-2-
Sadržaj:
I. TEORETSKI DEO
1.1. Metode štampanja
1.1.1. Direktno štampanje
1.1.2. Štampanje razaranjem osnovne boje
1.1.3. Štampanje metodom zaštite materijala
1.2. Postupci štampanja
1.2.1. Rotaciono štampanje
1.2.1.1. Šablon za rotaciono štampanje
1.2.1.2. Štampanje
1.2.1.3. Sušenje odštampanih tkanina
1.2.1.4. Tehničke karakteristike postupaka
1.2.2. Štampanje ravnim šablonima
1.2.2.1. Priprema ravnim šablonima
1.2.2.2. Štampanje
1.2.3. Štampanje gravirnim valjcima
1.2.3.1. Štamparska mašina
1.3. Sastav štamparske paste
1.4. Uloga dodataka u štamparskoj pasti
II. PRAKTIČNI DEO
2.1. Priprema štamparske paste
2.2. Izrada šablona i transfer papira
2.2.1. Transfer štampanje
2.2.2. Štamparska mašina
2.2.3. Transfer papir
2.2.4. Tehničke karakteristike postupka
2.3. Završna obrada posle štampanja
2.3.1. Sušenje odštampane tkanine
2.3.2. Fiksiranje boje za vlakno
2.3.3. Parenje
2.3.4. Pranje odštampanih tkanina
-3-
I. TEORETSKI DEO
1.1.
Metode štampanja
Štampanje tekstilnih materijala moguće je izvesti na različite načine. U
industrijskoj proizvodnji štampanog tekstila primenjuju se uglavnom tri osnovna
postupka:
-
direktno štampanje
-
štampanje razaranjem osnovne boje
-
štampanje metodom zaštite materijala
Ovim postupcima izrađuju se masovno artikli široke potrošnje čija cena
proizvodnje nije posebno opterećena procesom štampanja. Pored ovih postupaka
postoje i specijalni postupci.
Specijalni postupci imaju prvenstveno za cilj dobijanje specijalnih efekata i
zbog toga se najčešće koriste u proizvodnji manjih serija. Materijali efektnog
izgleda i specijalne namene, ekskluzivni artikli kao i tkanine koje se koriste u
specifičnim prilikama često se štampaju različitim specijalnim postupcima.
1.1.1.
Direktno štampanje
Direktno štampanje karakteriše se direktnim nanošenjem na tkaninu
viskozne štamparske paste. Štamparska pasta sadrži boju, zgušnjivač i sve druge
potrebne agense koji treba da omogući postojano vezivanje boje za tekstilni
materijal. Boje koje imaju izražen afinitet prema vlaknu mogu se štampati pastom
koja u sebi ne sadrži sredstva za fiksiranje, za razliku od boja manjeg afiniteta koje
se vezuju za vlakno uz pomoć ovih sredstava.
Direktnom metodom se dezenira najveći procenat pamučnih materijala zbog
jednostavnosti postupka štampanja. Boja sa vlakna i boja iz štamparske paste
nesmeju međusobno da utiču na promenu nijanse obojenja.
Crne i druge zatvorene nijanse se direktnom metodom mogu štampati i na
srednje tonove. Beli, srebreni i zlatni efekti mogu se dobiti direktnim nanošenjem
odgovarajuće paste na obojenu tkaninu, kako u svetlim, tako i u tamnim tonovima,
pa čak i na crne nijanse zbog izražene pokrivne moći ovih boja.
Posle štampanja i sušenja, boja se fiksira za vlakno u toku parenja u
parioniku ili na neki drugi način, što zavisi od tipa boje. Pri direktnom štampanju
-5-
Dvobojni efekat sa izraženim svetlijim dezenom u odnosu na osnovnu boju
materijala dobija se sa smanjenim stepenom delovanja oksidacinog ili redukcionog
sredstva za boju.
Kod ovakog načina dobijanja dezeniranih tkanina treba obratiti pažnju na
izbor sredstava za razgradnju boja. Za štampanje pamučnih materijala se ne
primenjuju pošto nakon razaranja osnovne boje deluj
u na celulozu prevodeći je u
oksi celulozu. Kao sredstvo za razaranje najpogodniji je rongalit C (Na HSO
2
x
CH
2
+ 2H
2
O). Delovanje rongalit
a C se zasniva na oslobađanju vodonika koji
redukuje osnovnu boju, prevodeći je u produkte lako rastvorljive u vodi.
R – N = R
1
+2H
2
+RHN + R
1
– NH
2
Proces štampanja razaranjem osnovne boje je neekonomičniji i skuplji od
postupka direktnog štampanja dok je mogućnost grešaka znatno veća. Iz tih
razloga ovaj postupak se manje primenjuje izuzev u slučajevima gde nije moguće
postići traženi efekat direktnim postupkom štampanja.
1.1.3.
Štampanje metodom zaštite materijala
Postupak štampanja pomoću zaštitnih sredstava takođe predstavlja
kombinaciju štampanja i bojenja. Metoda štampanja koja se zasniva na korišćenju
zaštitnih sred
stava primenjuje se u slučajevima kada se veći deo tekstilne materije
boji bojama koje se teško razaraju. Dedostatak ove metode je što postoji mnogo
veća mogućnost pojave grešaka u odnosu na direktno štampanje.
