Матурски рад – Стаљинградска битка
ЈУ СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР
„
СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ
“
ЉУБИЊЕ
МАТУРСКИ
РАД
ИЗ
ИСТОРИЈЕ
ТЕМА
:
СТАЉИНГРАДСКА БИТКА
Ментор:
Ученик:
Спасо Пупић, проф.
(Божо Драпић,IV
1
Љубиње, мај 2015.године
САДРЖАЈ:
1. Увод..............................................................................................................3
2. Источно патиште у другом свјетском рату................................................3
3. Стаљинград.................................................................................................6
4. Напад на Стаљинград................................................................................7
5. Операција Плаво.........................................................................................8
5.1. Почетак битке............................................................................................9
5.2. Борбе у граду..........................................................................................11
5.2.1. Павловљева кућа................................................................................16
5.3. Совјетска контраофанзива-операција Уран ........................................18
5.4. Крај битке................................................................................................19
6. Биланс жртава...........................................................................................22
7. Послијератна историја..............................................................................26
8. Закључак...................................................................................................27
9. Литература................................................................................................28
2
О нападу на Совјете већ се расправљало 1940. године, када је Алфред Јодл
изјавио да Хитлер жели напасти СССР. Хитлеров генерал, Франц Халдер
забиљежио је Хитлерове ријечи, када је рекао: „
Уништити Русију да не може више
постојати. То је циљ
“.
Увјерљивом 21. војном директивом Хитлер је наредио напад
на СССР под тајним именом
операција Барбароса
.
Циљ операције био је уништавање Црвене армије те освајање главних
подручја СССР-а. Хитлер је хтио тада освојити највеће руске градове: Москву,
Лењинград и Кијев. У рано јутро
22. 6. 1941
. започела је велика инвазија на Совје-
тски Савез с војском од
3.300.000
људи који су били помогнути с више од
3.000
тенкова те истим бројем авиона.
Напад Нијемаца резултирао је потпуном дезорганизацијом Црвене армије те
изостанком координације одбране. Нијемци су напредовали с три њемачке групе
армија, а то су биле армија
Сјевер, Југ и Центар
.
Група армија Сјевер
била је под вођством маршала
Ритера
ф
он Леба
. Њему је
било наређено да освоји Лењинград.
Група армија Југ
имала је за циљ освојити Кијев, а водио ју је маршал
Герд
ф
он Рунд
ш
тет.
Групу армија Центар
водио је фелдмаршал
Федор фон Бок
који је имао за
циљ освојити Москву.
Разлози њемачког напредовања лежали су у томе да Црвена армија није имала
извршни орган за координацију дјеловања војних округа на које је земља била поди-
јељена. Први такав успостављен је 26.6., а нешто касније је успостављен Државни
комитет одбране,те су формиране групе армија, назване „
фронтови
“, које је Стаљин
подијелио на четири сектора.
Сјеверозападни фронт
имао је задатак да заустави њемачка напредовања
према Лењинграду,
западни фронт
продор према Москви, док је
југозападни фронт
имао задаћу зауставити напредовања према Украјини, а посебна трупа
ју
ж
ног
фронта
продирање према Црном мору.
Проведена је и реорганизација врховног ратног тијела познатог као
Ставка
.
Реорганизација је проведена тако да би се боље координирала одбрана Совјета, јер
је совјетска ратна организација имала озбиљних недостатака: створено је више ван-
редних програма, а сва се власт дата у руке
Др
ж
авном комитету о
д бране
, на чијем
је челу био Стаљин, овлашћен да даје наредбе свим организацијама. Касније је Ста-
љин преузео и
Комесаријат за о
д брану
и био проглашен
Врховним
командантом
.
4
Матурски рад – Стаљинградска битка
Прва задаћа
Ставке
је била да се покрене ратна производња. Створени су разни
евакуацијски планови, који су имали за циљ помицање тежишта совјетске привреде
даље на исток, дакле евакуацију оних дијелова који су били у европском дијелу
Совјетског Савеза.
Стаљин 25.8. 1941. године оснива позадинску команду Црвене
армије тако да би осигурао помоћ у опремању и тзв. унутрашњу војску.
Дана 22. јуна 1941. Њемачка и њене савезнице, Силе осовине, извршиле су
инвазију на Совјетски Савез са 4,3 милиона војника. Њихове трупе су брзо напре-
довале на фронту од Баренцовог до Црног мора, наносећи тешке поразе Црвеној
армији, која је претходно осакаћена Стаљиновим чисткама. Почетком септембра
1941. њемачка и финска војска је опсјела Лењинград.
