2
УВОД
Стандарди се налазе свуда око нас. Као на пример, уколико не би имали јасно
дефинисане мерне јединице за време, дужину, масу, какве би то проблеме могло
изазвати? Сваки пут када посетимо продавницу и желимо да купимо неку намирницу
која се мора измерити, постоји ризик да ћемо због примене неодговарајуће јединице
мерења и инструмента бити жртва неправде. Ту не би био крај наших проблема, нови
би могао настати већ код плаћања. Наиме, шта би се десило да различите банке нису
усагласиле величину, дебљину и облик многобројних платних картица које издају?
Захваљујући међународној стандардизацији и примени стандарда тај проблем је
успешно је решен.
4
задовољством. Разлог томе лежи у недостацима у организационом систему за испоруку
и подршку производу. Решење за ове проблеме треба тражити у серији стандарда ISO
9000. Они описују које елементе система квалитета треба узети у обзир, али не и како
поједине организације треба да примене ове системе. Ови стандарди су у почетку
третирани као производни, јер су били као и њихове претече намењени хардверским
предузећима.
Серија стандарда
I
SO 9000 јасно дефинише захтеве и смернице за сваки сегмент
пословног система. Мноштво укључених националних стандарда, стручњака из земаља
коопераната на пројекту израде ISO 9000, као и разлози неких земаља за сертификацију
система квалитета су довољан разлог да примена одговарајућих ISO 9000 стандарда,
пословни систем доводи у стање конкурентности и отворености за сарадњу и даљи
развој.
Прва ревизија стандарда се догодила 1994.г а следећа је била 2000.г. Усвајање
нове верзије међународних стандарда ISO 9000 из 2000.године означила је примену
системског приступа у области квалитета.
Примена међународних стандарда ISO 9000 представља прекретницу у области
изучавања феномена квалитета. Стандаради су донели заокрет у приступу проблему –
усмереном ка спречавању грешака у будућем пословању. Примена стандарда
омогућава сагледавање и идентификовање потенцијалних узрочника проблема и
спречавање њиховог појављивања у будућности.
Година
Документ
Организација
1959
1969
1970
1971
1973
1979
1979
1987
1994
2000
MIL – Q 9858
AQAP Series
10 CFR 50
ASME Boilre Code
DEFSTAN 05 Series
BS 5750
ANSI/ASQS Z1.15
Серија стандарда ISO 9000
Прва ревизија
Серија стандарда ISO 9000:2000
*Војна управа САД
*NATO
*Савезна нуклеарна управа САД
*Удружење машинских инжењера САД
*Британско министарство одбране
*Британски завод за стандардизацију
*Амерички национални завод за стандардизацију
*Међународна организација за стандардизацију
*Међународна организација за стандардизацију
*Међународна организација за стандардизацију
5
1.2.
Дефиниција стандардизације
Закон о стандардизацији ("Сл. гласник РС", бр. 36/2009 и 46/2015) је донео
следећу дефиницију, „стандардизација је скуп координираних активности на
доношењу стандарда и сродних докумената“. Она представља процесе формулисања,
издавања и примене стандарда и то на националном, европском и међународном нивоу.
Резултат стандардизације представљају стандарди као званична документа. Према
истом Закону „стандард је техничка спецификација коју је донело национално тело за
стандардизацију за вишекратну или сталну употребу са којом усаглашеност производа,
процеса и услуга није обавезна“. Захтеви стандарда се односе на производ, процес у
коме производ настаје или предузеће као пословни систем основан ради обављања
одређене делатности која ствара вредност (производ или услугу) за тржиште
(кориснике и крајње купце). Самим тим оставрују с и циљеви које је поставио
менаџмент датог пословног система.
Стандардизација може да има један или више циљева. Ти циљеви омогућавају
да производи, процеси и услуге буду усклађени са својом наменом. Општи циљеви
стандардизације су остваривање намен производа или услуге, компатибилности,
заменљивости, безбедности, заштите животне средине и заштите производа. Други
циљеви могу бити и заштита здравља, узајамно споразумевање, побољшање
економских перформанси као и уклањање препрека у трговини.
Основни принцип стандардизације је да се стандарди не доносе наредбом „са
врха”, већ њих припремају заинтересоване стране (индустрија, потрошачи, органи
власти, стручна и пословна удружења, тела за оцењивање усаглашености и др.).
Имајући у виду да циљеви стандардизације и користи од ње представљају општу
корист за привреду, безбедност и заштиту, али и бољу комуникацију, стандардизација
се базира на неколико основних начела:
Консензус
као општи споразум о било ком значајном питању постигнут на
начин да се узму у обзир аспекти свих заинтересованих страна.
Укључивање свих заинтересованих страна
чиме све укључене стране
добровољним учешћем доприносе процесу израде стандарда.
