Константин Философ

- био је претеча неоствареног хуманизма у српској култури, у биографији Деспота

Стефана Лазаревића он је дао опис српдке земље и опис њене престонице Београда. Био је учени писац прве
половина 15 века.

Драгослав Срејовић

- у другој половини 20. века био је наш највећи археолог, проналазач Лепенског вира .

Вук Караџић

- зачетник историјске географије. Дела: географическо-статистическо описаније србије 1826.

Књига Монтенегро унд монтенегринер 1837. то је почетак како наше националне географије тако и историјске
географије и етнологије. На основама које је Вук успоставио поникао је наш највећи географ Јован Цвијић.

Јован Цвијић

: „Балканско полуострво и јужнословенске земље“, „Географска средина и човек“, „Основе

антропографије“.
Узимајући Балкан као целину издваја следећа 4 културна појаса:

1. преиначена византијска и стара балканска цивилизација,
2. турско-источњачки утицај,
3. утицај западне и средњоевропске културе,
4. патријархална култура.

Цвијић разликује четири „психичка типа“ Јужних Словена:

1. динарски тип (склоност ка мистици, одани, прецизни, нема тешкоћа за њих, снажни, плаховити)
2. централни
3. источно-балкански (мимикрија)
4. панонски.

По Константину Јиречеку Срби су народ чије је главнина живела у планинској унутрасњости западног дела
Балкана.
У доба цара Душана Србија је излазила на три мора: Јадранско, Јонско, Егејско.
Херцеговина-некадашња Хумска.
Најранија српска држава ствара се око малих планинских река у унутрашњости, тачније у долинама Пиве,
Таре, Ибра.
Родољубиво певање - Ђура Јаксић-Отаџбина, Сима Пандуровић- Родна груда, Алекса Шантић-Моја отаџбина,
Јован Дучић- циклус песама Моја отаџина,Милош Црњански-Сербиа, Васко Попа - Успавана земља.

Рад на проучавању археологије у Србији почео је у 19 веку .
1883. формирано је српско археолоско друштво које је већ наредне године покреће свој часопис Старинар .
Пун процват та наука доживљава у 20. веку, радом бројних аутора међу којима су најважнији:



Милоје М. Васић-прва половина 20. века-проналазач Винче.



Драгослав Срејовић- друга половина 20 века-проналазац Лепенског вира.

Тада настају и дела синтетичког карактера као што су Праисторија Србије 1973. Милутина Гарашанина и
Југословенско дело праисторија југословенских земаља 1-5 .
Главне епохе праисторије су : старије камено доба (палеолит),средње камено доба (мезолит),млађе камено
доба (неолит),бронзано доба и гвоздено доба.

Лепенски вир

- налази се у Ђердапској клисури на десној обали Дунава. Открио га је Срејовић 1965. а

ископавања су довела до открића да је реч о великом насељу из доба мезолита и раног неолита, насталог
између 7000. и 5500. године пре нове ере. Откривена су 4 слоја: Прото-Лепенски вир и Лепенски вир 1,2 и 3. У
старијим слојевима пронађено је стотину грађевинских објеката: куће с трапезастом основом од црвеног
малтера и с ограђеним каменим огњиштем. У слојевима 1 и 2 ЛВ пронађене су скулптуре монументалних
размера (најчешће су представљене људске фигуре међу којима се издвајају риболике људске главе) .
Карактер тих фигура , као и места на којима су нађене (око огњишта) упућују на култну и магијску функцију.
Нађени су и многи обојени и украшени предмети рађени од кости. Пронађен је и велики број скелета испод
подова кућа. Ова култура скупљача, ловаца и риболоваца назива се културом Лепенског вира.

Старчево

је праисторијско налазиште поред Панчева. Припада раном неолиту. Ископавања су изведене 1928.

и 1932. и том приликом пронађен је богат археолошки материјал нарочито керамика. Откривене су и јаме за
које се мисли да су земунице. То је најстарије неолитско налазиште код нас. По свом карактеру је култура
земљорадника и сточара.

Винча

је најзначајније праисторијско насеље у Србији. Налази се код села Винче на десној обали Дунава.

Систематско ископавање је у неколико наврата вршио Милоје Васић. Откривено је неколико слојева дебљине
10 метара. Они показују да се на том терену смењивало неколико насеља. У раном средњем веку на том
месту постојала је словенска некропола. Ископавања су пружила обиље материјала: оружја и оруђа од
камена , грнчарија. Откривен је и велики број статуета које приказују стилизоване људске фигуре , међу
којима је најпознатија Винчанска Венера. Винча је најзначајније праисторијско налазиште средње и
југоисточне Европе. У њој се може видети живот неолитске земљорадничке културе.

