatomija
Srce ,arterije i vene srca,
inervacija srca, srčana kesa
4
Protok krvi kroz srce regulišu 4 zaliska (valvule):
Trikuspidalni zalistak reguliše protok krvi između desne pretkomore i komore
Pulmonalni zalistak kontroliše protok krvi iz desne komore u pulmonalnu
arteriju koja odnosi krv do pluća
Mitralni zalistak reguliše protok krvi između leve pretkomore i leve komore
Aortni zalistak kontroliše protok krvi iz leve komore u aortu.
Ukoliko zbog poremećaja srce treba da obavi veći rad nego sto je normalno,
srčani zidovi se zadebljavaju. Dve faze rada srca su sistola i dijastola. Sistola je
ispumpavanje, a dijastola punjenje krvlju.
3. Cirkulatorni sistem srca
Krv se svakim otkucajem srca izbacuje iz leve srčane komore u aortu, odakle
brzo otiče do organa putem provodnih arterija bogatih elastinom i kolagenom. Dalje
grananje vodi preko arterija koje imaju sve više muskulature do arteriola i kapilara,
gde dolazi do razmene gasova i hranljivih materija. Kapilari se spajaju i formiraju
postkapilarne venule, zatim venule i sve veće vene koje, preko donje šuplje vene vode
u desno srce. Deoksigenirana krv ide iz desne komore kroz plućnu arteriju, plućne
kapilare
i
plućne
vene
nazad
u
srce,
u
levu
srčanu
pretkomoru.
Krvni sudovi se sastoje iz elastičnih vlakana. Naročito su elastične arterije koje
se pri svakom otkucaju srca proširuju. Ovo talasasto proširivanje zove se bilo ili puls.
Brojanjem otkucaja pulsa
možemo tačno ustanoviti i
brzinu i pravilnost srčanog
rada. Krv
se
u
krvnim
sudovima nalazi pod stalnim
pritiskom, koji u normalnim
slučajevima
iznosi
oko
130/70 milimetara živinog
stuba, što znači da pritisak
krvi u krvnim sudovima iznosi
130 mm kada se srce steže i
izbacuje krv iz sebe, a 70 mm
kada se širi i puni krvlju.
Visina krvnog pritiska zavisi,
uglavnom, od mekoće -
elastičnosti arterija. Krv
najbrže protiče kroz široke
arterije, i to oko pola metra u
sekundi.
Anatomija
Srce ,arterije i vene srca,
inervacija srca, srčana kesa
5
U kapilarima je brzina neuporedivo manja i iznosi oko pola milimetra u sekundi.
Jedno krvno zrnce kada izađe iz srca nošeno strujom krvi, treba 25 sekundi da prođe
kroz telo i da se ponovo vrati u srce. Važan indikator funkcije srca jeste srčani minutni
volumen. To je volumen krvi koju leva komora izbaci u aortu tokom jednog minuta.
Normalno srčani minutni volumen iznosi 5 litara. Kardiovaskularnim sistemom
upravljaju centri u donjim delovima mozga - autonomni nervni sistem ubrzava i
usporava rad srca. Tako simpatikus ubrzava rad srca, a parasimpatikus usporava rad
srca. Takođe, autonomni nervni sistem utiče na širenje i sužavanje krvnih sudova i na
taj način usmerava krv, kako je, kada i gde potreban veći protok. Adrenalin iz
nadbubrežnih žlezda podstiče rad srca, a bubrezi kontrolišu ukupni volumen krvi.
4. Koronarne arterije
Srce ishranjuju dve koronarne arterije: arteria coronaria cordis dextra i arteria
coronaria cordis sinistra.
Desna
koronarna
arterija
započinje u desnom sinusu
Valsalvae u aorti, zatim prelazi
subepikardijalno kroz sulcus
coronarius, leži najprije između
plućne arterije i desne aurikule i
završava
se
ramus
interventricularis posterior u
stražnjoj
interventrikularnoj
brazdi. Ona opskrbljuje krvlju
desnu
pretkomoru,
Keith-
Flackov čvor, desnu komoru,
zadnji deo septuma i zadnji deo
lijeve komore, zadnji papilarni mišić u levoj komori i bulbus aortae.
Leva koronarna arterija
snabdeva krvlju prednji deo intervenrtrikularnog septuma,
levu pretkomoru i komoru, prednji papilarni mišić u levom ventrikulu, mali deo desnog
ventrikula, prednji papilarni mišić u desnom ventrikulu i conus pulmonalis.
Pošto se srce sastoji od pretežno mišićnog tkiva, koje se kontinuirano grči i
relaksira, ono mora biti konstantno snabdevano kiseonikom i hranljivim materijama.
To mu obezbeđuju dve koronarne arterije (leva i desna) koje se odvajaju od korena
aorte i obavijaju srce. Početni segment leve koronarne arterije se naziva glavno stablo
