Sta je zapravo MLM

Šta je zapravo MLM?

“Budu

nost pripada onima koji su u vreme velikih promena spremni u

iti, a oni koji

misle da više nemaju šta da nau

e, osta

e zate

eni u svetu koji više ne postoji!”

Erik Hofer, ameri

ki filozof i sociolog (1902- 1938)

ko razložimo pojam MLM ili multi – level marketing na sastavne delove, vide

emo šta to

zapravo zna

i. Marketing je put proizvoda ili usluge od proizvo

a do potroša

a. Multi – level

zna

i da se odvija u više nivoa, što je prisutno i kod tradicionalnih puteva dopreme robe koju

koristimo (i niko se ne buni, mada na te na

ine vrlo

esto dobijamo prose

ne ili ispod

prose

ne proizvode). Naravno, da biste makar zagrebali površinu ove fantasti

ne pojave zvane

network marketing, treba da pro

itate barem ovu knjigu do kraja.

Network marketing, što je sinonim za MLM, je zapravo nov pristup zakonima slobodnog tržišta kroz
marketing u više nivoa, gde se proizvo

približava potroša

u, što zna

i da cena proizvoda postaje

povoljnija za potroša

a (veleprodajna, saradni

ka cena proizvoda za one koji su

lanovi mreže). Realna

potreba za ovakvim marketingom, zasnovanom na preporuci proizvoda od strane ljudi koji ih ve

koriste,

je ujedno i razlog što

esto kažu da se kroz MLM distribuiraju ”skupi” proizvodi. Na veb sajtu

www.supplementwatch.com

sam pronašao jezgrovito objašnjenje za slu

aj dodataka ishrani, koji se

odnosi i na sve proizvode koji se ne mogu efikasno distribuirati klasi

nim putem, nego jedino preko

MLM distribucije. Naime,

im imate proizvod složene strukture, vrhunskog kvaliteta i/ili revolucionarno

razli

it od onog na šta smo se ve

navikli, ne možete ga efikasno izreklamirati i distribuirati na klasi

in! Preskupo je! U tim slu

ajevima, najefikasniji na

in distribucije je da objasnite jedinstvenost i

vrednost proizvoda ljudima u mrežema, kojima je posao da ga probaju i dalje preporu

e ostalim

lanovima mreže, koji veruju u njihov sud. U network marketingu slabo uspevaju prose

ni proizvodi.

Loša reklama se širi brže nego dobra. Pošto je MLM otvoren za širok krug ljudi iz raznih društvenih
slojeva, naravno da ima i zloupotreba i koristoljublja, ali takvi poslovi su po pravilu ”kratkog daha”, a
ljudi koji ga na loš na

in rade ne postižu velike rezultate.

injenica je da su se tokom vremena pojavljivali pod velom MLM-a i

razne igre na sre

u i piramidalni sistemi, koji su po mom mišljenju više

kompromitovali MLM od bilo kog drugog pojedina

nog faktora.

utim, postoji i Svetska asocijacija za direktnu prodaju (DSA –

Direct Sales Association) kao i MLMIA (MLM International
Assiciation) koje jasno definišu šta je šta. U legalnim MLM sistemima

lanovi mreže ne mogu zara

ivati od ”

lanarine”, ako postoji, ve

samo

od prometa robe i usluga. Kada se sa proizvodima ”kamufliraju” lanci
sre

e, onda ih možete prepoznati po tome što ”usluge” ili ”robe” kojima

ih kamufliraju nemaju korektnu (konkurentnu) ekonomsku cenu!

Kratka istorija MLM-a bi bila slede

a: MLM je nastao kao prirodni

evolutivni sled direktne prodaje sa ciljem smanjenja troškova i
pravilnije raspodele dobiti u

esnicima u distribuciji. Prapo

eci MLM

sistema sežu u 1934. godinu, do kompanije "California Vitamin
Company". MLM koji više li

i na današnje se pojavio krajem pedesetih

godina, jer je preduslov za efikasan obra

un u

inka velikog broja

distributera/potroša

a bio i razvoj ra

unarske tehnike. U Velikoj Britaniji se MLM pojavljuje 1969

godine, u Nema

koj 1973., a na Balkan i bivši Sovjetski Savez dolazi 1987 godine.

