1
STANJE EKOLOGIJE U SRBIJI
CONDITION OF ECOLOGY IN SERBIA
Fakultet organizacionih nauka u Beogradu
Ključne reči
Ekologija, životna sredina, voda, flora, fauna, šume
Key words
Ecology, environment, water, flora, fauna, forests
Sadržaj
: Ovaj rad sadrži kirtičko mišljenje autora o
stanju i brizi o ekologiji u Srbiji.
Content
: This essay contains critical opinion by the
condition and concern about ecology in Serbia.
UVOD
„Šta god zadesi zemlju, snaći će i sinove zemlje.
Ako čovek pljuje na zemlju, pljuje na sebe samog.
Mi znamo – zemlja ne pripada čoveku, čovek
pripada zemlji. Nije čovek ispleo mrežu života on je
u njoj samo puka nit.“
Pismo – 1854 godine indijanski poglavica
predsedniku SAD
Naš odnos prema životnoj sredini ujedno je i mera
naše brige i ljubavi prema budućim naraštajima.
Treba voditi računa o tome kakvu vodu pijemo,
kakav vazduh udišemo i da li smo okolinu pretvorili
u smetlište!?
Srbija je na listi prioriteta kada je reč o ulaganjima
nekih vlada u „čistiju“ tehnologiju, i to zato što
imamo dosta potencijala, bogate prirodne i ljudske
resurse.
EKOLOGIJA
Ekologija je oaza za otvaranje novih radnih mesta i
za jačanje ekonomske moći građana. To je jedan od
četiri noseća stuba društva: pored političke odluke,
ekonomske i socijalne stabilnosti, ali i veoma važna
karika za pristup Evropskoj uniji.
Osnovni zadatak ekologije je da proučava uzajamne
odnose između organizama i sredine, od kojih
zavisi održavanje jedinki i populacija organskih
vrsta, kao i njihovih zajednica u prirodi, njihov
raspored i gustine njihovih naselja na pojedinim
mestima Zemljine površine, način života i
ponašanje pod datim uslovima opstanka.
Ekologija je u stvari najviša diplomatija, zato što o
životnoj sredini nema i ne sme da biti mnogo
rasprave. Svima je u interesu da očuvamo ovu našu
planetu za naše potomke. Od svakog, od nas, zavisi
da li će planeta Zemlja, gledana iz kosmosa
izgledati tako zelena i plava ili nas - neće ni biti.
Ekologija nije skupa, kao što mnogi misle, naprotiv
– ona donosi novac.
Dok ne rešimo pitanje otpada, nijedan naš proizvod
(suve šljive ili kajmak, po kojima smo čuveni) neće
se naći na evropskoj trpezi.
Srbija nema ni jednu deponiju po svetskim
standardima. Kod nas je đubre samo đubre, a na
zapadu se ono uveliko koristi u reciklaži, pa ima i
određenu kupoprodajnu vrednost. Fabrike za
preradu otpada će otkupljivati đubrivo od građana,
ali i fabrike za preradu vode koje će pročišćavati
iskorišćenu vodu i proizvoditi „zelenu energiju“
kao što se to radi u nekim razvijenim zemljama.
Kad svako od nas nauči da štedi energiju, vodu i
sve druge resurse, situacija će se promeniti, ali prvi
efekti biće vidljivi tek za pet godina. Ipak, naša
šansa je upravo u tome što imamo preduslove da
proizvodimo, pa i izvozimo najskuplju, ekološki
ispravnu hranu. Da bi smo to postigli potrebno je
edukacija svih, od poljoprivrednika, lokalne
samouprave i do vlade Srbije.
Svet je na ekološkoj prekretnici: sada treba izabrati
između pohlepe i humanosti, a taj izbor odlučiće o
sudbini miliona u decenijama koje su pred nama,
poručuju iz UNEP-a, kancelarije Ujedinjenih nacija
za životnu sredinu. U ovom izveštaju stručnjaci
iznose četiri moguća scenarija. Prema prvom, po
kojem se sve upravo i odvija, do 2032 godine jedna
trećina Zemljina površine nestaje pod betonom,
više od polovine populacije živi u uslovima suše,
70% preostale zemlje i životinja je pod pretnjom
izumiranja, a 16 milijardi tona ugljen-dioksida
(CO
2
) svake godine pušta se u atmosferu. Pustinja
„Sahara“ godišnje se širi za 1 km.