Жидовар код Вршца праисторијски град који је био настањен током три велике епохе праисторије.
Први познати становници Србије били су Мези, Трибали и Дардани.
Од каснијих народа који су живели на Балкану непосредно пред сеобу Словена из историјских извора добро
су познати : Илири, Келти и Трачани.
Трајан је подигао први мост на Дунаву код данашњег места Костол.
У нашим крајевима рођено је неколико римских царева међу којима и три која спадају међу највеће:
Диоклецијан ( Дукља), Константин Велики (Наисус), Јустинијан(Царичин град).

Сирмиум

( Сремска Митровица)- у њему су рођена три римска цара, ту је боравио извесно време цар

Константин а крунисан је у њему цар Теодосије, разорили су га Авари.

Сингидунум

( Београд)

Виминациум

(Костолац)

Наиссус

(Ниш) –носи име келтског порекла јер су га вероватно подигли Келти. У њему је рођен Константин

велики. Порушили су га Хуни. Од археолошких налазишта најзначајнија је Медијана.

Улпиана

(Липљан)

Јустинијана Прима

(Царичин град)

Царске резиденције:



Ромулиана код Гамзиграда

- Подигао ју је Галерије а име јој је дао по својој мајци , био је царска

резиденција и важан административни центар. Палата је рушена у два маха од стране Хуна , Авара и
Словена. То је најбоље сачувани град на нашем простору. У палати су сачувани мозаици са
геометријским мотивимам и фигуралним представама. Један од њих налази се у Народном музеју у
Београду.



Медиана код Ниша

Стари Словени

Словени припадају индоевропској заједници народа.
У старим изворима Словени се јављају под три имена као : Словени, Анти и Венти
Постоји претпоставка да име Словени потиче од речи слово, словити што значи реч, говорити.
Словени су веровали у:



Перуна-бога грома ,



Световид-бог рата, заштитник поља,



Сварог-бог ватре,



Дабог-бог Сунца,



Волос-бог стада,



још веровали и у виле, вукодлаке и слично.

Старе словенске богове истиснула је хришћанска вера.
Први писац који опширније говори о Словенима је Прокопије.

Хришћанство и православље

Милански едикт донесен је 313. године.
Раскол цркве на католичанство и хришћанство 1054.
Период од 4. до 8. века назива се добом васељенских сабора.
На првом никејском сабору формулисана су начела хришћанске вере и донешен је доктринарни текст
хришћанства који се назива Симбол вере.
Свете тајне су свештене радње којима се верницима даје невидљива благодат Светог духа. Седам светих
тајни су: крштење, миропомазање, причешће, покајање, брак, свештенство и јелеосвећење.

Свети дани: све недеље у седмици.

У Хиландару је настала најстарија српска библиотека.

1217.

Србија је проглашена за краљевину а њен први краљ био је Стефан Првовенчани (Рашке). Умро је 1227.

у наредних 50-ак година владала су његова три сина Радослав,Владислав и Урош.

1219.

Српска црква постаје аутокефална а њен први архиепископ био је Свети Сава. Прво средиште

архиепископије је било у

Жичи (Краљево), задужбини Стефана Првовенчаног

, касније је њено средиште

пребачено у Пећ.
Темељ византијске цивилизације представљају следећа три елемента: римско право, православна вера и
хеленско културно наслеђе.
Свети Сава је први српски законодавац. Први правни акт у српској историји је оснивачка повеља манастира
Хиландара. Сава је иницијатор најопсежнијег и најзначајнијег правног кодекса у средњовековној Србији ,

Номоканона

(грч. Законоправило), 13. век.

Епоха српског црквеног градитељства почиње од настанка манастира Ђурђеви Ступови изграђеног око 1170.
главни манастири у средњем веку су Студеница, Хиландар и Жича.
Свети Сава је написао Служба и Житије св. Симеона, а Стефан Првовенчани Житије св. Симеона .

Србија у 13. веку

Урошева владавина је надуже трајала од 1243 до 1276. па су га историчари назвали великим. Био ожењен
Јеленом Анжујском и имао сина Драгутина. По наруџбини краља Уроша светогорски јеромонах Доментијан је
написао Житије светог Саве и Житије светог Симеона.
У тринаестом веку грађени су следећи манастири:



Милешева ( задужбина краља Владислава у који је он пренео мошти Светог Саве из Бугарске-

припада рашкој школи), код Пријепоља (фреска Белог Анђела)



Морача (задужбина кнеза Стефана), Црна Гора



Храм светих апостола у Пећи (задужбина архиепископа Арсенија),



Сопоћани (задужбина краља Уроша, ту је умро) код Новог Пазара



Градац (Краљица Јелена Анжујска, на обронцима планине Голије)



Краљ Стефан Драгутин - Црква светог Ахилија(Ариље) и Рача (Бајна Башта).

