1
Српски грађански законик
САДРЖАЈ:
•
Увод.....................................................................................................................................2
•
Настанак законика.............................................................................................................2
•
Структура законика...........................................................................................................5
•
Рецепција Српског грађанског законика.........................................................................7
•
Закључак.............................................................................................................................9
•
Литература........................................................................................................................10
2
Српски грађански законик
УВОД
Почетак 19. века јесте време осамостаљивања Србије, буђења националне свести и
тежње за дефинитивним раскидом са остацима феудалног уређења. Србија је због
вишевековне турске окупације каскала за европским тенденцијама на готово свим
пољима, а највише у производној сфери. Начин организовања управе Срби су преузели од
Турака, чији је модел пак био назадан, базиран на квази-феудалним односима. Почетком
19. века народ је био неписмен, а некакав владајући слој још увек није био сасвим јасно
формиран, мада се таква тенденција временом све више осећала. Како се грађански
законици јављају пошто су се економско-друштвени односи капиталистичког друштва већ
развили и постали доминирајући, тако се и први напори за доношење грађанске
кодификације јављају 1829. године, за време владавине Милоша Обреновића, вође Другог
српског устанка, владара који се мало по мало, дипломатским напорима изборио за
Српску независност.
НАСТАНАК ЗАКОНИКА
Доношење Српског грађанског законика иницирао је кнез Милош Обреновић. Иако
су закони, после читања на скупштини крајем 1830. године, били припремљени за штампу,
са штампањем се чекало.
1
Разлози за доношења законика су двојаке природе: економски, али и политички.
Развој трговине у Србији је тридесетих година 19. века искристалисао слој богатих
трговаца , којима је недовољна правна сигурност, услед одсуства грађанске кодификације,
угрожавала даљу трговину и богаћење. Самим тим је ова категорија грађана константно
вршила притисак да до такве кодификације и дође. Са друге стране, време рада на
грађанском законику јесте време владе Милоша Обреновића, чијим се апсолутистичким
1
Др Марко Павловић,
Српска правна историја
