СТАКЛО
Стакло
је тврди
материјал
обично избрушен и провидан, направљен у
највећем делу од
силицијума
и база
спојених на високој температури.
Венеција је један од напознатијих градова по прављењу предмета од
стакла. У
Венецији
се налази више од две стотине радњи и око три
стотине радионица које продају и производе стакло, почев од
огромних ваза до минијатурних фигура различитих боја. У Венецији
стакло још и називају „мамац за туристе“ јер Венецији доносе огромне
приходе у току летње сезоне.
Стакло је хомогена аморфна, изотропна, провидна, чврста и крта
материја у метастабилном стању настала хлађењем и загревањем.
Садржи најчешће силицијумски песак, соду, оксиде алкалних метала и
кречњак. То је биолошки неактивни материјал
.
Стакло је транспарентно провидно за видљиво светло (постоји и
непровидно стакло). Обично стакло не пропушта светло малих
таласних дужина јер садржи примесе
.
1.ИСТОРИЈА
Стакло је било откривено око 3.000. године п. н. е. у Египту. У почетку
технологија није омогућавала производњу чистога стакла и
употребљавало се углавном за производњу украса.
Стакло се налазило и у природи и ствара се у вулканским
активностима. Други облик природног стакла настаје ударом грома у
силицијумски песак
.
2.ПРОИЗВОДЊА СТАКЛА
Стакло се производи загревањем и топљењем у стакларској пећи.
Резултат је аморфна материја која се може формирати у различите
облике. Стакло је веома крто и разбија се на оштре крхотине. Ове
особине могу бити модификоване додавањем примеса- најчешће
оксида метала приликом топљења.
Стакло је пре свега састављено од силицијумског песка – силицијум
оксида који има температуру топљења од 2.000°
C
и зато му се додају
алкалне материје које снижавају температуру топљења. Како ово
смањује отпорност на воду, додаје се и оксид калцијума који је
повећава. Од основних сировина за израду стакла припрема се смеса
у праху која се топи у стакларској пећи. Стаклу се могу додавати
примесе које га боје, или га чине прозирним односно непрозирним.
3.ПРЕРАДА СТАКЛА
Текући материјал се даље прерађује дувањем стакла, пресовањем
стакла, ливењем стакла ручно или машинским путем и извлачењем
стакла. Овако настали полутовари се могу даље прерађивати н. П. Р.
Брушењем, глачањем и сл.
Стакло се може украшавати и украшавање стакла је поверено
ликовњацима који имају савршену стручну припрему у преради стакла.
Излазна тачка је уметнички цртеж који се преводи у дефинитивни
технички предлог и основну техничку форму новог производа. У
пећима где се материјал прерађује у ражерављеном стању уз топлоту,
тако је познато нпр. Кидано стакло. Ту декор натраје тако да се стакло
у разжерављеном стању урони у воду и оно попуца и ствара ефекте а
потом се поново загрева да би површина постала глатка.
Мраморовано стакло настаје када се вруће стакло обавија малим
комадићима стакла у боји који се у језгро затаве. Једна од могућности
је обавијање језгра стакленим нитима у боји. Слојевито стакло је
техника у пећима која рачуна са неколико слојева стакла у боји које се
затим техником брушенја у хладном станју даље прерађују. Брушенје
је техника прераде стакла у хладном станју и могу се брусити разне
врста стакла као оловно, бојено и сл. Даља техника је сликање стакла
које се може изводити у топлом и хладном стању и слика се бојама