”prodaja” izaziva negativne misli kod ve

ine ljudi. A mnogi ljudi poistove

uju MLM sa prodajom od

vrata do vrata, što ne bi trebalo da rade. Jeste da niko ne zara

uje ništa u MLM poslovima dok se ne obavi

promet robe, ali to nije suština MLM-a. U osnovi ove poslovne mogu

nosti je misao jednog od

najbogatijih ljudi u istoriji, Džona Pola Getija koji kaže: “Radije

u zaraditi jedan procenat od rada sto

ljudi nego sto procenata od svog li

nog rada”. MLM distributeri mogu da prodaju proizvode, što oni i

ine kao nusproizvod sponzorisanja ljudi (kasnije

u objasniti šta je sponzorisanje). Ali li

na prodaja je

ni rad. Suština je u uzimanju malog procenta od rada velikog broja ljudi. I tu dolazimo do pore

enja

bitnog za shvatanje network marketing-a sa principom poluge! Se

ate li se iz fizike principa poluge?

Imate oslonac, na njega oslonite polugu tako da kra

i kraj bude do tega kojeg želite da podignete, a na

duži kraj primenite silu. Na taj na

in možete podi

i mnogo ve

u težinu nego što biste mogli bez poluge.

Arhimed je davno rekao: ”Dajte mi odgovaraju

i oslonac i podi

u planetu Zemlju!”

Ako imate u vidu koriš

enje principa poluge, ne

e Vam izgledati

nemogu

e da možete zaraditi znatno više novca nego što biste mogli zaraditi radom onako kako ste do

sada navikli, onako kako ve

ina radi. Na kraju krajeva, taj otpor prihvatanju je razumljiv, ako se pogleda

unazad kroz istoriju. Nekada smo mislili da je Zemlja ravna. Ko se tome usprotivio, mogao je biti spaljen
i na loma

i. Galileju profesor nije odobrio teoriju ni kada mu ju je dokazao bacivši dva tega razli

ite

težine sa krivog tornja u Pizi, jer je prethodnu teoriju postavio

uveni Aristotel. Teslu je profesor u Be

izložio podsmehu punog amfiteatra zbog njegovih ideja o naizmeni

noj struji. Edison mu nije odobrio

ideju ni posle o

iglednih dokaza da je naizmeni

na struja neuporedivo prakti

nija od jednosmerne... Zašto

onda zameriti ”obi

nim smrtnicima” na inerciji i otporu prema novinama?

Sponzorisanje, termin koji sam obe

ao da

u objasniti kasnije, je znatno razli

ito od uobi

ajenog

izjedna

avanja sa regrutovanjem ili upisivanjem u mrežu. Sponzorisati zna

i uklju

iti

oveka u mrežu i

na sebe preuzeti odgovornost da tom

oveku objasnite kako da izgradi svoj sopstveni biznis, na isti na

na koji ga i Vi gradite. Ako

ujete da je neko ”probao” da radi MLM i nije mu ”išlo”, najverovatnije ga

uopšte nije ni radio, ili ga nije radio kako treba. Naravno da to niko od njih ne

e priznati. Pro

itajte u

knjizi Dejla Karnegija, ”Kako ste

i prijatelje i uticati na ljude” o primerima koji pokazuju da ljudi nisu

spremni da prihvate odgovornost na sebe ni za o

igledne stvari.

Rezidualni prihodi su tako

est kamen spoticanja u razumevanju suštine MLM-a. Kada saradnici u

MLM-u dobiju prvu platu 10 evra, drugu 50 evra, tre

u 100 evra,

esto ne razmišljaju da ako distribuiraju

potrošne proizvode, na pravi na

in, onda od jednom ura

enog posla, duže vremena, iz meseca u mesec

dobijaju prihode. Ti ponovljeni prihodi se zovu rezidualni prihodi. To je kao da imate kapital u banci i

svakog meseca Vam na osnovu toga ispla

uju kamate. Za 100

evra rezidualnog prihoda, sa 6% godišnjom kamatom, u banci
treba da imate 20000 evra! Za 500 evra rezidualnog prihoda
mese

no, što zna

i prihoda koji Vam svakog meseca dolazi na

un na osnovu ne

ega što ste uradili ranije, nekog minulog

rada, trebalo bi da u banci imate 100 000 evra!

Pokretanje svog vlastitog biznisa na klasi

an na

in podrazumeva

da imate poslovni plan, po

etni kapital, da unajmite radnike,

opremite se svime što vam treba i bacite se u nemilosrdnu borbu
na tržištu. Šansa da

ete preživeti 5 godina poslovanja je svega

5%! U MLM-u, biznis plan ve

dobijete, po

etni kapital Vam ne

treba, fiksne troškove zakupa poslovnog prostora nemate, zalihe
Vam nisu potrebne, o konkurenciji misli kompanija koju
zastupate. Ako ona ne uradi to na pravi na

in, onda opet nemate