Пећка Патријаршија- скуп цркава. УНЕСКО је прогласио манастир 2006. за место светске културне баштине.
Обновљена је

1557

године.Укинута је

1766

године.

Три рудника који су били главни извори богатства: Рудник, Брсково и Ново Брдо.

Србија у доба краља Милутина (14. век)

За време његове владавине престоница Србије била је Скопље.
Подигао је 40 цркава и манасттира од којих су најзначајнији:



почетак је означен подизањем нове цркве у Хиландару



Богородица Љевишка

у Призрену



Свети Никита код Скопља



Краљева црква

у Студеници



црква светог Стефана у Бањској



Мушутиште



Старо Нагоричино



црква светог Петра у Бијелом Пољу



Грачаница

(Византијски стил) налази се код Приштине. У њој су портрети Симониде и Милутина.

Србија на врхунцу моћи

Најважнији споменик старог српског права је Душанов законик из 14. века
Стефан Дечански и цар Душан подижу

Високе Дечане

(југозападно од Пећи)

Цар Душан-Црква светих архангела у Призрену.
Битка на Марици 1371.

. век

Деспот Ђурађ Бранковић-тврђава Смедерево

Житије Стефана Дечанског

- Григорије Цамблак

Похвала кнезу Лазару

-Јефимија

Слово о кнезу Лазару

-патријарх Данило трећи

Натпис на Косовском стубу

- деспот Стефан Лазаревић

Слово љубве

–Стефан Лазаревић

Главни споменици моравске школе су:



Раваница (ктитор кнез Лазар, у близини Ћуприје, 14 век),



Љубостиња (задужбина књегиње Милице, Трстеник , 14 век),



Каленић (ктитор Богдан, 15 век),



Ресава или Манасија (задужбина деспота Стефана, Деспотовац, 15 век)



Крушедол- задужбина владике Максима 16 век

Први српски композитори , чија су имена сачувана, су Стефан Србин (Њина сили), Никола Србин и Исајија
Србин.

Старе српске штампарије 15. век

Машине за прву српску штампарију набавио је Ђурађ Црнојевић 1494. Цетиње , а наш први штампар био је
јеромонах Макарије.
Старе српске писане и штампане књиге називају се србуљама.

Српски народ под турском влашћу

1535. пад сремске деспотовине.
Мехмед – паша Соколовић –највећи државник отоманске Турске.
Турске елитне јединице чинили су јаничари (цареви синови) који су потицали од потурчених хришћана.
Синан – паша – наредио да се

27. априла 1594

. спале мошти Светог Саве

Иван Шопа- Исток у српакој књижевности, писао о оријенту који је утицао на српску културу.
Три феномена: оријентални утицај,продузетак средњовековне културне традиције И народна култура.
Мала Света Гора = овчарско-кабларски манастири у долини Западне Мораве (Благовештење, Сретење,
Никоље).

Народне религије

Нека дела о религији:
-М. Недељковић – Годишњи обичаји у Срба
- В. Чајкановић – Речник српских народних веровања о биљкама, Мит и религија код Срба
- Д. Бандић – Српска народна религија у стотину појмова , Табу у традиционалној култури Срба
- Сретен Петровић – Митологија Срба

Веселиин Чајкановић- најпознатији митолог
Основу словенске (српске) религије чине: култ природе, култ покојника и предака, култ историјског порекла
Од паганских бића најважније место у народним веровањима заузимају виле, змајеви и вампири.
Празник је вероватно паганског порекла па је с променом вере вероватно добио хришћанско обележје и у том
смислу је карактеристичан за народну религију Срба.

17. и 18. век: барок и просвећеност

Велика сеоба Срба 1690. под Арсенијем 3 Чарнојевићем.
Доласком у Угарску Срби су прихватили барок.
Прва српска барокна грађевина

је Георгијевска црква у Будиму

(1688.).

Врхунац Српске барокне архитектуре представља

Саборна црква у Сремским Карловцима

Теодор Крачун

– наш најбећи сликар 18. века.

Теодор Илић Чешљар

– друго велико име нашег сликарства 18. века.

Наш највећи графичар 18. века

је Захарија Орфелин