Na određenim delovima površine neobojene tkanine nanosi se pasta koja
sadrži neko zaštitno sredstvo. Tkanina se zatim osuši i daje boji u odgovarajućim
bojama po određenom postupku. Zaštitno sredstvo sprečava da boja dođe u dodir
sa vlaknom. Nakon štampanja i bojenja, t
kanina se ispira pri čemu se sredstvo za
zaštitu skida sa tkanina i površine ostaju bele. Zaštitna sredstva mogu biti
mehaničke ili hemijske prirode. Zaštita se može ostvariti čisto mehanički na taj
način što se boja sprečava da dođe u dodir sa vlaknom. Hemijska zaštita, međutim
ima za
cilj da inaktivira boju i da omogući njeno vezivanje za materijal. U ovu
svrhu upotrebljavaju se razne kiseline, alkalije, oksidaciona i redukciona sredstva.
Izbor sredstava zavisi od sirovinskog sastava tkanine i vrste boje kojom se
naknadno vrši bojenje.
Posle bojenja koje se odigrava samo na nezaštićenim površinama sa
materijala se uklanja zaštitna pasta, a tkanina se podvrgava daljoj obradi.
-6-
Štampanjem pomoću zaštite mogu se dobiti po želji i višebojni efekti. U
tom slučaju štamparskoj pasti se dodaju boje na koje ne utiču agensi koji se koriste
za zaštitu.
Tkaninu štampanu ovom metodom treba pažljivo sušiti i bojiti da se dezen
ne bi oštetio. Značaj ovog postupka, kao i u prethodnom slučaju, se smanjuje iz
razloga ekonomičnosi kao i veće mogućnosti grešaka nego pri direktnom
štampanju.
1.2.
Postupci štampanja
Razvojem mašinogradnje i hemijske industrije, naročito na polju
proizvodnje boja i pomoćnih sredstava, sa druge strane uporedo se razvijala i
tehnologija štampanja radi usavršavanja postupka i uređenja za štampanje.
Štampanje se razvilo od običnog ručnog štampanja na stolovima, preko niza
mehanizovanih pojedinih elemenata do modernih automatizo
vanih uređaja. Bez
obzira na vrstu uređaja, da bi se dobila dezenirana tekstilna površina postupkom
štampanja, potrebno je pored štamparske paste i materijala, pripremiti i šablon za
štampanje. Najveći značaj i najširu primenu u industriji imaju sledeće postupke:
-
štampanje ravnim šablonima
-
štampanje graviranim valjcima
-
rotaciono štampanje
-
transfer štampanje.
Pored ovih postupaka postoje i specijalni postupci štampanja. Najbitniji
specijalni postupci štampanja su:
-
štampanje metalnim prahovima
-
štampanje flokom
-
batik postupak
-
štampanje kreš efekta
-
pergamentovanje
-
orbis postupak.
1.2.1.
Rotaciono štampanje
Rotaciono štampanje se razvilo na idejama koj
e su već predhodno ostvarene
kod postupaka štampanja ravnim šablonima, a zatim i pri štampanju valjcima.
Kombinujući čitav niz pozitivnih načina ove dve tehnike, uz veliki broj originalnih
-8-
prolaska tekstilnog materijala kroz pojedinačne (faze) elemente mašine
sinhronizovane.
Aparat za unošenje tekstilnog materijala ima za cilj da ispravlja, usmerava i
unese materijal u mašinu za štampanje u zategnutom stanju.
Grejna ploča za
termoplasticiranje koristi se pri štampanju sintetičkih materijala koji se teško lepe
za gumirano platno. Materijal prelazi preko krive ploče zagrejane na temperaturu
koja odgovara njegovim karakteristikama, zagreva se i plastificira, čime mu se
povećava sposobnost lepljenja.
Infracrveni grejač postavljen ispod gumiranog platna aktivira termo
plastičnu smešu koje pri lepljenju ne sme da prodre kroz tkaninu na stranu koja se
štampa. Osnovni elementi štamparske mašine su:
1.
Štamparski sto
2.
Štamparsko platno koje transportuje tkaninu i kre
će se preko niza
valjaka
3.
Šablon za štampanje tkanina
4.
Šablonske glave koje imaju funkciju ležišta za šablone i oslonac
za nož i sistem za prenošenje boje.
Sistem pumpi potiskuje svaku pojedinačnu boju kroz sistem za dovođenje
boje. Nivo boje u šablonima se reguliše automatski, a po završenom štampanju
sistem se prazni i čisti od zaostale boje. Šabloni sa noževima pričvršćeni u
šablonskim glavama kroz koje prolazi sistem za dovođenje boje poređani su u nizu
iznad
beskrajnog gumiranog platna. Gumirano platno kao nosač tkanine prelazi
kružni put i posle odvajanja od tkanine odlazi u aparat za pranje platna. Iz
štamparske mašine tkanina ulazi u sušnicu u kojoj se prema potrebi može
regulisati temperatura.
1.2.1.3. Sušenje odštampanih tkanina
Odštampana tkanina iz štamparske mašine ulazi u sušaru kroz koju se kreće
u zategnutom ili ne zategnutom stanju u zavisnosti od karakteristika materijala.
Ukoliko materijal prolazi kroz sušnicu u ne zategnutom stanju tada se koristi
prateće platno. Materijal se suši toplim vazduhom koji se ubacuje u sušnicu jakim
ventilatorima pokretanim elektromotorima. Topao vazduh dolazi sa jedne strane
materijala brzinom od 35 m/s i probija ga odnoseći vlagu.
