Stabilni sistemi za gašenje požara

01 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler

Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler:

funkciona šema delovanja; opis

instalacije; sastavni delovi instalacije; vrste sprinkler instalacija: mokra, suva; vrste sprinkler
ventila; vrste sprinkler mlaznica; sprinkler instalacija visokog pritiska-vodena magla; projektovanje i
izvođenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u
požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu
zaštite od požara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabile instalacije; periodična ispitivanja
stabilne instalacije; pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije.

1. STABILNE INSTALACIJE ZA GAŠENJE POŽARA VODOM TIPA SPRINKLER

1. STABILNI SISTEMI ZA GASENJE VODOM

Stabilni protivpozarni sistemi za gasenje vodom mogu biti automatski ili poluautomatski.

Automatski sistemi dejstvuju bez ucesća coveka, potpuno nezavisno. Pod poluautomatskim
sistemima podrazumevamo aktiviranje uredaja koje vrši čovek sa daljine.
Stabilni protivpožarni sistemi za gašenje vodom, bilo automatski ili poluautomatski, montiraju se,
po sledecim zahtevima:

zbog velike brzine prostiranja pozara i moguce velike stete;

zbog odsustva vatrogasne jedinice ili njene velike udaljenosti;

zbog teških uslova gašenja mobilnom protivpozarnom opremom, i

zbog neophodne velike koliiine vode za gašenje, u prvim trenucima izbijanja pozara.

Pod stabilnim protivpozarnim sistemima za gašenje vodom podrazumevamo sprinkler uredaje,
zatim uredaje sa otvorenim i grupnim rasprskačima drendzer uređaji i vodene zavese.

1.1. Sprinkler uredaji -princip rada
Osnovni pojmovi i podela sprinkler uredaja

Sprinkler uredaji su stabilna protivpožarna postrojenja za gašenje rasprskavajucim mlazom
vode.

Voda se, preko čvrsto postavljenih cevovoda, dovodi neposredno do mesta pozara.

Rasprskivači-sprinkleri su zatvoreni i otvorice se pri odredenoj povišenoj temperaturi.

Na taj

nacin započinje automatsko aktiviranje postrojenja, a voda se dovodi na mesto samog izbijanja
pozara. Pri tom se dobija i pozarna signalizacija, pa postrojenje ima i funkciju

signalizacije pojave

pozara.

Cevovodi koji dovode vodu do sprinklera su pod stalnim pritiskom. Ako se cevovod, od njegove
ventilske stanice, nalazi pod vazdušnim pritiskom, onda imamo

suvi sprinkler sistem

, a ako su

cevovodi ispunjeni vodom, pod pritiskom, onda je to

mokri sprinkler sistem.

Kod jednog sprinkler

uredaja mogu pojedine prostorije ili grane da budu pod vazdušnim ili vodenim pritiskom.
Suvi sistem se postavlja u prostorijama gde moze doci do

smrzavanja,

ali postavljanjem vazdušno-

vodenog ventila cevovod ce se

zimi može nalaziti pod vazdušnim, a leti pod vodenim pritiskom.

U nacelu, mokri sistem je efikasniji, jer se za krace vreme dobija mlaz vode. Ovo nastaje zbog toga
što se voda nalazi pod pritiskom neposredno do sprinklera. Ovo narodito dolazi do izrazaja kod
duzih cevovoda, racunajuci od ventilske stanice do sprinklera.
Standard ovde daje vecu povrsinu koja treba da se štiti zbog brzine aktiviranja mokrog u odnosu na
suvi sistem.

Opšta šema i princip rada uredaja
Opsta šema sprinkler uredaja sa mokrim i suvim sistemom data je na sl. 42.
Sprinkler uredaj sacinjavaju ovi elementi:
1. rezervoar pod vazdušnim pritiskom koji sluzi za početno gašenje, obicno do 10 min;
2. snabdevanje vodom iz vodovodne mreze ili pomocne pumpe;
3. kompresor koji odrzava stalni vazdusni pritisak iznad vode;
4. sprinkler pumpa koja preuzima gašenje, posle praznjenja rezervoara, pod pritiskom u vremenu od
1 časa;
5. bazen sa vodom;

01 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler

6. suvi kontrolno-signalni ventil-ventilska stanica kod suvog sistema;
7. mokri kontrolno-signalni ventil-ventilska stanica kod mokrog sistema;
8. elektricni-signalni uredaj;
9. mehanicki signalni uredaj;
10. priključci za vatrogasna creva;
11. glavni cevovod za snabdevanje vodom suvog sistema;
12. glavni cevovod za snabdevanje vodom mokrog sistema;
13. grane sprinkler mreze i

14. rasprskaci-sprinkleri.

