1
СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У СРБИЈИ
САДРЖАЈ
Увод
1. Ваздух
1.1. Емисије у ваздух
1.2. Друмски саобраћај као загађивач ваздуха
2. Воде
2.1. Емисије у воде
3. Природна и биолошка разноликост
4. Земљиште
5. Отпад
Закључак
УВОД
У септембру 2006. године Србија је усвојила Устав, којим се проглашава право
сваког грађанина на здраву животну средину и право на тачну и благовремену
информацију о стању животне средине. Сваки грађанин је одговоран за заштиту
животне средине и у обавези је да исту чува и унапређује, као и да штити природне
реткости и научно, културно и историјско налеђе и добра од јавног интереса.
Анализа стања животне средине у Србији обраћа посебну пажњу климатским
променама, управљању воденим ресурсима и управљању отпадом.
Такође обухвата оцену правног и политичког оквира и њихове практичне
имплементације, механизма усклађивања и спровођења економских инстрмената,
трошкове заштите животне средине и улагања у озелењавање економије.
Такође се бави и оценом мониторинга животне средине, информисања и
образовања и примене међународних споразума из области заштите животне
средине и одржава напоре различитих страна од интереса да обезбеде бољи
квалитет животне средине у Србији и ускладе га са захтевима Европске уније у
процесу приступања Републике Србије унији, а све у складу са документима које је
припремила Економска комисија Уједињених нација за Европу ( UNECE) у сарадњи са
представницима националних институција.
До сада је ова област била уређена и дефинисана стратешким и планским
документима заштите животне средине, као што су:
- Национални програм заштите животне средине и
- Национална стратегија одрживог развоја
2
Министарства пољопривреде и заштите животне средине је наговестило да се
у краткорочном периоду (од 2016. до 2017. године) планира доношење планских
докумената за процену административних капацитета и инвестиционог и
финансијског планирања неопходних за развој нове или побољшање постојеће
инфраструктуре у складу са еколошким захтевима у сваком сектору.
1. Ваздух
1.1 Емисије у ваздух
Главни притисци загађујућих материја прeко емисија у ваздух су услед
сагоревања горива у термо-енергетским објектима, у прерађивачкој индустрији као и
од саобраћаја имају тренд благог смањења што је највероватније последица
смањене привредне активности.
Обрађени резултати аутоматског мониторинга квалитета ваздуха од стране
Агенције за заштиту животне средине указују да су постојала прекорачења граничних
(ГВ) и толерантних (ТВ) годишњих вредности загађујућих материја у 2012. години.
На подручју
: Београд, Бор, Косјерић и Панчево, током 2012. године ваздух је
био III категорије, прекомерно загађен ваздух. У Београду су прекорачене толерантне
вредности за концентрације суспендованих честица РМ10 и азот диоксидa; у
Косјерићу и Панчеву су прекорачене толерантне вредности за концентрације
суспендованих честица РМ10, а у Бору је ваздух био прекомерно загађен сумпор
диоксидом.
На подручју
: Ниш и Ужице током 2012. године ваздух је био II категорије -
умерено загађен ваздух услед прекорачења граничних вредности азот диоксида.
На подручју:
Нови Сад и Смедерево током 2012. године, по расположивим
подацима, ваздух је био I категорије-чист односно незнатно загађен ваздух.
Прекорачења дневних граничних вредности загађујућих материја у ваздуху су
се током 2012. године, у урбаним срединама, најчешће јављала услед израженог
присуства честичног загађења (суспендованих честица РМ10) и азот диоксида. За
Бор је и даље карактеристично изражено загађење услед присуства сумпор
диоксида.
Током 2012. године, Агенција је пратила стање алергеног полена на укупно 16
станица у Државној мрежи. Полен коровске биљке амброзије је поново био
доминантни алерген на свим станицама и достигао је највећу концентрацију у Кули, а
најмању на Златибору. Неопходно је интензивирати процес сузбијања амброзије као
јединог сигурног начина за смањење концентрација полена овог алергена уз наставак
континуираног рада станица у државној мрежи.
1.2. Друмски саобраћај као загађивач ваздуха
Поред осталих загађивача ваздуха и друмски саобраћај доприноси многим
проблемима у животној средини, због своје зависности од необновљивих фосилних
горива, нарочито нафте. Проузрокује, пре свега, загађење ваздуха, земљишта и вода,