VEK VODE
Ovim imenom su stručnjaci nazvali 21 vek
procenjujući da će se u njemu za razliku od
prethodnog „veka nafte“ najveće „bitke“ voditi
upravo za ovu dragocenu tečnost bez koje nema
života. Već danas tri milijarde ljudi u 48 zemalja
2
nema dovoljno vode, dok će za dve decenije, dva
od tri stanovnika naše planete biti – žedno. Pojaviće
se nova vrsta izbeglica, onih koji beže od suše u
potrazi za vodom. Uostalom američki robot –
istraživač koji je sleteo na Mars, prvo je krenuo u
potragu za vodom.
Čuvajmo vodu i poštujmo je, jer je to najveće
bogatstvo Srbije u sadašnjosti i budućnosti. Prošao
je vek naftonosnih šeika dolazi vreme „vodenih“
šeika.
Poseban problem predstavlja zagadjenje podzemnih
voda. Ova zagadjenja jednim delom uzrokuje
poljoprivreda – zbog korišćenja veštačkog djubriva
i otpadne vode iz seoskih naselja. Pretpostavlja se
da je bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine i
korišćenje municija sa „osiromašenim uranijomom“
zagadilo mnoge izvore kraških voda i vrela u
jugoistočnojSrbiji.
Veliki problem predstavlja i posledica zagadjenja
voda sa neuredjenih deponija. Voda i otpad
povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad pre
ili kasnije dospeva do podzemnih voda zagadjujući
je. To je dugotrajan i ljudskom oku skriven proces.
Srbija će pre ili kasnije osetiti posledice ovakve
nebrige za otpad. Uređenih deponija u Srbiji gotovo
da i nema.
Glavni izvori zagađenja vode su neprečišćene
industrijske i komunalne otpadne vode,
poljoprivredni odvodi, ispusti sa deponija kao i
zagađenje vezano za rečni saobraćaj i
termoelektrane.
ŠUME
Svake godine se, usled eksploatacije ili nekih
drugih uzroka, površina pošumljenog zemljišta
smanji za 1-2%. Ukoliko nastavimo tim tempom, za
100-200 godina najveći deo tropskih šuma biće
uništen, a proizvodnja kiseonika smanjena za
trećinu. Biljke su počele proces proizvodnje
kiseonika pre 3,7 milijarde godina, a više od dve
milijarde godina bilo im je potrebno da stvore
kisioničnu atmosferu i obezbede nam uslove za
život.
Čuvajmo šumu, našu najveću fabriku kiseonika i
našeg zdravlja. Nedopustivo je da se neplanski i
surovo uništava šuma, a i time naša pokolenja.
ŠUME U SRBIJI
Ukupna površina pod šumama Republike Srbije po
novoj inventuri je oko 2,25 miliona hektara, od
čega je u državnom vlasništvu 47, a u privatnom 53
odsto poseda. Inače, Srbija se smatra srednje
šumovitom zemljom i od ukupne površine njene
teritorije pod šumom je 29,1 odsto, a ako se u to
uključe šikare i šibljaci, onda je ukupna šumovitost
34 odsto.
Skupština Srbije usvojila je Zakon o šumama kojim
se uređuje očuvanje, zaštita, planiranje, gajenje, i
korišćenje šuma, kao i raspolaganje šumama i
šumskim zemljištem.
Odredbe zakona odnose se na šume i šumsko
zemljište u svim oblicima svojine.
Zakonom je utvrđeno uspostavljanje jedinstvenog
informacionog sistema za šume i šumarstvo Srbije
kojim se obezbeđuju podaci o promenama šumskog
fonda.
Zakonom je utvrženo i formiranje Registra
sopstvenika šuma, koje vodi Ministarstvo
poljoprivr3de u kome će se voditi evidencija o
vlasniku, površini i stanju šuma.
Slika 1. Indeks ekploatacije vode Republike Srbije, izvor: Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji 2006. godine
