STARA SVETSKA ČUDA
Hram boginje Artemide u Efesu
Rekonstrukcija izgleda hrama boginje Artemide
Hram u starogrčkom gradu Efesu, u Maloj Aziji (danas Turska), podignut je u slavu Artemide - grčke boginje lova,
divljine i plodnosti. Danas se od hrama mogu videti samo ostaci temelja i mesto na kojem se ovaj hram nekada nalazio -
nedaleko od turskog grada Selčuka i na oko 50 km od grada Izmira. Iako temelj hrama potiče još iz 7. veka p.n.e,
građevina je konstruisana i podignuta 550. godine p.n.e. Novac za izgradnju velelepnog mermernog hrama izdvojio je
lidijski kralj Krosos, a hram je osmislio i projektovao grčki arhitekta Herosifron. Hram je bio ukrašen bronzanim statuama
koje su izvajali najumešniji umetnici tog doba: Fidija, Polikleit, Kresilas i Fradmon.
Hram je služio kao religijsko zdanje, ali i kao tržnica. Godinama su hram posećivali trgovci, turisti, umetnici i kraljevi koji
su odavali počast boginji zaveštajući deo svoje zarade hramu. Nedavnim arheološkim iskopavanjima na ovoj lokaciji
otkriveni su darovi koje su hodočasnici koji su dolazili čak iz Persije i Indije posvetili Artemidi - naušnice, narukvice i
ogrlice od zlata, statue Artemide izvajane od zlata i slonovače i drugi artefakti izuzetne vrednosti i lepote.
U noći 21. jula 356. godine p.n.e, čovek po imenu Herostratus je, u nameri da se proslavi i da njegovo ime ovekoveči
istorija, zapalio hram koji je sagoreo do temelja. Te iste noći rođen je i Aleksandar Veliki (Makedonski). Poznati istoričar
tog doba Plutarh zapazio je neobičnu slučajnost i zabeležio da "u toj noći boginja nije obitavala u svom hramu, jer je
prisustvovala rođenju budućeg velikog vojskovođe, te nije mogla da spasi svoj hram od uništenja." Tokom naredne dve
decenije, hram je obnovljen, u čemu je značajno pomogao sam Aleksandar Makedonski koji je u to doba već bio osvojio
i pokorio celu Malu Aziju.
Kada je apostol Pavle u prvom veku nove ere posetio Efes u nameri da propoveda hrišćanstvo, suočio se sa snažnim
kultom boginje Artemide rasprostranjenim u narodu koji nije želeo da ga se odrekne. Kada su Goti 262. godine n.e.
ponovo razrušili hram, Efežani su se zavetovali da će ga ponovo obnoviti. Ipak, do 4. veka n.e. većina Efežana je
prihvatilo hrišćanstvo i hram je izgubio svoj religijski značaj. Poslednje poglavlje istorije vezano za ovaj hram odigralo se
401. godine n.e. kada ga je srušio Sveti Jovan Hrizostom. Kasnije je Efes napušten, a arheološka iskopavanja ove
lokacije započela su tek krajem 19. veka. Iskopavanjima su otkriveni temelji hrama i put koji je vodio do ove lokacije
koja je danas polumočvarni predeo, s obzirom da je nekada na tom mestu bilo more i značajna luka Male Azije.
Kolos sa Rodosa
Rekonstrukcija izgleda ogromne statue
Iako je od vremena izgradnje ove ogromne statue do njenog uništenja proteklo svega 56 godina, ova svojevrsna i
neponovljiva građevina svakako je zaslužila svoje mesto među svetskim čudima. Kolos sa Rodosa nije samo gigantska
statua - on je simbol jedinstva naroda koji je naseljavao Rodos, prelepo mediteransko ostrvo.
Ova statua se nalazila na samom ulazu u luku Mitraki ostrva Rodos u Grčkoj. U staroj Grčkoj, na malom ostrvu Rodosu
nalazila su se 3 grada-države (polisa): Lalisos, Kamiros i Lindos. 408. godine p.n.e. ovi gradovi su se ujedinili i sačinili
jedinstvenu teritoriju - grad Rodos. Grad se brzo razvijao i gradio snažne ekonomske veze sa svojim glavnim
saveznikom Ptolomejem I, tadašnjim vladarom starog Egipta. 305. godine p.n.e, Antagonidi iz Makedonije koji su bili
veliki rivali ptolomejima, napali su Rodos u pokušaju da slome njegovu alijansu sa Egiptom. Ipak, nisu uspeli da uđu u
grad. Kada je postignut mirovni sporazum 304. godine p.n.e, Antagonidi su se povukli ostavljajući za sobom velike
količine ratne opreme. Kako bi proslavili svoje jedinstvo, stanovnici Rodosa prodali su svu tu ratnu opremu i za dobijeni
novac podigli gigantsku statuu posvećenu grčkom bogu Sunca, Heliosu. Izgradnja statue trajala je 12 godina i završena
je 282. godine p.n.e. Godinama je statua stajala na ulazu u rodosku luku, sve dok snažan zemljotres nije pogodio
Rodos 226. godine p.n.e. Grad je bio teško oštećen, a Kolos je slomljen na najslabijem mestu - u kolenu. Rodos je tada
primio ponudu Ptolomeja III da plati sve troškove restauracije polomljene statue, ali nakon što su konsultovani proroci,
ponovno podizanje statue je zabranjeno, a Ptolomejeva ponuda odbijena. Skoro 1000 godina statua je ležala
polomljena. 654. godine n.e Arapi su napali Rodos. Uzeli su ostatke polomljenog Kolosa i prodali ih Siriji - bili su
otpremljeni na leđima 900 kamila.
Ogromnu statuu osmislio je rodoski vajar Ares iz Lindosa. Osnova statue je bila napravljena od mermera, a najpre su
postavljena stopala i članci noge. Statua je postupno građena tako što je bronzana prevlaka bila učvršćivana gvozdenim
i kamenim ojačanjima. Da bi statua bila dovršena, izgrađena je visoka rampa oko statue koja je kasnije uklonjena. Kada
je Kolos završen, bio je visok 33 metra. Kolika je zapravo bila veličina statue, najbolje svedoči Plinije Stariji: "Kada je
statua polomljena i pala na zemlju, grupa od 5-6 ljudi ispruženih ruku je jedva mogla da opaše prst ruke Kolosa".
