2.
Подела
Типови бескичмењаци се према различитим критеријумима могу
груписати и поделити. Тако их је, према сложености, еволуционој напредности
могуће раздвојити у две велике групе:
ниже бескичмењаке којима припадају:
сунђери
жарњаци
пљоснати црви
немертине
ваљкасти црви и неки мањи типови животиња
више бескичмењаке.
чланковити црви
мекушци
зглавкари
бодљокошци
Нижи бескичмењаци имају неке заједничке особине:
углавном су морске животиње
телесне димензије су им мале
немају телесну дупљу или је присутан псеудоцелом
Виши бескичмењаци су еволуционо напреднији па су њихове особине:
могу да бораве већи део времена изван воде
већих су димензија
имају целом, који се сматра главним фактором њихове еволуционе
успешности.
3.
Зглавкари
Зглавкари или чланконошци су најобимнија и најразноврснија група
животиња. Насељавају сва животна станишта:
морску и слатку воду,
копнена се старе кутикуле, а затим образовање нове. Код многих врста
пресвлачење се одвија у низу ларвалних ступњева (стадијума), при чему
ларва сваким наредним пресвлачењем постаје све сличнија адулту, док
ларва и адулт веома разликују (нпр. гусеница и лептир). Пресвлачење је
под контролом хормона при чему учествује тзв. јувенилни хормон.
Мишићни систем, за разлику од анелида, није распоређен у слојевима,
већ је организован у мишићне снопове (ту
се први пут у животињском свету јављају)
који су причвршћени за унутрашњу
површину егзоскелета. Мишићи и
скелетне плоче функционишу као систем
полуга. Телесна дупља је миксоцел, што
значи да је то мешовита дупља – настаје у
току ембрионалног развића спајањем
остатка бластоцела и целома.
3.1. Срце зглавкара
Крвни систем је отвореног типа. Срце се састоји из једне или више
комора, које су линеарно распоређене и имају бочне, парне отворе – остије, кроз
које крв (хемолимфа) из перикардијалног простора улази у срце. Из срца
полазе крвни судови који одводе крв до ткива и органа, где се она излива у
шупљине и лакуне око тих органа.