Sl. br. 42. Sema sprinkler uredaja

Osnovni princip rada sprinkler uredaja sa suvim sistemom je sledeci:
Pri povišenoj temperaturi, koja se javlja pri pozaru, ampula sprinklera prska ili se topi lem, i na taj
nacin se oslobada - otvara otvor sprinklera. U cevnoj mrezi dolazi do naglog pada pritiska, jer
kompresor, zbog prigušnice, ne moze brzo postici pritisak. Pad pritiska dovodi do otvaranja ventila i
voda, kroz sprinkler, izlazi u rasprskavajucem mlazu.
Pri svom kretanju posebnim manjim cevovodom voda prolazi kroz elektricni signalni uredaj (flow-
switch ili press-switch), koji se aktivira vodenim protokom ili pritiskom. Ovaj signal se najčeše
prosleđuje na centralu za dojavu požara ili se preko njega direktno uključuje električna sirena ili
zvono. Isto tako, proticanjem vode kroz mehanički signalni uredaj (zvono), dobija se mehanickim
putem sprinklera — alarm.
Kod mokrog sistema pad pritiska pri otvaranju dovodi do proticanja vode.

01 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler

Staklena ampula ispunjena je tečnošću sa visokim koeficijentom prostornog širenja.

Pri

povećanju temperature tečnost povećava svoju zapreminu i vrši pritisak na zidove staklene ampule,
tako da dolazi do prskanja ampule i otvaranja sprinklera.
Vreme otvaranja sprinklera od 72°C pri rastojanju od 1,5 m iznosilo je, prema opitu, 99 sec.
Uopsteno se moze uzeti da je srednje vreme otvaranja sprinklera 2—3 min.
Količina vode koja ističe iz sprinklera ima veliki znataj za efikasnost gašenja. Prosecna količina
vode po jednom sprinkleru je 1,1—l,21it/sek pri gašenju površine 9—12 m2, a to znači 0,1 lit/sec
po kvadratnom metru. Ova količina se smatra dovoljnom za gašenje pozara.

Sprinkleri se montiraju vertikalno, u stojecem ili visećem polozaju. Kod suvih sistema
najčešće stoje vertikalno okrenuti na gore, a kod mokrih na dole.

Ukoliko preti opasnost

oštecenja, sprinkleri se stavljaju u zastitne kape. Polozaj sprinklera treba da je takav da vrši efikasno
gašenje i da bude pristupačan.

Raspored mreze i polozaj sprinklera za prostorije sa ravnim plafonom najčešce je simetričan,
sa pravougaonim rasporedom ili rasporedom kao na šahovskoj tabli.

Primenjuje se, dakle,

običan geometrijski raspored, sa propisanim rastojanjem sprinklera od plafona.
Kod industrijskih objekata, skladišta i niza drugih objekata, gde treba montirati sprinklere, montazni
uslovi mogu biti veoma razliiiti.

Sprinkleri sa prikljudnom cevi se montiraju na T priključke. Viseći sprinkleri imaju obifino
pločice-tanjirice od plasticine mase ili hromiranog lima.

U unutrašnjosti šahtova za ventilaciju i svetlarnike, transporterska okna, liftove, šahtove za užad i
kaišnike, kanale za materijal i otpatke, u unutrasnjosti komora i okana svih vrsta, kao i u zatvorene
prostore za prenosnike treba ugraditi sprinklere. Kod višedelnih filtera za prašinu treba kvasiti svaki
odeljak.

Vertikalno odstojanje deflektora od plafona mora da iznosi 120—150 mm, i ne sme da bude manje
od 70 mm, ni više od 250 mm. Odstojanje sprinklera u bilo kom pravcu od naslagane robe ili od
radioničikih postrojenja treba da bude najmanje 500 mm.

Usisni i potisni vodovi od zapaljivih materijala za lako zapaljivu prašinu (na primer kod mašina za
ciscenje, filtera, aspiracionih kanala i puzeva) stite se sprinklerima koji se moraju montirati u
njihovoj unutrašnjosti, na rastojanju od 4 m. Osim toga, na svakom prevoju vodova, gde moze da
nastane zagrevanje, mora se postaviti po jedan sprinkler.

