Променама   пореза   (повећање   или   смањење   пореза,   увођење   нових,
ослобађања   пореза)   значајно   се   дјелује   на   формирање   и   понашање
новчане   куповне   снаге   или   расположивог   новчаног   дохотка.   Под
претпоставком   да   постоји   финансијска   неравнотежа   у   привреди,
порезима се може дјеловати, на различите начине, на њено отклањање.

У условима високе стабилизационе и сталне инфлаторне напетости свих
облика потрошње поставља се сложен стратегијски задатак да апсорбује
вишкове тако формиране новчане тражње и да успоставе односе
дохотка и потрошње, а тиме и економску и финансијску стабилност
привреде. Такву политику пореза назвамо рестриктивна. Таква политика
се спроводи у фази инфлације, због чега се зове и антиинфлациона
пореска политика.

Порезима се на тај начин може дјеловати:

1) У правцу регулисања тражње, створене претјераном расподјелом

националног дохотка, и

2) У правцу регулисања тражње, створене претјераном емисијом

новца.

Према томе, порезима се могу значајно неутрализовати инфлациони
процеси, односно подржавати процес стабилизације. Данас се могу
срести доста упрошћена гледања на улогу и деловање пореза на овом
подручју, јер се заступа став да структура пореског система треба бити
постављена онако да осигурава:

-фискално дјеловање у правцу осигуравања довољних средстава за
покриће расхода и

-одговарајуће стабилизационе ефекте пореза.

Први циљ је, према досадашњим схватањима,

примаран

други је

секундаран

Промене пореза уводиле би се само у одређеној ситуацији, на пример,
када се у фази просперитета, треба додатним опорезивањем повући са
тржишта вишак новчане тражње. Тиме би се омогућило успостављање
економске равнотеже, додатним опорезивањем. Насупрот томе у фази
кризе или рецесије, кроз пореска

ослобађања и смањење пореза треба ослободити додатну куповну снагу
привредним и другим субјектима, што ће довести до пораста потрошње
и запослености. Овако вођена политика пореза назива се

експанзиона

а спроводи се, углавном, у фази рецесије и недовољне запослености
рада.

Полазећи од кензијанских позиција о редовно недовољној ефективној
тражњи у капитализму – порези се могу стварно ефикасно коритити у
политици   стварања   у   политици   стварања   потребних   услова   за
остварење пуне запослености, односно, у борби против незапослености.
Ако се пође од тога да бројне ниже групе стварно имају већу склоност
потрошњи,   прерасподјелом   дохотка   у   корист   ове   категорије   (кроз
ослобађање од пореза, смањење пореза и сл. ) мозе се повећати укупна
потражња   у   привреди.   Због   тога   се   обочно   у   оваквим   случајевима
повећавају порези на дохотке богатих слојева, а смањују индиректни
порези на битне производе личне потрошње.