Семинарски рад

Стање и перспектива конгресног туризма

у Београду

Предмет: Методологија научно истраживачког рада

Студент: Саша Марковић професор: др Небојша Павловић

Врњачка бања, 2019. године

Стање и перспектива конгресног туризма у Београду

САДРЖАЈ

АПСТРАКТ......................................................................................................................3
УВОД................................................................................................................................4
ПОЈАМ, ЗНАЧАЈ И ЕФЕКТИ КОНГРЕСНОГ ТУРИЗМА..................................5
РАЗВОЈ КОНГРЕСНОГ ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ..............................................7
МАТЕРИЈАЛНА ОСНОВА ТУРИЗМА У БЕОГРАДА........................................11

Саобраћајна инфраструктура Београда................................................................................................11
Смештајни капацитети..........................................................................................................................12

ОБЈЕКТИ ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ КОНГРЕСА, КОНФЕРЕНЦИЈА И
КОНВЕНЦИЈА У БЕОГРАДУ..................................................................................14

Сава Центар............................................................................................................................................14
EXPO XXI (Belexpocentar)....................................................................................................................16
Остали конгресни капацитети..............................................................................................................16

SWOT АНАЛИЗА КОНГРЕСНОГ ТУРИЗМА БЕОГРАДА................................19
ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................20
ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................21

Универзитет у Крагујевцу | Факултет за хотелијерство и туризам

ВРЊАЧКА БАЊА

Стање и перспектива конгресног туризма у Београду

УВОД

          Конгресни туризам је релативно нов појам под којим подразумевамо специфичан облик
туризма у коме главни мотив путовања није одмор, већ учешће на скуповима који могу имати
различити карактер. Иако ова путовања спадају у домен пословних путовања (често су обавезна
и условљена радним местом, задатком или пројектом), сви врло радо ове путнике сврставају у
групу   туриста.   Зависно   од   структуре   учесника,   конгресни   туризам   се   сматра   једним   од
уноснијих грана туристичке привреде.
                     Учесници на конгресима су захтевнији гости, али и платежно способнији, па им је
неопходно осигурати све потребне предуслове за квалитетан рад али и за адекватно попуњавање
слободног   времена.   Још   једно   важно   обележје   конгресног   туризма   јесте   да   није   одређен
временом, тј. конгресна сезона траје током целе године без обзира на годишње доба.
           Због свих предности и погодности многи градови интензивно развијају своју конгресну
понуду. Конгресни туризам је значајан сегмент туристичке понуде Београда, јер град располаже
свим   неопходним   ресурсима   за   ту   врсту   туризма:   смештајни   капацитети,   конгресне   сале,
сајамске хале, могућности за пратеће туристичке програме и искусни конгресни организатори.
На   позиционирању   Београда   као   квалитетне   конгресне   дестинације   ради   Конгресни   биро
Београда, који је организациона јединица у оквиру Туристичке организације Београда. Основни
задатак Конгресног бироа је да промовише Београд као конгресну дестинацију и низом својих
активности битно утиче на успешан развој конгресне делатности.

Предмет овог рада је анализирање конгресног туризма Београда и уочавање тренутног

стања и могућности развоја овог облика туризма уз осврт на материјалну базу и инфраструктуру
које су неопходне за његов развој.
                     Задатак је истражити улогу, значај и место конгресног туризма Београда, указати на
тренутно стање, позитивне и негативне утицаје, и могућност унапређена конгреснот туризма
овог подручја..
           Циљ рада је утврдити степен развијености конгреснот туризма Београда, кроз проучавање
материјалне   базе   и   инфраструктуре   овог   града,   као   и   положај   у   односу   на   непосредне
конкуренте.
Методе рада које ће бити коришћене током истраживања су:



Дескриптивна обрада научне литературе, података прикупљених путем интернета,
других писаних докумената и стручних извора.



За приказивање статистичких података биће коришћен табеларни приказ и разна
графичка средства.



SWOT анализом ће бити приказане предности и недостаци, као и снаге и слабости овог
вида туризма на подручју Београда.

