INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
VISOKOŠKOLSKA JEDINICA U PANČEVU
IME
(br. indexa)
ŠTA JE RELIGIJA
(Seminarski rad iz predmeta Sociologije)
Mentor: prof. dr. Nebojša Teofilović
Pančevo. 2012/13
Sadržaj
Uvod………………………………………………………………………………..2.
Pojam religije……………………………………………………………………...3.
Nastana religije……………………………………………………………………3.
Razvoj religije……………………………………………………………………...3.
Razvoj i podela religije…………………………………………………………….4.
Animizam………………………………………………………………………5.
Tolemizam……………………………………………………………………...6.
Kult prirode…………………………………………………………………….6.
Teizam………………………………………………………………………….7.
Politeizam………………………………………………………………………7.
Monoteizam…………………………………………………………………….7.
Velike svetske religije……………………………………………………………...8.
Budizam………………………………………………………………………...8.
Hrišćanstvo…………………………………………………………………….8.
Islam……………………………………………………………………………9.
Savremeno društvo i religija………………………………………………………9.
Perspektivna religija……………………………………………………………..10.
Verske sekte………………………………………………………………………11.
Zaključak…………………………………………………………………………13.
Literatura………………………………………………………………………...14.
Pojam religije
Religija je jedan od najstarijih oblika društvene svesti, koji na mističan način održava
objektivni svet. Ona život ljudi održava iskrivljeno i lažno. Religiju možemo definisati i kao
duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim biđem, odnosno Bogom . Bog (na
sanskritskom „gospodar hleba“) je ljudska zamisao o nakoj ndprirodnoj, onostranoj sili. Zato se
religija shvata kao organizovani skup ili stuktura zamisli (učenja, verovanj), osećanja simbola i
kultnih radnji vezanih za „onostrano“ ili „natprirodno biće“.
Iz ovoga se vidi da religija ima svoje sastavne elemente. Prvo, to su religiozna verovanja (o
svemoćnom, sveznajućem, nadprirodnom biću). Drugo, to su religiozna osećanja (čitav
kompleks različitih osećanja zavisnosti, odanosti, poslušnosti, strahopoštovanja). Treći element
čine religiozne ritualne radnje (obredi, ceremonije, vračenja, molitve, žrtve I sl.)
Dok prva dva elementa čine pasivnu stranu religije, ovaj treći je njen aktivni element.
Četvrti element religije čine religiozni simboli preko kojih religiozni čovek prikazuje nevidljiva
“nadprirodna bića” i uspostavlja vezu sa njima. Peti element je persofinikacija i
institucionalizacija predhodno navedenih elemenata religije. To su religiozni funkcioneri (najpre
vrači, a kasnije sveštenici) I religioyna organizacije (crkva). Preko tih elemenata čovek
komunicira sa “nadprirodnim bićem”.
Ovi elementi religije nisu odvojeni i međusobno nezavisni. Naprotiv, oni čine određeno
jedinstvo. Jedan drugog pedpostavlja i omogućava. Religija nije samo verovanje u natprirodne
sile, već i pokušaj religioznog čoveka d aim se približi, da ih odobrovolji, da zadobije njihovu
naklonost.
Nastanak religije
Prvi oblici religije javljaju se još u prvobitnoj ljudskoj zajednici kao posledica čovekocog
uviđenja da se mnoge stvari u prirodi dešavaju i bez njegove volje i da on n ate pojave ne može
da utiče niti da ih kontroliše ma koliko se trudio. Takve pojave su na primer suše, poplave,
munje, gromovi i slično. Tako da je čovek došao na ideju o postojanju viših sila. Tako su u
čovekovom umu nastali prvi oblici “bogova” koji su simbolizovali jedinstvene moći koje
suvereno vladaju čovekovim postojanjem. Čovek je nastajao da ove više sile umilostivi
molitvama i žrtvovanjem.
