Факултет Безбедности
Универзитета у Београду
Семинарски рад
Српска војска 1914
Ментор: Проф.др Павловић Момчило
Студент: Предраг Алексић 407/09
Београд, децембар 2013
Садржај:
Увод .................................................................................................................. 3
Србија 1914 ...................................................................................................... 4
Војска Краљевине Србије 1914....................................................................... 9
Организација јединица ................................................................................. 13
Српски ратни план ........................................................................................ 14
Церска битка .................................................................................................. 17
Колубарска битка .......................................................................................... 18
Битка на Дрини ............................................................................................. 19
Карта српског ратног плана ......................................................................... 20
Литература .................................................................................................... 21
Србија 1914
Аустро-Угарска је планирала да њен рат са Србијом остане сукоб локалног
карактера у коме ће она лако савладати мањег јужног суседа и присвојити
потребне територје. Одређени ратоборни кругови у Бечу су говорили
о ,,ратној шетњи'' и ,,казненој експедицији'' против Србије. Србија никако
није била спремна на нове сукобе и објаву рата Србија је затекла исрпљена
Балканским ратовима. Државне финансије и војне резерве биле су
потрошене у претходним ратовима. Недостајало је војне опреме, посебно
пушака и артиљериске муниције. Српска влада никако није желела нови рат.
Одмах по пријаму ултиматума, влада Србије је почела припреме за одбрану
земље израду плана одбране. Прво је наређена је евакуација Београда, који
се тада налазио на самој граници са Аусроугарском и био је на домету
непријатељске артиљерије. Проглашена је општа мобилизација, а седиште
владе и других државних институција пренето је у Ниш.
Аустоугарска монархија је повела праву хајку против својих југословенских
поданика, и пре него што је објављен рат Србији,за које је веровала да јој
нису довољно одани ,да симпатишу са србима, или да своју будућност
замишљају у другом оквиру,а не у оквиру Хабзбуршке династије. На подручју
Босне и Херцеговне,Војводине, Далмације,Хрватске и Словенији почела су
злочини,затварања,конфинирања,интернације и сви могући облици
лишавања слободе кретања. Српско становништво проглашено је за сумњиво
и трпели су велике нападе и поруге од не српског становништва.
Рушене,паљене,скрнављене су чак и цркве,школе су биле демолиране,
соколске дворане разбијене. Од првог дана срби су узети за таоце да
осигуравају транспорте војске и ратног материјала за непријатеља.
Аустроугарски дипломата напустио је Београд пред вече 12. Јула,а три дана
потом Аустроугарска је објавила рат Србији. Мобилизација се вршила брзо.
Главн заповедник Аустоугарске војске према Србији био је војнички поглавар
Босне и Херцеговине, фелцдајгмајстер Оскар Поћорек,понемачки Словенац,
човек који је дуго радио у Главном генералштабу и који је, поред Канрада
Хецендорфа, шефа тог штаба, важио као најбољи војни стручњак. Он је био
најгласнији у жељи за ратом са Србијом и један од стубова ратне странке,
Србе је мрзео из дна душе и стално је говорио да Аустоугарска неће имати
мира све док Србију не баци на колена. Аустрија је кренула на Србију са три
армије, са неких 220.000 војника,свежих, добро опремљених и са великом
техничком надмоћношћу. Српска војска је била уморна и још се није ни
одморила од прошла два рата. Материјал и артиљеријска опрема јој је био
истрошен, и добрим делом једва употребљив. Није чак било ни довољно
униформи за војску,а нарочито су се осећали недостаци у артиљериској
муницији и опрем. Једино у чему су Срби имали несумњиву предност пред
аустријском војском је био дух свесности чему служе и за шта се боре и
њихово драгоцено ратно искуство. Српска Врховна команда, коју је
предводио даровити и одлучни војвода Радомир Путник, имала је бољу
маневарску тактику,план и смишљену иницијативу коју су начинили 1908.
Већ након прве велике борбе у рату, показала је српску јуначку и духовну
надмоћ. Мимо сваког очекивања,и велике надмоћи противника,Аустријанци
нису упутили свој напад преко Београда и долином реке Мораве, већ су
кренули у углу који чине Сава и Дрина, имајуци као главне базе Тузлу и
Митровицу. Рачунали су да ће тај пут офанзиве изавати изненађење и брзо
решити ствар,али су се преварили. У крвавој Церској бици,једној од највећих
у српској војној исторји, која је трајала од 2. До 6. августа и којој је српске
дивизије водио генерал Сепа Степановић,Срби су не само сломили аустриску
офанзиву, него су целу њихову војску натерали на повлачење. Војна тактика
са Церске битке се и данас проучава на водећим војним школама света.
Губици на обе стране су били веома велики и тешки. Српска комбинована
дивизија, на коју је пао највећи терет борбе, имала је 22% губитака; избачено
је из строја 66 официра и 4.084 војника. Аустријанци су оставили око 5.000
