PITANJA I RAČUNSKI ZADACI ZA PRVI KOLOKVIJUM IZ PREDMETA METODE I
SREDSTVA MERENJA
1. ŠTA DEFINIŠE SISTEM KVALITETA?
Definisu ga standardi serije 9000 (ISO9000), danas kvalitet predstavlja najznacajiji faktor
plasmana I svako preduzece mora na prvo mesto svoje poslovne politike da stavi kvalitet
svojih proizvoda I usluga.
2. KAKO RAŠČLANJUJEMO KVALITET PROIZVODA?
Kvalitet projektovanja, kvalitet proizvodnje, element koji sadrze funkcije vremena,
kvalitet u eksploataciji.
3. OBJASNITI POJAM KVALITETA?
Kvalitet predstasvlja skup svih svojstva I karakteristika proizvoda ili uslova koje se
odnose na njihovu mogucnost da zadovlje utvrdjenu ili izrazenu potrebu.
4. DEFINICIJE KVALITETA PREMA EVROPSKOJ ORGANIZACIJI ZA KVALITET –EOQ – PRVA
DEFINICIJA
Kvalitet proizvoda karakterise se kao skup karakteristika konstrukcija I proizvodnje koje
obezbedjuju stepen do koga ce proizvod prilikom upotrebe ispuniti ocekivanja kupca.
5. DEFINICIJE KVALITETA PREMA EVROPSKOJ ORGANIZACIJI ZA KVALITET –EOQ – DRUGA
DEFINICIJA
Kvalitet predstavlja stepen do kojeg odredjeni proizvod zadovoljava zelje odredjenog
kupca.
6. ČIME JE DEFINISANA METROLOŠKA DELATNOST?
Metroloska delatnost je u standardima serije 9000 definisana elementom pod nazivom:
kontrola ispitne I merne opreme.
7. ŠTA SE PODRAZUMEVA POD TEHNIČKIM MERENJIMA?
8. ŠTA SU REZULTATI MERENJA?
Rezultat merenja je vrednost merne velicine dobijene merenjem.
9. ŠTA JE METROLOGIJA?
To je nauka o merenjima koja tretira metode I postavke merenja fizicko-tehnickih
velicina, a ima zadatak da vrsi utvrdjivanje mernih jedinca I proizvodnju mernih etalona,
vrsi razradu metoda istpitvanja.
10. ŠTA JE NAZIVNA MERA?
To je mera koja se upisuje na crtezu I sluzi za odredjivanje dozvoljenih odstupanja
11. ŠTA JE STVARNA MERA?
To je mera koja se utvrdjuje merenjem I u sebi sadrzi netacnost.
12. OBJASNITI ŠTA JE VERIFIKACIJA GOTOVIH PROIZVODA.
To podrzumeva kontrolisanje prvog komada, proveravanje odabranog komada iz serije.
13. KAKO GLASI PODELA MERNOG PRIBORA?
Prema principu dejstva elemenata merila I prema vrsti merenja.
14. KAKO GLASI PODELA PREMA PRINCIPU DEJSTVA ELEMENATA?
Merenja se mogu podeliti na merila sa optickim, mehanickim, pneumatskim, elektricnim,
hidraulickim I kombinovanim dejstvima
15. PREME VRSTI MERNE VELIČINE MERILA MOGU BITI?
Dele se na merila za merenje duzina, merila za merenje uglova, merilo za merenje I
16. ŠTA JE MERILO?
Uredjaj koji sluzi za reprodukovanje jedne ili nekoliko odredjenih vrednosti.
17. PREMA NAČINU DOBIJANJA REZULTATA MERENJA MERILA MOGU BITI?
Postoje metode: apsolutnog merenja, uporednog merenja, diferencijalnog merenja,
indirektnog merenja i kompleksnog merenja.
18. NABROJATI VRSTE MERNOG PRIBORA
19. PODELA PREMA PRINCIPU DEJSTVA ELEMENATA MERILA?
Merila se mogu podeliti na merila sa: optickim, mehanickim, pneumatskim, elektricnim,
hidraulickim, laserskim I kombinovanim
20. UZROCI NETAČNOSTI IZRADE MERILA?
Mogu se podeliti na sledece uzroke: Greske usled netacnosti masine, netacnost alata I
uredjaja, greske radnika, ostale greske.
21. KOJE SU OSNOVNE KARAKTERISTIKE MERNOG PRIBORA
Mogu se grupisati na: Tacnost pribora, tacnost citanja, osetljivost pribora, korekcije.
22. ZAVISNO OD STEPENA TAČNOSTI MERNE GARNITURE MERILA MOGU BITI?
23. ŠTA SU GRANIČNA MERILA?
24. OBJASNITI PRINCIP RADA MERILA ZA MERENJE OTVORA U OBLIKU DVOSTRUKOG
ČEPA.
25. OBJASNITI PRINCIP RADA MERILA ZA MERENJA OSOVINA – RAČVA.
26. KOJI SU OSNOVNI DELOVI POMIČNOG MERILO?
Nepomicni deo-merna skala, nonijus, kljun za merenje spoljasnih precnika,kljun za
merenje unutrasnjih precnika, pomicna skala, deo za merenje dubine, kocnica.
27. KOJI SU OSNOVNI DELOVI MIKROMETRA?
Telo oblika luka, nepokretni oslonac, pokretno vreteno, nepokretna skala, dobos sa
skalom, cegrtaljka, kocnica.
ZADACI
28. OČITATI ZADATU VREDNOST MERNE VELIČINE UZ POMOĆ POMIČNOG MERILA.
29. OČITATI ZADATU VREDNOST MERNE VELIČINE UZ POMOĆ MIKROMETRA.
30. ZADATAK ETALONI.
31. ZADATAK - SRAČUNATI GORNJU I DONJU GRANIČNU MERU OSOVINE.
32. ZADATAK – SRAČUNATI GORNJU I DONJU GRANIČNU MERU – OTVOR.
33. ZADATAK TAČNOST ČITANJA.