Универзитет у Крагујевцу | Факултет за хотелијерство и туризам

ВРЊАЧКА БАЊА

Стање и перспектива конгресног туризма у Београду

ПОЈАМ, ЗНАЧАЈ И ЕФЕКТИ КОНГРЕСНОГ ТУРИЗМА

           Према подацима Светске туристичке организације (World Tourism Organization – WTO)
око 30% међународних туристичких кретања припада такозваним нетуристичким кретањима
међу којима су и конгреси. Из годину у годину број конгреса, конферениција, састанака расте у
свим   земљама.   Пословни   туризам   карактерише   висока   ванпансионска   потрошња,   високо-
квалитетне услуге, организовање пословних догађаја ван сезоне, што доприноси продужење
туриситчке   сезонеи   остварење   већих   прихода   од   туризма,   отварању   нових   радних   места,
инвестиције   у   инфраструктуру,   обанвљање   и   оживљавање   дестинације.   Пословни   туризам
подстиче и целокупан привредни развој дестинације, кроз организовање различитих пословних
догађаја националног, регионалног или међународног карактера, на којима се окупља пословна
и   интелектуална   елита,   а   првенствено   ради   успостављања   мреже   контаката,   стицање   нових
знања, размене информација и склапање послова. Истовремено, пословни туризам доприноси
општем туристичком развоју дестинације јер један успешно организован догађај на дестинацији
може подтсаћи нова туристичка кретања у блиској будућности и може побољшати целокупан
имиџ дестинације и њену позицију на међународном туристичком тржишту.
         У стручној литератури као и у пракси у употреби су различити термини којима се обухвата
широк спректар пословних догађаја. Пословни догађаји у теорији менаџмента догађаја имају
највећи број типова, као што су сајмови, састанци, конференције и слично. Док је у Аустралији
широко   прихваћен   термин  "пословни   догађаји"  (business   events),   на   простору   Европе   су
конференције,   сајмови   и   подстицајна   путовања   обједињене   под   појмом   пословним   туризам.
Акроним  MICE   (Meetings,   Incentives,   Conferences   and   Exhibitions   or   Events)  је   алтернативни
појам   који   се   користи   када   се   говори   о   пословним   састанцима,   подстицајним   путовањима,
конференцијама   и   сајмовима   иако   се   водећи   светски   стручњаци   слажу   да   овај   појам   није
адекватан да би се њим описао растући и све значајнији сегмент туризма(Rogers,2006).
                     На дведесетом конгресу Међународне организације научних експерата у туризму
(Association   Internationale  d’Experts  Scientifiques  du   Tourisme—   AIEST)  конгресни   туризам  је
дефинисан као  "скуп појава и односа, које произилазе из путовања и боравака особа које се
састају ради размене, претежно научних и стручних информација, а којима место састанка није
стално место боравка или рада”(Штетић, 2007). Иако су људи од свог постанка имали потребу
да се састају и размењују мишљена и идеје, конгресни туризам,  као спој посла, туризма и науке,
представља феномен новијег датума, стар нешто више од пар деценија.
         Развој конгресног туризма захтева постојање квалитетне конгресно – туристичке понуде,
која   ће   задовољити   потребе   учесника   и   организатора   скупова.   Туристичку   понуду   у   ширем
смислу,   чине   атрактивни   (природне   лепоте,   културно   наслеђе),   рецептивни   (смештајни
капацитети) и комникативни фактори (саобраћајна инфраструктура), који су неопходни за развој
туризма   уопште   на   некој   дестинацији.   Туристичка   дестинација   која   поседује   елементе
атрактивности   такође   представља   често   и   пожељне   просторе   за   одржавање   различитих
пословних догађаја, јер управо захваљујући туристичкој атрактивности дестинације већа је и
атрактивност догађаја (Драгићевић, 2012).

Универзитет у Крагујевцу | Факултет за хотелијерство и туризам

ВРЊАЧКА БАЊА

Стање и перспектива конгресног туризма у Београду

РАЗВОЈ КОНГРЕСНОГ ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ

          Да би туристичка дестинација постала центар развоја конгресног туризма, она мора да
задовољава  одређене  претпоставке,   мора  успоставити  и   одржавати  континуитет   у   квалитету
услуга,   те   мора   бити   спремна   на   развијање   две   врсте   понуде:   туристичке   понуде,   која
представља атрактивну понуду дестинације, и конгресне понуде која се односи на адекватну
инфраструктуру за подршку и развоју конгресног туризма. Ове две врсте понуде су међусобно
повезане и условљавају једна другу (Штетић).
           Највећи број конгреса се одржава у градски центрима или приморским одмаралиштима,
која   нуде   адекватан   простор,   односно   објекте   за   одржавање   скупова,   довољно   квалитетних
смештајних   капацитета,   атрактивности   за   пре   и   постконгресне   туре,   добру   саобраћајну
повезаност,   ефикасан   саобраћај   на   самој   дестинацији   али   и   одређени   ниво   безбедности   за
учеснике скупа (Swarbooke and Horner, 2001).
                   Делатност организовања сајмова, конференција и сличних манифестација у региону
Балкана је све значајнија, те велики број међународних организатора баш ту тражи прикладан
простор за организацију својих манифестација и скупова.  Београд  у срцу региона, свакако је
идеална локација за компаније које желе да своје пословање прошире у региону југоисточне
Европе.  Последњих   неколико   година   Београд   се   полако   враћа   на   светску   конгресну   сцену.
Највише захваљујући оснивања конгресног бироа Београда у оквиру туристичке организације
Београда, са основним задатком да промовише Београда као конгресну дестинацију.
            Међународна конгресна асоцијација – ICCA која је основана 1963. године, у сарадњи са
Унијом   међународних   асоцијација   –  UIA,   објављује   на   годишњем   нивоу   податке   о   броју
одржаних међународних конгреса, конференција и сличних скупова, на основу којих се утврђује
учешће, односно позиција одређених држава или градова на тржишту конгреса. Да би једна
међународна конференција неког удружења била уврштена у ICCA базу података, она мора да
испуни следеће критеријуме: минимум 50 учесника, одржава се редовно (најчешће на годишњем
или двогодишњем нивоу) и дестинација одржавања се смењује (ротира) између најмање три
државе. Према  ICCA  бази података, уочава се да број међународних догађаја које организују
различита удружења у свету константно расте  у периоду од 2000. до 2008. године а потом
наредне две године долази до благог пада догађаја, што је резултат светске економске кризе.
                     У 2010. години, број догађаја које организују удружења увећан је за више од 4000
догађаја у односу на 2000. годину. Скоро 60% удружења,  која организују међународне догађаје
и налазе се у ICCA бази података, има седиште у Европи, па је гледано по континентима Европа
још увек најпопуларнија дестинација за одржавање међународних догађаја (Драгићевић, 2012).
                  На   основу   обраде   и   анализе  ICCA  статистичких   извештаја   у   наредним   табелама
приказаћемо број одржаних конгреса и светска ренкинг листа Београда и Србије, број одржаних
конгреса последљих неколико година у Београду, као и упоредити број одржаних конгреса у
Београду са градовима у региону.