1
Факултет за пословне студије и правo
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Историја права и државе
Тема: Српска Војводина (1848-1860)
Професор:
Студент:
Смер, број индекса:
Датум израде семинарског рада: мај, 2021.год. Лесковац
школска 2020/2021. година
2
УВОД
Српска Војводина је настала 1848/9. године, у јеку револуције, као израз националне
свести и жеље Срба за политичком аутономијом. Циљ сваке револуције је нагла и насилна
промена политичког система. Овакве тежње, подстакнуте су незадовољством према
окошталим друштвеним и привредно-економским односима који представљају кочницу
развоја. Тако су и револуционари из 1848. године захтевали државно преуређење у правцу
грађанских слобода, нових аграрних односа, који би подразумевали укидање феудализма
и кметства и сразмерно плаћање пореза, затим развој демо- кратске државе, поделе власти
на законодавну, извршну и судску, увођење општег права гласа итд.
Оно што је посебно одликовало Револуцију 1848/49. године, у односу на све претходне, је
снажно изражено национално питање засновано на принципу народности. „Што значи
народност поједином народу, поједином племену, што значи национална племенска идеја,
то није поникло у Угарској, него много даље, у далеком изображеном делу Европе.”
Понесени општим европским духом, Срби су „искорачивши из тесних привилегијал- них
оквира свог правног положаја у Монархији и заснивајући своје одлуке на принципима
грађанских и политичких слобода”.9 Колико се српски народ позивао на стечена
историјска права, толико је истицао и природно право народа на самоопредељење.
Духовна клима Европе је довела до тога да су се и други народи позивали на ово право
негујући при томе супротстављене националне идеологије. На реалном повесном плану,
то је значило крваве сукобе.
Рат између Срба и Мађара, који је започео у јуну 1848. године, био је неминован.
Мађарима је сметало то што Срби желе да се остваре као нација, док је Србима сметала
идеја да у Угарској може да постоји само мађарска нација. У том смислу, Срби нису могли
да прихвате ни Кошутово решење аграрног питања и пореза. Иако је мађарски вођа
омогућио сељацима да постану слободни поседници земље, нека питања земљишних
односа су ипак остала нерешена. На тај начин је и даље давана превласт племству и
жупанијском систему. Слободарски српски народ и контрареволуционари бечки двор су
сада имали заједничког непријатеља. Желећи да заувек поко- пају идеју мађарске
хегемоније Срби су стали на страну аустријског цара, надајући се да ће тако лакше
остварити своје националне интересе.
