Univerzitet „UNION-Nikola Tesla“ Beograd
Fakulte za pravne studije i pravo
SEMINARSKI RAD
Predmet:Menadzment
Mentor:prof. Dr Milan Radosavljevic Student:Tatjana Pejin
Beograd, oktobar, 2016.
1
|
P a g e
Sadrzaj:
Uvod.................................................................................................................3
Menadzment je zivot ........................................................................................4
Nove paradigme menadzmenta.........................................................................7
Funkcija menadzmenta......................................................................................9
Zakljucak...........................................................................................................13
Literatura...........................................................................................................14
UVOD
Promene su jedina stalna kategorija u prirodi i u zajednici ljudi. Od atmosferskih do
političkih, od malih do upečatljivih i suštinskih, sastavni su deo svake organizacije i
zahtevaju stalno prilagođavanje zaposlenih i resursa poslovanja. Prilagođavanje samo po
sebi nije dovoljno da bi organizacija išla u željenom pravcu razvoja i uspeha, zato što
svaka promena ne mora biti, i obično nije sama po sebi promena na bolje.
Potrebno je inicirati konstruktivne promene i znati upravljati njima, ovo zahteva
proaktivan pristup rada i razmišljanja koji podrazumeva predviđanje budućih događaja,
stvaranja potrebne klime za promene, i odgovarajuće okruženje koje može da omogući da
2
|
P a g e
zadovoljstvom na poslu, stavovima ili emocionalnim problemima zaposlenih čisto
“gubljenje vremena” ili pomodna “ludorija”. Oni su ignorisali ili potcenjivali značaj
ljudskih resursa i važnost psiholoških faktora – čovekovih očekivanja, mentalnih navika,
sposobnosti, ciljeva i motiva – za uspeh u poslovanju preduzeća. Ali, bez obzira šta neko
mislio o tome, ljudi su nezaobilazan činilac u svakom poslu, u delatnosti bilo kog
poslovnog sistema, a sasvim je nebitno da li se on bavi proizvodnjom spajalica,
automobila, izradom kompjuterskih softvera ili unapređenjem obrazovanja.
Abraham Maslov, istaknuti američki psiholog, mislilac i glavni zastupnik humanističke
pshologije, je tvorac hijerarhijskog modela razumevanja ljudske motivacije, po kojem se
na dnu lestvice nalaze bazični, biološki, a zatim, iznad njih različiti viši psihološki motivi
koji, međutim, takođe spadaju u motive nedostatka. Po ovoj teoriji, prvu grupu motiva
čine osnovne potrebe ili motivi nedostatka, koji se ovladaju po principu homeostaze, a
drugu motivi obilja (nehomeostatske potrebe itd.).
Svi motivi nedostatka uređeni su po redu važnosti, odnosno snazi (na dnu se nalaze za
opstanak najvažniji, naosnovniji motivi, pa su zatim iznad biloški manje važni itd.), a na
vrhu su metamotivi, koji nisu hijerarhijski uređeni. U osnovi piramide stoje fiziološke
potrebe (žeđ, glad, seks), zatim, iznad potreba za sigurnošću, pa potreba za ljubavlju i
pripadanjem, zatim još više na lestvici je potreba za poštovanjem i ugledom. Kada se
osnovne potrebe zadovolje, po principu homeostaze, one se privremeno “gase”.
Nezadovoljenje osnovnih potreba može vitalno ugroziti pojedinca, njegov život i
zdravlje, fizičko i psihičko. Postoji određena zakonitost u redosledu javljanja ljudskih
potreba, prema kojoj tek onda kada je zadovoljena niža potreba, ona prestaje da bude
važna i tada se može javiti viša potreba (to znači da kada se istovremeno jave dve
različite potrebe, prioritet ima ona na lestvici niža ili osnovnija).
Temeljni pojam Maslovljeve teorije ličnosti je potreba za samoaktualizacijom, a to je
univerzalna, urođena i spontana ljudska težnja za ispoljavanjem i razvojem sopstvenih
suštinskih mogućnosti. Po Maslovu, brojni empirijski podaci “ukazuju da je opravdano
pretpostaviti da kod svakog ljudskog bića i kod skoro svakog novorođenčeta postoji
aktivna volja za zdravljem, impuls usmeren ka rašćenju, odnosno ka ostvarivanju ljudskih
potencijala. U svakom čoveku postoji manje ili više skrivena, prigušena unutrašnja
potreba da realizuje svoje ljudske mogućnosti i osobene talente. Kao što tigar teži da
bude “tigrastiji”, tako i čovek prirodno teži da bude čovečniji, kaže Maslov.
Samoaktualizacija je, s jedne strane, metamotiv, koji se javlja kada su zadovoljene niže
potrebe, a s druge strane, istovremeno i sam cilj kojem se teži, idealno stanje ličnosti (bez
agresivnosti, sebičnosti ili neurotičnosti). To je stanje koje, pozitivno određeno,
podrazumeva “prihvatanje i ispoljavanje unutrašnje srži ili suštinskog ja, odnosno
aktualizaciju ovih latentnih kapaciteta i potencijala, puno funkcionisanje, korišćenje
ljudske i personalne suštine”, piše Maslov u jednom od svojih programskih članaka. On
ukazuje i na osam različitih puteva kojima se može dospeti do ovog idealnog stanja (to su
npr. pravi izbori koji vode rastu ličnosti, nesebično pedavanje zadatku, spontano i
odgovorno poonašanje, iskrenost, osluškivanje autentičnih unutrašnjih glasova, itd.).
Zrela ličnost je, po Maslovu, osoba koja je u punoj meri ostvarila svoje inherentne
potencijale i sposobnosti. Maslovljevo empirijsko istraživanje zrele ličnosti zasnovano na
uzorku sačinjenom od “najboljih primeraka ljudske vrste”, otkrilo je da ona ima sledeće
karakteristike: Realističko opažanje stvarnosti (adekvatna percepcija realnosti, bez
iskrivljavanja usled afekata); prihvatanje sebe, drugih i prirode onakvih kakvi jesu
4
|
P a g e
