„Slovo o pismenima“ – Crnorizac Hrabar
Najstarija filološka rasprava o vrednosti slovenske azbuke. Tekst je nastao početkom X veka.
Najstariji spomenik pisan ćirilicom. Pogani – Pagani (neznobošci). U drugom pasusu se vidi da je
on monah jer kaže da je Božjom milošću stvorena glagoljica koja je imala 38 slova.
Godina 863. smatra početkom slovenske pismenosti.
Do tada se verovalo da postoje samo tri sveta
jezika: latinski, grčki i hebrejski, a Hrabar je uspeo da odbrani vrednost i značaj slovenskog jezika i da
obelodani vredne podatke o slovenskoj misiji solunske braće Ćirila i Metodija.
Žitije svetog Simeona
Kompozicija dela ” Žitije svetog Simeona ” je prilično jednostavna i poređana hronološki, to jest
sveti Sava prati život svog oca iz godine u godinu. Na samom početku ga prikazuje kao
pravednog vladara, koji pored toga što vodi računa o svom narodu, vodi računa i o njihovom
duhovnom životu, te se posvećuje i gradnji i obnovi mnogih manastira i crkava.Kompozicija dela
” Žitije svetog Simeona ” potom opisuje događaje koji su doveli Stefana Nemanju do monaškog
života. Oženivši sina Stefana kćerkom grčkog kralja Aleksija, Stefan Nemanja izražava želju da
se zamonaši, te se odriče prestola na Saboru koji je sazvao. Prestola se odrekao u korist jednog od
svojih sinova, Stefana, te je na tom Saboru ostavio amanet i svojim sinovima i svom ljubljenom
narodu, kojim je pravedno vladao dugi niz godina. Stefan Nemanja odlazi u manastir Studenicu,
gde se zamonašuje i dobija ime Simeon. Tamo se javlja njegova želja da krene put Svete Gore
gde je zamonašen njegov najmlađi sin Rastko, u monaštvu nazvan Sava koji je i autor dela ”
Žitije svetog Simeona “Kompozicija dela ” Žitije svetog Simeona ” opisuje Simeonov dolazak u
Svetu Goru, njegov susret sa najmlađim sinom, boravak u svetogorskom manastiru Vatoped i
početak obnove nekadašnjeg manastira Mileja, potonjeg Hilandara, koji je obnovio uz pomoć
svog sina, Save, a uz dozvolu koju je dobio od vizantijskog cara.Nedugo zatim se Simeon
razboleo i mirno, kako je i živeo, predao dušu Gospodu, ne zaboravljajući da svom najmlađem
sinu, ali i ostalim stanovnicima Svete Gore Atoske uputi vrlo važne pouke.Dalje kompozicija
dela ” Žitije svetog Simeona ” daje opis Savinog rada na obnovi manastira Hilandar, te govori o
pozivu koji mu upućuju braća da prenese očeve mošti u Srbiju. Na samom kraju, lektira ” Žitije
svetog Simeona ” daje opis prenosa moštiju, te pouku monaha Save upućenu bratstvu manastira
Studenice. Lektira ” Žitije svetog Simeona ” se smatra prvom biografijom napisanom na srpskom
jeziku, te prvim originalnim delom srpske književnosti. Kada se posmatra kompozicija ovog dela
sasvim je jasno da ona sadrži i određene, osnovne elemente romana.
Ova lektira, čiji je autor monah Sava Nemanjić je sastavljena od 11 glava, u kojim on opisuje
pažljivo život svoga ova.
Sama lektira ” Žitije svetog Simeona ” je nastala kada je Sava pisao ” Studenički tipik “, pa je u
prve tri glave ovog dela pisao i o životu svoga oca, koji je bio ktitor ovog srpskog
srednjevekovnog manastira. Nešto kasnije se ovaj deo ” Studeničkog tipika ” izdvojio kao posve
samostalno delo, te je tako i nastala lektira ” Žitije svetog Simeona “.