Pristalice teološkog tumačenja nastanka religije tvrde da je religija urođeno čoveku. Ona mu
je imanentna i apriori data. Ljidi se rađaju sa religijom. Dolazeći na svet oni sa sobom donose i
odrećena religiozna ubeđenja. Prema tome, religija nastaje sa nastankom čoveka i postojaće sve
dok postoji svet, ljudi.
Po psihološkom shvatanju religija je nastala kao rezultat čovekovog emocionalnog odnosa
prema prirodi, prema višim, natprirodnim silama. Ona je nastala kao rezultat određenih
čovekovih osobina – strah, bolest, smrt i sl. Kao i shvatanje da u prirodi postoje određene više
sile koje sum u nepoznate i nedostižne, ali koje određuju njegovu sudbinu. Među tim
shvatanjima najpoznatije je ona koje ističe da je strah od smrti prvi i najvažniji factor nastanka
bilo koje religije.
U periodu dok se još nije izvukao iz životinjskog sveta čovek nije bio religiozan. Trebalo je
da prođe hiljade godina dok su iskustva i nervni sistem omoguđili čoveku da vrši prave
apstrakcije i generalizacije, da pojmovno rasuđuje.
Religija ima i društveni karakter. Nastala je kao proizvod društva, kao rezultat zajedničkog
života ljudi, kao rezultat predhodno nastale svesti i govora. Ona nije mogla da nastane kao
rezultat individualnog rada ili svesti bilo kog pojedinca, već kao nužno društveni proizvod u
procesu društvenog života.
Religija nastaje, pre svega iz neznanja. Njei koreni se nalaze u velikom siromaštvu
proizvodnih snaga u niskom materijalnom i duhovnom stepenu ljudskog razvoja. Poznato je da
najstarije iskopine ljudskih ostataka ukazuju na religioznost ljudi u to doba. To se naročito vidi
po njihovim sahranjivanju mrtvih ili odnosu prema smrti. Tako da bi s pravom mogli raći da je
raligioznost ili verovanje ljudi u duhovnu ili nefizičku dimenziju postojanja ljudi u to doba
objašnjava se gotovo nepostojećim poznavanjem fizičkih zakonitosti gde su opažajući promene
prihvatali natprirodnim silama. Drugim rečima nastanakreligije se objašnjava primitizovanim ili
njihovim ograničenim znanjem.
Međutim, kasnije, sa razvojem društva i pojavom klasa, javlja se i razvoj i drugi koren religije
– klasni interesi. Zato Lenjin piše da nemoć eksplatisanih u borbi sa eksplatatorima isto tako
neizbežno rađa veru veću u bolji zagrobni zivot.
U klasnom društvu, u uslovima postojanja privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju,
klasa i eksplatacije dolazi do otuđenja čoveka gotovo u svim sferama života i rada.
Religija je izraz čovekove težnje da savlada svet, da traži izlaz iz bezizlaznog stanja. Drugim
rečima, religija nije samo rezultat verovanja u nadprirodne sile, već i pokušaj čoveka da savlada
otuđenje prirodne i društvene sile.
Religiju bismo mogli okarakterisali kao jedan od naj kontraverznijih aspekata ljudske svesti.
Kontradiktornost religije, pored ostalog, ogleda se i u njenom značaju u ulozi na prosperitet ili
dobrobit ljudi. U pojedinim epahama i situacijama religija je imala pozitivan i kreativan efekat,
ali je isto tako u pojedinim slučajevima njen efekat bio izrazito negativan i destruktivan. U
slučajevima kada su ljudi bili vođeni suštinskim idejama religije uvek se postizao njihov
prograsivan razvoj i obrnuto .
Razvoj i podela religije
Od nastanka pa do danas religija je prošla kroz monogobrojne faze i oblike.
Karakteristično za sve religije je shvatenje da postoje određene sile koje upravljaju svetom i
pojavama u njemu, kao i varovanje da uporedo sa objektivno postojećim svetom, postoje i s
