УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФАКУЛТЕТ ЗА СПОРТ И ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
Студент: Јелена Сретеновић 6754
Тема: СРЕДСТВА И МЕТОДЕ ЗА РАЗВОЈ БРЗИНЕ КОД ШКОЛСКЕ
ОМЛАДИНЕ
(Семинарски рад из предмета МЕТОДИКА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА)
Ванредни професор:
Проф. др Веско Миленковић
У Лепосавићу, 2017.
2 |
P a g e
САДРЖАЈ
1. УВОД..............................................................................................................3
1.1 Досадашња истраживања.........................................................................................3
2. МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ.............................................................6
2.1 Развој моторичке способности.................................................................................7
2.2 Етапност развоја моторичке способности.............................................................8
2.3 Фазе развоја моторичке способности.....................................................................9
2.4 Структура моторичке способности.......................................................................10
3. БРЗИНА.......................................................................................................12
4. СРЕДСТВА И МЕТОДЕ ЗА РАЗВОЈ БРЗИНЕ КОД ШКОЛСКЕ
ОМЛАДИНЕ...............................................................................................16
5. ЗАКЉУЧАК................................................................................................22
6. ЛИТЕРАТУРА............................................................................................24
4 |
P a g e
ПРЕДШКОЛСКИ УЗРАСТ
Познато је како бављење спортом позитивно утиче на здравље и опште стање
организма, те да било каквим нивоом бављења спортом утичемо на раст и развој
моторичких способности. Тај развој почиње од ''малих ногу'', од вртића, па је циљ
истраживања de Privitellia, Caput-Jogunice, Gulana и Boschia из 2007
.
био утврдити утицај
бављења спортом на промену моторичких способности деце предшколског узраста.
Истраживање је спроведено на узорку од 136 деце у узрасту од 4 до 6 година, а
анализирали су се резултати 6 моторичких тестова који су мерени на почетку и на крају
одређеног спортског програма који је трајао осам месеци. Резултати су показали
побољшање моторичких способности.
МЛАЂИ ШКОЛСКИ УЗРАСТ
Истраживање су спровели Прскало, Самац и Квесић, 2009. године на узорку од 128
ученика и 117 ученица од 1. до 3. разреда основне школе. Тестирано је 19 морфолошких и
11 моторичких варијабли. Закључак истраживања је да иако постоје морфолошке разлике у
расту и развоју девојчица и дечака у том узрасту, разлике ипак постају израженије у
каснијој доби односно у пубертету. Исто тако, закључено је како ни у развоју моторичких
способности не постоји значајна разлика између дечака и девојчица.
СРЕДЊОШКОЛСКИ УЗРАСТ
На крају се наводе два истраживања која за узорак имају ученике виших разреда
основних школа, како би се видела разлика у полу уласком у раздобље пубертета. Прво
истраживање је спровео Бадрић на узорку од 437 ученика (213 ученица и 224 ученика)
петог и шестог разреда основних школа. Циљ истраживања је био утврдити постоји ли
статистички значајна разлика у моторичким способностима између ученика и ученицама.
Узорак варијабли се састојао од 15 тестова моторичких способности. Анализом добијених
резултата утврђена је статистички значајна разлика у моторичким способностима између
дечака и девојчица. Аутор уз анализу резултата тестирања наглашава и важност развијања
моторичких способности као важну ставку за свакодневно функционисање човека и
одржавање здравља.
5 |
P a g e
Друго истраживање спроведено је на узорку од 410 ученика седмих и осмих разреда
основне школе подељених према полу. Обрадом резултата тестирања, аутори су дошли до
закључка да постоји статистички значајна разлика у нивоу моторичких способности.
7 |
P a g e
Без обзира на различита схватања појма моторичке способности и бројност
различитих термина који се користе у стручној литератури, сигурно је да ''ниво физичких
способности је величина која карактерише физичке (моторичке) могућности одређеног
организма'' (Аруновић, Д. 1992).
2.1
Развој моторичких способности
У развоју моторичких способности уочава се неравномерност, разноврсност,
хетерогеност. Карактеристични су периоди са повећаном осетљивошћу развоја и периоди
које не би требало пропустити уколико се жели постићи развој одређених моторичких
способности. Периоди са високим темпом прираста моторичких способности називају се
''сензитивни периоди''. Карактеристични су по највећем степену реакције организма на
утицаје који подстичу развој моторичких способности и ефикасност моторичког дејства.
Етапе развоја у којима се дешавају значајне промене у физичком развоју и
моторичким способностима називају се критичним периодима развоја организма.
(Вишњић,Д.. Јовановић, А., Милетић, К., 2004.)
Гужаловски,А.А.(1984) као сензибилне периоде у развоју моторичких способности
наводи следеће временске интервале:
а) максимална снага: 13-14, 16-17(м), 10-11, 16-17(ж)
б) статичка сила: 14-15, 16-17(м), 11-12, 12-13(ж)
в) репетитивна снага: 11-12, 15-16(м), 11-12, 12-13(ж)
д) експлозивна снага: 13-15(м), 10-12(ж)
ђ)
брзина: 7-10, 14-15(м), 8-9, 11-12(ж)
е) издржљивост, координација, прецизност: стално
ж) равнотежа: 9-10, 14-17(м), 8-9, 11-12(ж)
з) гипкост: стално
У оквиру сензитивног периода постоји ''критична фаза'' развоја у којој мора да дође
до подстицања развоја одређених моторичких способности, како би жељени ефекат био
постигнут.
