I класа - воде које се у природном стању, уз евентуалну дезинфекцију, могу
употребљавати за пиће и у прехрамбеној индустрији, а површинске воде и за гајење
племенитих врста рибе.

II класа - воде које се у природном стању могу употребљавати за купање и рекреацију
грађана, за спортове на води и за гајење других врста рибе.

III класа - воде које се могу употребљавати за наводњавање, а после уобичајених метода
обраде и у индустрији, осим прехрамбене.

IV класа - воде које се могу употребљавати за друге намене само после одговарајуће
обраде.

ВК- ван класно стање.

Све је мањи број токова који припадају I класи. То су углавном планинске реке и горњи
токови већих река. У I класу вода спадају: Тара, Пива, Дрина до Фоче, Лим до
Андријевице, Велики Рзав, Студеница, Голијска Моравица узводно од Ивањице, Власина
до Власотинаца, Млава до Петровца, Сврљишки и Трговишки Тимок итд.

У II класу воде спада приближно трећина наших река: Дунав, Дрина низводно од Фоче,
Ђетиња узводно од Ужица, Колубара у горњем и средњем току, Западна Морава до
Краљева, Голијска Моравица низводно од Ивањице, Ибар до Косовске Митровице, Рашка,
Нишава до Пирота, Млава низводно од Петровца, Пек, Бели и Црни Тимок итд.

Највећи број водотокова припада III класи. То су: Сава, Колубара у доњем току, Тиса
(највећим делом), Тамиш у најнизводнијем делу тока, Велика Морава, Јужна Морава од
Бујановца, Нишава између Пирота и Ниша, Топлица од средњег тока, Западна Морава
низводно од Краљева, Тимок, воде већег дела канала хидросистема ДТД итд.

IV класу вода чине најзагађеније реке и канали: Бегеј, Топчидерска река, Штира, Пештан,
Велика Морава на појединим секторима, Црница низводно од Великог Поповца, Раваница

од Ћуприје, Белица од фабрике каблова у Јагодини, Лепеница низводно од Крагујевца,
Ресава од ресавских рудника угља, Велики Луг од Младеновца, Јасеница од ушћа Великог
Луга, Нишава низводно од Ниша, део Ђетиње од Ужица до Пожеге, Деспотовица,
Приштевка, Борска река, канал Дунав-Тиса од Црвенке до Бечеја, Бегејски канал итд. Неке
од ових река се због изузетне загађености (Борска река и Штира) означавају као
водотокови “ван класа“.

Квалитет површинских вода је у сталном
паду и сматра се да није задовољавајући.
Квалитет реке Саве у 2002. години био је
нешто лошији у односу на 2001. годину, док
је у случају Дунава обрнуто. Од 1994. године
квалитет вода у већини градова у Србији се
погоршао и са друге пао на трећу класу. Оне
су углавном загађене нутријентима,
дериватима нафте, тешким металима и
органским једињењима. Површинске воде
нарочито су угрожене у реонима великих
градова и индустријских постројења које се
баве производњом хране (шећеране,
фабрике воћа и поврћа, фарме, кланице
итд.). Србија има добро развијену мрежу за
мониторинг вода, али велики проблем
представља недостатак стручног кадра и
опреме.

Отпадне воде

Не постоји права дефиниција отпадних вода. Једна од прихватљивијих је следећа: свака
вода, онечишћена на било који начин представља отпадну воду. У општем случају
отпадна вода је онечишћена раствореним и нераствореним органским материјама, и
микроорганизмима.