САДРЖАЈ
2. Средства међународног плаћања
.......................................................................................................4
2.1. Валута
.......................................................................................................................................4
2.2. Девизе
.......................................................................................................................................6
2.3. Девизни курс
...........................................................................................................................7
2.4. Племенити метали
.................................................................................................................8
3. Инструменти платног промета са иностранством
..........................................................................8
3.1. Банкарска дознака
.................................................................................................................9
3.2. Чек
..........................................................................................................................................10
3.3. Банкарско кредитно писмо
................................................................................................10
3.4. Акредитив
.............................................................................................................................10
ЛИТЕРАТУРА
..........................................................................................................................................12
Увод
На привредни и економски развој једне земље, поред унутрашњих фактора, снажно
утичу и фактори из међународног економског окружења. Екстерни фактори јаче делују на
отворену привреду у правцу структурног прилагођавања општим теденцијама развоја
светске привреде, као што су промене у релативним односима развијености, у светској
трговини, степену задужености и међународним токовима капитала. Кретања у светској
привреди снажно делују на српску економију и привреду.
Међународна трговина представља размену добара и услуга која том приликом
прелазе међународно признате границе или територије. У већини земаља она ствара
значајан део БДП-а. Иако се међународна трговина обављала током доброг дела историје
човечанства она је током последњих неколико векова добила на економском, друштвеном
и политичком значају. Индустријализација је унапредила превоз, глобализација,
мултинационалне корпорације имају значајан утицај. Раст обима међународне трговине је
основ процеса глобализације. Међународна трговина је такође и грана економије, и
заједно са међународним финансијама, чини ширу дисциплину познату као међународни
економски односи.
Међународна трговина се појавила у дубокој прошлости и добила допунски импулс
у вези са стварањем светског тржишта. То је главни облик међународних економских
односа. Баш кроз међународну трговину се остварује међународна подела рада. Тржишта
страних земаља омогућују да се извозом заради додатни доходак, и увозом да се задовоље
потребе националне економије.
2
промета детерминисано је на макроекономском нивоу, тако нпр. у већини земаља
одобрење за бављење овим послом долази од стране централне банке, у неким земљама
одобрење долази од стране надлежних министарстава, а у неким од стране владе. Разлог
због чега су данас послови МПП поверени искључиво банкама произилази из схватања да
се овде ради о плаћањима између лица која та своја новчана средства имају депонована
код матичне банке чија се седишта налазе у различитим државама. Због тога таква
плаћања имају карактер међудржавних или међународних плаћања.
2. Средства међународног плаћања
Као средство међународног плаћања у међународним односима јављају се: динари,
домаће хартије од вредности, страна средства плаћања. Домаће хартије од вредности, које
гласе на страну валуту су: акције, обвезнице, благајнички записи, комерцијални записи,
државни записи, сертификати о депозиту, као и финансијски деривати којима се тргује на
берзи. Страна средства плаћања, која се користи у међународним плаћањима су: девизе,
ефективни страни новац (потраживања у готовини, односно папирни или ковани новац
који гласи на страну валуту), стране хартије од вредности које емитује нерезиденат и које
гласе на страну валуту. У измиривању обавеза у међународним плаћањима могу да се
користе и племенити метали, компензације у пословању са иностранством итд.
2.1. Валута
Израз валута употребљава се различито, али су основна три њихова значења.
Изразом валута означава се домаће новчано важење, односно новчани систем страна
новчана јединица и дан доспећа неког потраживања. Новчани систем сваке земље
означава се према валути која је законско средство плаћања у тој земљи. У новије време,
напуштањем металистичког, пре свега златног стандарда, у новчаним сестемима
циркулишу, углавном, папирне валуте, које могу да буду мање или више стабилне. Такође,
израз валута се употребљава за означавање стане новчане јединице, која, према нашим
прописима, обухвата страни ефективни новац у који не спада злато јер се оно сматра
4