Cevovodi se pre montaze provere da li su cisti, a posle montaze se temeljno isperu vodom,
pritiskom od 15 at.
Cevovodi se medusobno spajaju uobičajenim prikljuccima za spajanje cevi, kao što su: niplovi,
teštici, kolena, prirubnice, itd. Pojedini elementi, kao što su kontrolni ventili, nepovratni ventili itd.
bice postavljeni na pristupacna mesta.
Cevovode i vezne elemente treba zastititi od korozije odgovarajucim zastitnim premazima.
Ako je cevovod izložen jakoj koroziji ili se postavlja u zemlju, biće zaštićen hidroizolacijom
(bitumenski premazi).

Svi cevovodi kod sprinkler sistema moraju imati pad, kako bi se mogli isprazniti.

Ako je

potrebno ispusne ventile postaviti i kod mrežnih grana, onda ih valja pogodno namestiti sa strane,
kako bi se mogao isprazniti cevovod. Svi ovi ventili su loptastog tipa. Ako se ispusni ventili
montiraju kod suvog sistema, onda treba da imaju čep, koji služi kao preventiva od neovlašćenog
rukovanja.

Kontrolni ventili za ispitivanje nisu manji od 1", a priključuju se na probnu cev na kraju
razvoda ili na kraju grane.

Nosači cevovoda mogu biti različiti, a njihova konstrukcija zavisi od vrste plafona, oblika greda,

01 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler

kao i od veličine cevovoda.

Kontrolno-signalni sprinkler ventili

— Kontrolno-signalni sistem kod sprinkler uređaja ima zadatak:
- da kontroliše pritisak u cevovodima i sprinklerskoj mreži, kao i u cevovodu
od izvora snabdevanja vodom;
- da kontroliše signalni sistem;
- da omogući aktiviranje uređaja, odnosno snabdevanje sprinklera vodom, i
- da omogući ponovno osposobljavanje sprinkler uredaja (pražnjenje i zamena sprinklera).

Prema tome da li je sistem „mokri" ili „suvi", imamo kontrolno-signalni ventil za mokri,
kontrolno-signalni ventil za suvi sprinkler sistem i kombinovani mokro-suvi ventil.

Kontrolno-signalni ventil za mokri sprinkler sistem dat je na sl. 47.
Sastoji se od:
1. zasun-šibera;
2. poklopca ventila;
3. odvod vode za rad signalnih urcdaja;
4. probnih ventila;
5. ispusnog ventila;
6. dovodne cevi od izvora vode;
7. glavnog cevovoda prema sprinklerima;
8. ispusne cevi;
9. krsta slavine;
10. odvovoda prema signalnim uređajima;
11. električnog signalnog uređaja;
12. turbine;
13. osovine turbine;
14. čekića zvona;
15. zvona;
16. odvoda vode iz turbine;
17. manometara za merenje pritiska ispred i iza poklopca ventila, i
18. slavine manomctra.

Rad kontrolno-signalnog ventila mokrog sprinkler sistema pri izbijanju požara
bi bio sledeći:
Pri otvaranju sprinklera u glavnom cevovodu 7, prema sprinklerima, dolazi do pada pritiska i
podizanja poklopca ventila 2, pri čemu voda, preko odvoda 3, struji prema signalnim uredajima,
kroz cevovod 10. Pritisak vode na membranu u električnom signalnom uređaju 11 stvara električni
kontakt, koji aktivira uređaj.
Struja vode u mehaničkom signalnom uređaju-zvonu pada na lopatice turbine 12 i okreće osovinu
13 na kojoj se nalazi čekić 14 koji udara u zvono 15.
Električni kontakt se prenosi do električnog zvona ili sirene i do signalne lampe, tako da se dobija
zvučni i svetlosni signal aktiviranja sprinkler uređaja.
Ako se ukaže potreba za isprobavanjem kontrolno-signalnog venttla otvara se ventil 4, a kada treba
zameniti sprinkler posle požara ili izvršiti pražnjenje mreže zatvara se zasun-šiber 1, otvara ventil 5
i za 90° zaokreće krst-slavina 9.

Kontrolno-signalni ventil za suvi sprinkler sistem dat je na sl. 48. Sastoji se od sledećih delova:
1. poklopca vodenog ventila;
2. poklopca vazdušnog ventila;
3. vazdušne komore ventila A;
4. dovodne cevi od izvora vode;