Predmet: Atletika
Seminarski rad:
ŠTAFETNA TRČANJA (4x400m)
Profesor:
Student:
Beograd, 2015.
Štafetno trčanje je atletska disciplina u kojoj obično četiri, a može i više, trkača iste ekipe
što brže trče svoj deo distance sa palicom u ruci, predajući je jedan drugom, pri čemu ni jedan od
trkača ne sme da trči više od jedne deonice.
ISTORIJA ŠTAFETNOG TRČANJA
Pre mnogo godina štafeta u obliku palica imala je drugačiju ulogu. U izvornom obliku bila
je sredstvo komunikacije. U staroj Grčkoj koristila se kao sreddtvo komunikacije između vojske i
gradova (polisa). Spartanci su za vreme rata upotrebljavali palicu za slanje šifrovanih poruka.
Poruka je bila napisana na traci koja je bila obmotana oko palice. Posle pada Troje Agamemnom je
obavestio Klimtemnistru o pobedi. Vest je posalo po ljudima koji su krenuli od tog primorskog
mesta u Aziji i stigli u Arg na Peloponezu. Oni su danonoćno trčali, a noću su put osvetljavali
bakljom koju su predavali zajedno sa porukom..
Štafetne trke sa upaljenim bakljama bile su vrlo popularne u antičkoj Grčkoj. Održale su se
u mnogim gradovima u okviru verskih svečanostinoću, kada nije bilo mesečine, a u njima su uživali
gledaoci.
Najvažnije štafetne trke sa upaljenim bakljama su se održale u Atini pet puta godišnje i bile
posvećene:
1. U okviru velikih Panatinskih igara, boginji Atini.
2. Bogu Ifitu.
3. Bogu Prometeju.
4. Bogu Panu i boginji Artemidi Vendidas u mestu Fisia.
Da bi se poruke brže prenosile u prenošenju je učestvovalo više kurira. Tako je u 16.veku
veliki turski sultan Sulejman prvi Veličanstveni izdržavao 80-100 kurira- trkača koji su se zvali
peici (slika 1.). Oni su svuda pratili gospodara, trčali bosi i prenosili njegove poruke velikom
brzinom.
Slika 1. Peik
