УВОД
Старатељство као прави однос се дефинише као однос који се успоставља између
пунолетне или малолетне особе за коју се сматра да нема правну способност за
доношење личних одлука и особе која је постављена да доноси одлуке у има те особе
или детета. Правни механизам старатељства у одређеом смислу постоји у скоро сваком
правном систему.Старатељство има снажан утицај на животе особа које стити. Из овога
проиѕилаѕи ,да старатељство представља законом уређену заштиту коју држава пружа
малолетним лицима према који ма родитељи не врше родитељско правои другим
особама које су неспособне или нису у могућности да пруже заштиту својој личности и
имовинским правима. Из појма старатељства произилазе и задаци и сврха ове правне
установе, и то се своди на: пружање заштите малолетним лицима према којима
родитељи не врше родитељско право,заштите интереса оних особа које су лишене
пословне способности и пружање заштите имовини чији је носилац непознат.
1
1.
Појам старатељства
У сваком друштву постоје лица које не могу да се саме старају о себи, својим правима и
интересима. Некада је најважнију улогу у погледу старања о њима имала породица.
Традиционална, велика породица, поред осталог, вршила је и ову заштитну функцију.
Када се породица смањила, није више била у стању да обавља ову функцију. Заједно са
свим другим многобројним функцијама држава на себе преузима и ову која се тиче
организовања старања о лицима која не могу да се о себи старају. Ово старање се
најпре односило на децу о којој се нису старали њихови родитељи а потом и на
одрасле, пунолетне особе, које нису у стању, најчешће услед болести, да се старају о
себи, личним правима и интересима. У Породичном закону се не даје дефиниција
старатељства.Према Поповићу „старатељство је обезбеђивање, активношћу заједнице,
преко одређеног органа (органа старатељства) да старање које врши одређено физичко
лице (старалац) о лицу које није у стању или није у могућности да се о себи, својим
правима и другим својим интересима стара (штићеник), постиже своју сврху“.Код
сваког старатељства разликујемо његова три саставна елемента: лице о чијој се
личности и правима неко стара, лице које се стара о другоме и орган кога је држава
овластила да организује старање у вези заштите личности и имовине неког лица.
Прво лице је штићеник. Око њега се ангажује држава преко свог представника
пружајући му заштиту. To су најчешће малолетници без родитељског старања или
пунолетна лица која не могу о себи да се старају или, на крају, лица спречена да се
брину о својим правима и интересима.Лице које је постављено да се стара о штићенику,
да брине о његовим правима и интересима, да га заступа, назива се старатељ. Старатељ
је у вршењу своје функције релативно самосталан.Трећи учесник овог односа је орган
старатељства. Функција организовања старања у име државе поверена је у различитим
правним системима, различитим органима. To могу бити управни органи, судови или
посебно за то специјализовани органи.
2.Орган старатељства
Надлежност органа старатељства
– Послови око организовања старатељства у праву
Србије су поверени посебном органу – органу старатељства – центру за социјални рад.
Другостепени орган је министарство надлежно за породичну заштиту.
Месна надлежност органа старатељства се одређује према месту пребивалишта,
односно боравишта штићеника.
Ако се месна надлежност не може утврдити према овом критеријуму, одређује се према
месту где је штићеник нађен.
Послови органа старатељства
– Орган старатељства не врши старање непосредно већ
преко старатеља и над њим врши надзор.Према Породичном закону, центар за
социјални рад поред послова старатељства, врши и послове заштите породице и помоћи
породици. Ови послови не спадају у старатељство у ужем смислу речи. To су, примера
ради, следећи послови: 1) мирење супружника у поступку за развод брака, 2) учешће у
поступцима око вршења родитељског права, 3) заснивање усвојења.
Када се ради о старатељским пословима и старатељским мерама које орган
старатељства предузима у вршењу старатељства, треба истаћи да они нису изричито
поменути у закону, већ произлазе из текста. Те послове и мере бисмо могли груписати
у три категорије:
2
3.Стављање под старатељство
Покретање поступка
– Чим орган старатељства сазна за потребу да се неко лице стави
под старатељство дужан је покренути поступак по службеној дужности. Иницијативу за
покретање поступка стављања под старатељство могу имати здравствене и образовне
установе или установе социјалне заштите, правосудни и други државни органи,
удружења и грађани. Надлежност и карактеристике поступка – Поступак стављања
једног лица под старатељство води надлежни центар за социјални рад према правилима
Закона о управном поступку. Месна надлежност се одређује према месту
пребивалишта, односно боравишта штићеника. У поступку стављања једног лица под
старатељство јавност је искључена. Поступак је хитан, будући да је у питању
малолетник без родитељског старања или пунолетно лице које не може о себи да се
стара.
Поступање органа старатељства у хитним случајевима
– He чекајући доношење
решења о стављању под старатељство, орган старатељства је дужан по хитном
поступку, а најдаље у року од 24 сата од тренутка пријема обавештења о постојању
потребе за старатељством, донети закључак о обезбеђењу смештаја штићенику. На овај
начин орган старатељства решава најургентнију потребу штићеника да му се обезбеди
кров над главом (то не мора бити коначан смештај штићеника, о којем се одлучује
решењем о стављању под старатељство).
