Univerzitet u Nišu
Filozofski fakultet – Psihologija
SEMINARSKI RAD
ŠTA JE POTREBNO ZA LJUBAV?
Predmet: Psihologija partnerskih veza
Profesor: Student:
Tatjana Stefanović Stanojević
Niš, 2014. godina.
2
UVOD
,,Osećanja se imaju, ljubav se zbiva'', ,,ljubav je samo lepša reč za nagon'', ,,ljubav je
doživljaj'', ,, ljubav je odnos prema životu''... Postoje različite definicije ljubavi, od kojih nijedna
ne zadovoljava u potpunosti kriterijume da bi mogla biti prihvaćena. U prošlosti, ljubav je
različito bila prihvatana i definisana. Nekada se pod ljubavlju podrazumevala vanbračna veza,
nekada je ljubav smatrana za greh, a nekada kao čin herojstva. Različita vremena su donela i
različite poglede na ljubav pa je tako i naše moderno doba donelo neke novine. Naime, ljubav se
tek u 19. i 20. veku određuje kao jedan od glavnih i osnovnih razloga za stupanje brak.
Stvaranjem te veze, došlo je do otvaranja novih područja interesovanja. Naime, u današnje vreme
se jasno ističe ugroženost braka kao institucije i pretpostavlja se da je povezivanje ljubavi i braka
doprinelo tome. Takođe, danas se dosta pažnje posvećuje odnosima u braku, raspodeli kućnih
poslova, seksualnosti, intimnosti u braku i ostalim apsektima bračnog života. Hans Jeloušek,
instruktor terapeuta za transkacionu analizu i jedan od najpoznatijih terapeuta za parove, objavio
je knjigu, ,,Šta je potrebno za ljubav'', u kojoj pokušava da odgovori na 20 najbitnijih pitanja o
ljubavi. On pokušava da razradi ideje koje su ključ uspešnih ljubavnih odnosa i otkriva nam
najvažnije principe koje ljubav mora da sledi kako bi mogla da opstane. Ta pitanja su:
Pitanje 1: Volimo se. Na osnovu čega možemo da zaključimo da li možemo da živimo zajedno?
Pitanje 2: Zbog čega stupati u brak? Ne uništava li obaveza živost ljubavne veze?
Pitanje 3: Treba li ostati svoj ili se prilagoditi partneru? Šta je u vezi važnije?
Pitanje 4: Imati ili nemati decu?
Pitanje 5: Koliku raličitost ljubav može da podnese? U kojoj meri je potrebno da partneri budu
međusobno slični?
Pitanje 6: Mora li u dugotrajnoj vezi seks postati dosadan?
Pitanje 7: Šta da se preduzme kako ljubav ne bi ubrzo nestala i kako ne bi došlo do ogorčenog
razlaza, što se danas tako često dešava?
Pitanje 8: Uzajamne svađe: da li oživljavaju ili uništavaju ljubav?
Pitanje 9: Može li preljuba oživeti vezu koja je postala dosadna?
Pitanje 10: Nije li zahtevanje vernosti odavno prevaziđeno?
Pitanje 11: Razići se ili ostati zajedno? Na osnovu čega mogu da zaključim šta je od toga pravi
izbor?
Pitanje 12: Da li su razlike između muškaraca i žena suviše velike da bi mogli da se zaista
međusobno razumeju?
Pitanje 13: Sme li u vezi da bude tajni?
Pitanje 14: Koliko uzajamne zavisnosti ljubav podnosi, a koliko joj je autonomije potrebno?
4
se i sa napomenama autora da je nekada intuicija mnogo značajnija i da nekada ne ispadne uvek
sve onako kako smo očekivali. Smatram da je dobra strana autora što nije sklon apsolutizmima i
isključivanju mogućnosti. S jedne strane, ističe racionalnost i praktičnost, dok sa druge strane,
pridaje značaj emocionalnosti.
Pitanje 2: Zbog čega stupati u brak? Ne uništava li obaveza živost ljubavne
veze?
Hansovo mišljenje:
Autor smatra venčanje događajem presudnim za održanje veze. On taj čin
vidi kao ritual obavezivanja koji će osobama omogućiti da ostanu na okupu. Ako se ne venčaju,
iz bilo kojih razloga, vremenom dolazi do nezadovoljstva. Ako ne žele da se obavežu, trebalo bi
da odu kod terapeuta.
Analiza:
Uviđamo da autor ima izrazito pozitivan stav prema venčanju. Slažem se da venčanje
može da učvrsti vezu između dvoje ljudi, ali samo ako je ona i pre toga bila jaka. S druge strane,
ako je veza nestabilna, venčanje će samo odložiti neminovan raskid, što se vidi u sve većem
broju razvoda u današnje vreme. Mnogi mladi ljudi se nepromišljeno upustaju u bračne odnose,
iako nisu izgradili dovoljno čvrstu vezu sa partnerom i nisu spremni na dugoročno obavezivanje.
U takvim slučajevima, venčanje donosi određeni period euforije (the honeymoon effect
1
), posle
kojeg dolazi do pada zadovoljstva u braku, i do raskida. Prihvatam venčanje kao društvenu
normu, i kao događaj koji se danas smatra normativnim događajem, i zalažem se da se taj ritual
nastavi i održi, ali, smatram da će se veza, ako je dovoljno jaka i stabilna, održati i bez
potpisanog parčeta papira. Zato odluku o venčanju treba doneti nakon dugog i temeljnog
razmišljanja, i ne slažem se sa stavom autora da treba ići terapeutu u slučaju da jedan od partnera
ne želi da se venča. To jednostavno može da bude deo njegove ideologije i životne filozofije
koju ne treba ,,lečiti'' odlaskom kod lekara.
Pitanje 3: Treba li ostati svoj ili se prilagoditi partneru? Šta je u vezi važnije?
Hansovo mišljenje:
Autor je naveo primer potpunog prilagođavanja i potpunog
samopotvrđivanja. U oba slučaja je dolazilo do destruktivnih odnosa među partnerima i zato
autor ističe da je najbolja kombinacija ta dva modela, tj. da partneri u vezi trebaju da zadovolje
svoje potrebe ali i da se brinu o potrebama svog partnera.
Analiza:
Erikson vezu definiše kao zajedništvo dva identiteta u kojoj se svaki identitet dalje
razvija i ističe. Hansov stav je sličan ovom i ja se slažem sa njegovim mišljenjem da je
neophodno da se svaki partner dalje razvija i unapređuje svoj identitet. Takođe se slažem sa time
da svaki partner treba da izađe u susret svom partneru i njegovim potrebama. Za svaku vezu i
odnos su veoma bitni kompromisi i međusobno uvažavanje. Autor je primerima pokazao
nedostatke modela potpunog prilagođavanja i potpunog samopotvrđivanja, kao i prednosti
modela kompromisa.
1
Efekat medenog meseca