Iako u osnovi, Sava opisuje poslednje godine očevog života, vrlo pažljivo i temeljno, vešto
koristeći retrospekciju uspeva da prikaže čitaocu i ono što se zbilo prethodno u životu Stefana
Nemanje.
Da bi vam analiza i interpretacija ovog dela bila jasnija neophodno je da poznajete istorijske
činjenice koje su vezane za ovog vrlo važnog srpskog srednjevekovnog vladara, a samim tim će i
vaš sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala lektira ” Žitije svetog Simeona ” sigurno biti
bolje napisan.
Lektira ” Žitije svetog Simeona ” je vrlo jasno napisana, razumljivim jezikom, mada su prisutne
brojne asocijacije i metafore koje su vezane za svetu knjigu svih hrišćana, ” Bibliju “.
Analiza i interpretacija dela koju su radili mnogi pre nas navodi vrlo bitnu činjenicu. Naime,
smatra se da je Sava, tvoreći ” Studenički tipik “, čiji je sastavni deo bila i ova lektira, pokušao da
spoji crkveno i svetovno. Odnosno, opisujući ktitora manastira Studenica i njegov život i dela,
Sava je na prvom mestu želeo da studenički monasi znaju kakav je život vodio ktitor manastira
pre nego što je posato monah Simeon, a zatim i sveti Simeon. Ali, Sava je razmišljao i o
svetovnom, a ne samo o duhovnom aspektu, imajući u vidu učvršćivanje vlasti Nemanjića, to jest
njegovog brata Stefana Prvovenčanog, kome je Stefan Nemanja prepustio presto. Delovi koji se
odnose na izgrađivanje kulta, da tako kažem dinastije Nemanjića, a na prvom mestu Stefana
Nemanje, kao osnivača dinastije Nemanjić, a potom i njegovog sina Stefana Prvovenčanog su oni
delovi koji govore o savetima i porukama koje Stefan Nemanja upućuje svojim sinovima,
velikodostojnicima i svom narodu:
– ” Zato i vi, čeda moja vazljubljena, ne zaboravljajte učenja svoga i pravovernoga zakona, koji
sam ja ustanovio. Jer, držeći ovo, imaćete Boga kao pomoćnika sebi i presvetu Gospođu
Bogorodicu, i moju, iako grešnu molitvu. ”
– ” Zapovedaše mu da se o crkvama brine i o onima koji služe u njima, svetitelje u slast da sluša,
i crkvene sluge, i jereje da poštuje, i nad crnoriscima da bdi… ”
– ” Sinovi, ne zaboravljate mojih zakona, a srce vaše neka čuva reči moje, jer dužina življenja i
godine života i sveta dodaće vam se. Milostinje i vera neka vas ne ostavljaju, privežite ih o svoj
vrat i napišite na tablici srdaca svojih, i naći ćete blagodat. ”
…samo su neki od saveta koje upućuje svojim sinovima i svom milom narodu, kojim je
decenijama pravedno vladao.
Lektira ” Žitije svetog Simeona ” je imala prvobitnu namenu da bude crkvena biografija,
međutim njena struktura je svetovna, jer opisuje više svetovni život Stefana Nemanje. Tako je
ona postala svojevrsna ne samo biografija, već i hronika, ispovest, dnevnik, te autobiografija, jer
sveti Sava opisuje i svoja dela u njoj.
Da bi vaš sastav bio što bolje napisan kada se obrađuje lektira ” Žitije svetog Simeona ” imajte na
umu da je vrlo važno da poznajete i istorijske podatke koji su vezani za život svetog Save i
svetog Simeona, kako duhovni, tako i svetovni.
Prvenstveno, lektira ” Žitije svetog Simeona ” govori o Stefanu Nemanji, prikazujući njegov
portret kao vladara, a potom kao monaha. Monah Sava, potonji sveti Sava se trudio da što vernije