Уколико штићеник има имовине, орган старатељства је дужан да је попише у року од
осам дана од дана пријема обавештења о постојању потребе за старатељством.
Овим се та имовина обезбеђује од пропадања. Наведени попис имовине сачиниће
стална комисија органа старатељства.
Решења о стављању под старатељство и постављању старатеља – Ако орган
старатељства на основу прикупљених доказа сматра да једно лице треба ставити под
старатељство доноси о томе одлуку (решење).
Ово решење дужан је донети одмах, а најкасније у року од 30 дана од дана када је
обавештен о потреби да се једно малолетно дете стави под старатељство, односно од
дана пријема судске одлуке о лишењу пословне способности пунолетног лица.
Према Породичном закону, одлука о стављању под старатељство садржи обавезно и
план старања. У њему се унапред предвиђају активности које се морају предузети у
вези старања о личности и имовини штићеника. Овај план зависи од конкретних
околности код сваког штићеника, његовог узраста, здравственог стања, породичног
стања, имовине, итд.Решење о стављању једног лица под старатељство садржи и
одлуку о смештају штићеника. Орган старатељства је дужан ову одлуку донети без
обзира што је претходно, пo хитном поступку, закључком одлучио о овом истом
питању. Штићеник ће се првенствено сместити код сродника, ако зато има услова.
Поред овога, штићеник може бити смештен код хранитеља или у одговарајућу установу
за смештај деце или одраслих лица.Решењем о стављању једног лица под старатељство
орган старатељства поставља старатеља и одређује његова права и дужности.
Ако штићеник има имовине, обавеза органа старатељства је да је попише и процени
њену вредност. Попис и процену ће извршити стална комисија органа старатељства.
Решење о стављању лица под старатељство доставља се без одлагања надлежном
матичару који води матичну књигу рођених за штићеника. Ако штићеник поседује
непокретну имовину решење се доставља и надлежном органу ради забележбе ове
чињенице у јавни регистар непокретности.Према Породичном закону, старатељ се
уводи у дужност када му се уручи решење о стављању одређеног лица под
4
старатељство и његовом именовању. Од тог момента, сматра се да је упознат са
правима и дужностима у погледу старања о личности и о имовини штићеника.
4. Појам старатеља
Већину старатељских послова обавља орган старатељства посредно, преко старатеља.
Старатељ је, по правилу, физичко лице које се непосредно стара о заштити личних и
имовинских права лица под старатељством (штићеника).
Старатељ може бити правно лице једино када ту дужност непосредно врши орган
старатељства. У решењу којим се одређује непосредно старатељство орган
старатељства мора обавезно одредити свога стручњака (физичко лице), који ће у име
њега вршити послове старатеља и бити њему одговоран.Вршећи своју функцију
старатељ предузима одређене правне послове и радње за другога. Њихови учинци се
приписују штићенику.
Све послове и радње старатељ обавља под надзором органа старатељства, што је
основна разлика између овог старања и оног које врши родитељ. Орган старатељства је
позван да процењује рад и ангажовање старатеља, да одобрава његове послове када се
одобрење тражи по закону и да предузима одговарајуће мере кад старатељ не врши
своју функцију како треба. Ипак, већину послова старатељ свакодневно обавља
самостално. Једино тако старање може бити ефикасно. Његова самосталност у раду
циљно је омеђена остваривањем најбољег интереса штићеника.Имајући све ово у виду,
може се рећи да је старатељ пословно способно физичко лице изузетно и правно, које
поставља орган старатељства да се самостално и савесно стара о другом лицу које није
у стању да се стара о себи, својим правима и интересима, по његовом претходном
добровољном пристанку и то све под надзором органа старатељства.
5. Врсте старатеља
Подела према броју лица под старатељством
– Ова подела се чини с обзиром на то да
ли се старатељ стара само о једном лицу, што је најчешћи случај, или о више лица. Ако
се стара о једном лицу, у питању је индивидуални, а ако се стара о више лица може
бити групни или колективни.
(1) Индивидуални (инокосни) старатељ – Овај старатељ се поставља појединачном
(индивидуалном) одлуком органа старатељства за одређеног штићеника.
При томе се цене лична својства старатеља и штићеника, њихов узајамни однос.
Ово је основна врста старатеља и има га, по правилу, свако лице под старатељством.
(2) Колективни старатељ – Према ранијем ЗБПО директор установе социјалне заштите
је био старатељ свим штићеницима који се налазе у установи.
Међутим, према Породичном закону то може бити и лице запослено у тој установи и за
њега важе иста правила као и за директора у погледу постављања на дужност.Директор
установе, односно лице запослено у њој, одговоран је за вршење старатељске функције,
што не значи да ће водити и непосредну бригу о штићеницима, За то су задужена
стручна лица која раде у заводу.Функција колективног старатеља престаје када
штићеник, без обзира на разлоге, напусти установу.
(3) Групни старатељ – Један старатељ се може старати о више штићеника.
5