До октобра 1941. група армија „југ“ заузела је велики дио Украјине са градовима
Кијев и Одеса. а 30. септембра започела напад на Москву („
операција Тајфун
“).
Будући да је Стаљин сазнао да Јапан неће напасти Совјетски Савез, помоћу својих је
шпијуна повукао своје снаге с Далеког истока на њемачко-совјетски фронт. Хитлер
је предвиђао фронтални напад с
36
дивизија, док би
3
тенковске дивизије опколиле
Москву.
Упркос томе, нови генерал Жуков успио је сакупити довољно војске те једну
опремљену и искусну сибирску дивизију, којом је кренуо у протуофензиву и
потпуно изненадио Нијемце, због чега операција
Тајфун
пропада. Због таквог
неуспјеха планира се нова операција под кодним именом
операција Плаво
, која је
била усмјерена на Кавказ и Стаљинград.
Хитлер је сматрао да нема довољно ресурса за истовремена дејства на свим фро-
нтовима, па је тако 3. јануара 1942. саопштио јапанском посланику Ошими:
„Мој циљ ће бити напредовање на јужном фронту. Рјешио сам, да када се вријеме
поправи, нападнем Кавказ. То је најважнији подухват.“
Овакво Хитлерово размишљање није нимало чудно ако се има на уму чињеница да
је од 30 милиона тона сирове нафте, колико је 1938. године било извађено у СССР-у,
скоро три четвртине потицало из региона око Бакуа, даљих 16 % из сјевернокавка-
ских нафтоносних поља око Мајкопа, Грозног
.
Taкo je направљен план да њемачка
војска напредује до петролејских поља уз Каспијско море и стратешки важног града
Стаљинграда
на ријеци Волги.Освајање
Стаљинграда
је био за Хитлера важно из
више разлога. То је био један велики индустријски град, Лоциран на ријеци Волги,
која је била витална транспортна рута између Каспијског мора и сјеверне Русије.
Његово заузимање би обезбједило лијево крило њемачких армија приликом
Матурски рад – Стаљинградска битка
операције у подручју Волге.Кад су се Нијемци приближавали Стаљинграду око
100.000 је људи било евакуисано, а сви мушкарци који су били способни за борбу
били су стављени у стање приправности. Управо је у том граду нестала стара слава
и мит о непобједи-вости Нијемаца, што је Совјетима донијело много оптимизма и
дизање морала што се може видјети у даљњем току рата.
Након Стаљинове смрти 5.
марта 1953. у склопу демонтаже Стаљиновог култа личности мијењају се сва мјеста
која су била названа према њему. Управо на тај начин године 1961. Стаљинград
мијења своје име у
Волгоград.
Данас је Волгоград један од највећих градова
свијета по површини, а и даље је остао важно индустријско средиште у
Волгоградској области.
4. НАПАД
НА СТАЉИНГРАД
За љетну кампању Нијемци планирају нову офанзиву с циљем заузимања
совјетских нафтних поља на подручју Кавказа – под кодним називом
Операција
Плаво.
Други важан циљ био је
Стаљинград
јер је имао важан индустријски и стратешки
значај али и симболичко значење.У прољеће 1942. завршава совјетска противофа-
нзива што даје простора Нијемцима да се одморе од тешких битака на Источном
фронту. Нијемцима је требало времена да појачају своје јединице резервама с
обзиром да су имали великих губитака. Хитлер је успио опремити своје јединице на
Источном фронту с још 52 дивизије. Њемачки генерали нису били задовољни због
странаца у њиховој војсци који су по квалитету били испод просјека. Хитлер је
имао два циља: хтио је освојити Лењинград на сјеверу, али далеко важнији циљ био
је на југу - богата поља Кавказа и индустрија на подручју Стаљинграда.
Циљеве је требало постићи напредовањем из линије Курск-Харков-Сталино у
4 фазе. Главне операције водила је група армије Југ, под заповједништвом фелдма-
ршала
фон Бока
. Почетак офанзиве требао је почети пробојем према
Вороњежу
на
Дону
, док су остале њемачке трупе имале задатак уништити совјетске снаге источно
од
Харкова
. Након што би се ове двије фазе извршиле требало се из
Сталина
