Семинарски рад: Стабилизациони циљеви и политика Међународног монетарног фонда
4
1. МЕЂУНАРОДНИ МОНЕТАРНИ ФОНД
ММФ је међународна кооперативна институција коју чине 182 земље,
добровољно учлањене, јер предност виде у заједничком договарању у оквиру ове
институције, а све у циљу постизања што стабилнијег међународног система
пословања.
Такође, ММФ је институција која позајмљује новац својим члановима који
имају проблеме са финансијским обавезама, али само под условом да предузму мјере
за елиминисање тих потешкоћа. ММФ нема никакав ауторитет над домаћом
економском политиком својих чланова.
До потребе за организацијом као што је ММФ дошло је послије велике
економске кризе 30-их година прошлог вијека. Велики број држава са Великом
Британијом на челу морало је да напушта златно правило. Тај систем је наилазио на
потешкоће у време настајања монопола и концентрације капитала. Дошло је до
опадања животног стандарда. Неке државе су тежиле скоро потпуном елиминисању
употребе новца, а друге су продавале своју валуту испод реалне цијене да би смањиле
пословање других земаља. Однос између новца и вредности роба је постао нејасан.
Оваква пракса је позната под називом
компетитивна девалвација
.
Цијене добара на свјетском тржишту су пале за 48% , а вриједност
међународног пословања за 63%. Током 30-тих година долази до неколико
међународних конференција са циљем да се спријече монетарни проблеми. Требало је
створити систем који ће се бавити монетарним питањима и решавању монетарних
проблема. Захтјев за таквим системом су затражили Харрyери Декстер Вајт из САД-а и
Џон Маyнард Кејнс из Велике Британије. Међународна заједница је прихватила овај
систем, а договор о успостављању Међународног монетарног фонда се десио у граду
Бретон Вудс, Њу Хемпшир, САД, 22 – ог јула 1944. године. Договору су присуствовали
44 делегата разних земаља. ММФ је почео званично са радом у Вашингтону маја 1946.
године са 39 чланова.
