UNIVERZITET U PRIŠTINI
POLJOPRIVREDNI FAKULTET
SEMINARSKI RAD
TEMA: STABILNOST PRINOSA I KOMPONENTI RODNOSTI
INBRED LINIJA KUKURUZA
RAZLIČITOG TIPA CITOPLAZME
Profesor:
Student:
Prof. dr. Nebojša Deletić Miloš Virijević 23/16
Lešak 2018
SADRŽAJ
REZIME
1
UVOD 2
CILJ ISTRAŽIVANJA
3
RADNA HIPOTEZA
4
MATERIJAL I METODE
5
REZULTATI ISTRAŽIVANJA
6
VISINA BILJKE DO VRHA METLICE 6
PRINOS ZRNA
8
DUŽINA KLIPA
10
BROJ REDOVA ZRNA
12
MASA 1000 SEMENA
14
KORELACIONA ZAVISNOST ISPITIVANIH OSOBINA 16
DISKUSIJA
17
ZAKLJUČAK
19
LITERATURA 20
2
UVOD
Inbred linije nastaju u procesu selekcije, kontrolisanom samooplodnjom do postizanja
homozigotnosti. Ukrštanjem inbred linija se dobijaju hibridi kukuruza kod kojih se ispoljava
heterozis. U proizvodnji semena hibrida kukuruza potrebno je da se izbegne samooplodnja, tada
se ne bi dobio hibrid već klon roditelja kod kog je došlo do samooplodnje, sprečavanjem
samooplodnje osigurava se pojavu heterozisa kod hibrida F
1
generacije.
Kukuruz je veoma pogodna biljka za proizvodnju hibridnog semena u velikim količinama,
jer su muški i ženski reproduktivni organi odvojeni na biljci. Hibridizacija se lako može ostvariti
setvom roditeljskih komponenti u alternativne redove i zakidanjem muških cvasti (metlica) na
majčinksim biljkama, neposredno po njihovom izbijanju. Na ovaj način se postiže da u polju praši
samo polen očinske komponenete tako da je seme proizvedeno na majčinskoj komponenti
hibridno
(Jovanović, 2013)
.
Da bi se postigla potpuna hibridizacija i puno ispoljavanje heterozisa u F
1
generaciji hibrida
potrebno je sprečiti samooplodnju u zasadima koji se koriste za proizvodnju semena. Sprečavanje
samooplodnje uklanjanjem metlica po njihovom pojavljivanju je nepouzdan i skup proces.
Potrebno je angažovati ljudsku radnu snagu, mašinske kao i hemijske metode su se pokazale kao
neefikasne i nepouzdane, problemi sa angažovanjem ljudske radne snage su brojni: potrebno je
angažovati radnu snagu 10 do 30 dana, rad se obavlja u polju u najnepovoljnijim vremenskim
uslovima, radnici moraju svoj posao da izvedu precizno i pouzdano, potrebno je angažovati i
stručnu radnu snagu kao kontrolu rada, javljaju se i logistički problemi kao što je prevoz i smeštaj
radnika jer se polja često nalaze daleko od naselja.
Rešenje za ove probleme predstavlja primena citoplazmatske muške sterilnosti (cms).
Citoplazmatska muška sterilnost potiče od mutacije na mitohondrijalnoj DNK kod kukuruza. Pošto
je nosioc ekstranuklearne DNK uvek majčinska komponenta tako je moguće primeniti cms jedinke
kao majčinsku komponentu pri ukrštanju. Inbred linije koje se odlikuju cms-om, ukoliko se gaje
izolovano ne mogu da daju potomstvo, zbog toga se ovo svojstvo održava uz pomoć sestrinske
linije koja je genetički identična onoj koja poseduje cms, jedina razlika je u tome što sestrinska
inbred linija ima normalnu tj. nemutiranu citoplazmu i zbog toga je fertilna.
Postoji više tipova citoplazmatske muške sterilnosti. Prvi tip koji je bio primenjen u širokoj
upotrebi je cms-T tip, Teksaški tip citoplazmatske muške sterilnosti. Međutim proizvođači
semena su potcenili značaj i uticaj nasleđivanja citoplazme i zbog preterane upotrebe došlo je do
preterane uniformisanosti hibrida, ovaj nedostatak je otvorio vrata za pojavu specifičnih bolesti
kojima su hibridi sa ovim tipom citoplazme bili podložni. Zbog toga se danas cms-T tip ne koristi a
u praksi se uspešno koriste novi cms-S i cms-C tipovi citoplazme i kontinualno se radi na
formiranju novih i poboljšanih tipova cms-a.
3
CILJ ISTRAŽIVANJA
Cilj istraživanja je da se odredi stabilnost prinosa i komponenti rodnosti dvanaest inbred
linija kukuruza različitog tipa citoplazme (cms-C, cms-S i fertilna). Istraživanja bi trebalo da pokažu
da li postoji i kolika je korelaciona povezanost ispitavanih osobina kod linija različitog tipa
citoplazme u uslovima proizvodnje, kao i koja komponenta prinosa najjače utiče na prinos zrna
(Jovanović, 2013)
.
5
MATERIJAL I METODE
Ispitivano je 12 inbred linija kukuruza sa tri različita tipa citoplazme. U prvoj grupi bile su
inbred linije sa citoplazmatskom muškom sterilnošću C tipa, u drugoj inbred linije sa
citoplazmatskom muškom sterilnošću S tipa, a u trećoj gupi su bile inbred linije sa fertilnom
citoplazmom
(Jovanović, 2013)
.
Pregled koriščenih inbred linija je dat u tabeli 1.
Tabela 1.
Pregled korišćenih inbred linija
cms-C tip
cms-S tip
fertilne
L
1
C
L
1
S
L
1
F
L
2
C
L
2
S
L
2
F
L
3
C
L
3
S
L
3
F
L
4
C
L
4
S
L
4
F
L
5
C
L
5
S
L
5
F
L
6
C
L
6
S
L
6
F
L
7
C
L
7
S
L
7
F
L
8
C
L
8
S
L
8
F
L
9
C
L
9
S
L
9
F
L
10
C
L
10
S
L
10
F
L
11
C
L
11
S
L
11
F
L
12
C
L
12
S
L
12
F
Izvršena su dva ogleda u toku 2008. i 2009. godine na dve lokacije na teritoriji opštine
Zemun. Sve ogledne parcele su bile površine 5,6m
2
, posađeno je 4 reda ispitivane linije sa 2 reda
fertilnih analoga koji su vršili oprašivanje. Rastojanje između kućica u redu je bilo 40cm dok je
rastojanje između redova bilo 70cm. Primenjena je standardna agrotehnika za gajenje kukuruza a
gajenje se odvijalo pri prirodnom vodnom režimu.
U toku istraživanja pratila se i pojava probijanja sterilnosti (dešava se pri određenim
agroekološkim uslovima). Neposredno pred berbu izbrojane su polomljene i polegle biljke. Berba
je izvedena po postizanju pune zrelosti.
U laboratorijskim uslovima su izmereni sedeći parametri: visina biljke do vrha metlice,
prinos zrna, dužina klipa, broj redova zrna, masa 1000 semena
Podaci su obrađeni primenom statističko-biometrijskih metoda koje obuhvataju analizu
varijanse, korelaciju i regresiju, klaster analizu i analizu parametara stabilnosti.
